KADA smo pre petnaestak godina, vraćajući se s posla iz Urgentnog centra, prof. Mihajlo Matić i ja sreli našeg pacijenta, velikog Dobricu Ćosića, moj kolega ga je upitao da li nešto piše, a on je, pomalo rezignirano, odgovorio: “Kvarim papir. Sve pripada mladosti.”

Tako je i sa trudnoćom i rađanjem. Sve pripada mladosti. Trudnoća u tridesetim je rizična i za majku i za plod. Odlaganje prve trudnoće za tridesete godine i kod nas i u svetu je glavni uzrok smanjenog nataliteta, jer se biološki potencijal i za trudnoću i za rađanje kod žena posle 30, a naročito posle 33. godine, naglo smanjuje.

Ako se reše dileme poput one: “Novi život ili fakultetska diploma?”, posle je jednostavnije. Stojan Aralica je govorio: “Decu je ponekad teže naslikati nego napraviti.”

PROČITAJTE JOŠ - Standard pre svega


Drugi problem, odlazak mladih iz zemlje, mnogo je kompleksniji. Podsetiću samo na jednu predizbornu parolu viđenu u Danskoj devedesetih: “Mladi bez posla - Danska bez budućnosti”.