Uverena sam da biološka obnova Srbije mora da počne od "reprogramiranja" svesti njenih građana. Znači, od moralne obnove. Mnogi mladi ljudi, a oni bi trebalo da omoguće da nas bude više, pate od sindroma Petra Pana. Odbijaju da odrastu i da prihvate obaveze i odgovornost koje sa sobom nosi porodični život i odgajanje dece. Žrtve su potrošačkog društva i želje za lagodnim životom. Imati više, provesti se bolje, "opustiti se", "blejati sa ekipom", uživati u seksu neopterećenom emocijama, jer vezivanje "smara" - to je danas način života kome teže mnogi mladi ljudi. A taj period mladosti produžen je, i traje otprilike do trideset pete. Sa tendencijom naviše.

Pročitajte još: Zoran Avramović: Ključnu ulogu imaju škola, crkva i država

Da bismo se obnovili, i biološki i moralno, potrebna je jedna široka akcija koja bi prerasla u pokret, a za koju je potrebna najpre odluka, a potom i saradnja svih delova društva. I države, i crkve, i škole, i porodice. I medija. Jer mediji danas promovišu nemoral svake vrste, bahatost i poroke ne samo kao prihvatljive već i kao poželjne modele ponašanja.

Potrebno je objasniti mladima - i onima istinski mladima, i onima "zašlim u dugotrajnu mladost" - da je porodica ono najvažnije i najvrednije što čovek ima.

Tada, ne bi nas samo bilo više, već bi i životi današnje izgubljene generacije dobili puniji smisao. Oni bi postali bolji ljudi.