U ovom trenutku na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) je 563.000 nezaposlenih, što je za 10,4 posto niže nego u istom periodu prošle godine, izjavio je danas direktor NSZ-a Zoran Martinović.

Podaci iz ankete o radnoj snazi pokazuju da je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,9 odsto i iznosi 11,9 odsto.

Martinović je, gostujući na RTS-a, rekao da je cilj da se Srbija približi evropskom proseku što se tiče stope nezaposlenosti.

PROČITAJTE JOŠ: Martinović: Problem nezaposlenosti u Srbiji to što ljudi nemaju potrebne veštine i sposobnosti

"Moramo da radimo još više kako bismo ovu stopu spustili na jednocifreni broj, što bi značilo da smo zaista na dobrom putu. U letnjim mesecima se stopa nezaposlenosti značajno smanjila u odnosu na zimske mesece, videćemo da li ovaj cilj možemo da ostvarimo ovo godine, ali siguran sam da u narednoj godini možemo da se približimo onome što je evropski prosek", rekao je Martinović.

Istakao je da je u celoj Srbiji zabeleženo smanjenje broja ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako je rekao, u ovom trenutku na evidenciji je 563.000 nezaposlenih lica, što je za 10,4 posto niže nego u istom periodu prošle godine.

"Vidimo pozitivna kretanja na tržištu rada, ali i razlike po regionima - najveća stopa nezaposlenosti je u regionu južne i istočne Srbije, nešto preko 15 posto, dok su Beograd i Vojvodina zabeležili stopu nezaposlenosti od oko 10 posto, što govori da su oni baš blizu evropskog proseka", naveo je Martinović.

Naveo je i da je sve veći broj stranih investitora koji iskazuju interesovanje da ulažu u Srbiji.

"NSZ upravo najveći broj svojih programa plasira prema stranim investitorima, jer oni u jednom trenutku zapošljavaju nekoliko stotina radnika", naveo je Martinović.

Prema njegovim rečima, veliki broj investitora ne postavlja uslove što se tiče vrste i stepena stručne spreme, već traže radnu snagu koja može u kratkom roku da se obuči za poslove koje oni nude.

Što se tiče visokoobrazovanih profila, traže se IT stručnjaci, inženjeri i menadžeri.

Za niže nivoe obrazovanja, traže se oni koji poseduju veštine i kompetencije - zavarivači, bravari, stolari, pekari, mesari, negovateljice, vozači, radnici obezbeđenja...

"Široka je lepeza profila koji se u određenom periodu traže više", rekao je Martinović.

Naveo je i da zanimanja za kojima je veća tražnja u kratkom periodu postaju deficitarna, poput inženjera IT, inženjera elektronike, elektrotehnike, građevine, mašinstva, zatim profesora mamtematike, fizike, engleskog i nemačkog jezika, farmaceuta, lekara sa specijalizacijama.

Dodaje da se IT industrija najbrže razvija, te da se dodatno ulaže u povećanje kvota u visokoškolskim institucijama, kao i na prekvalifikaciji.

"Mislim da se proces obrazovanja adekvatno usmerava da sve više odgovori potrebama tržišta rada i sve institucije čine sve da se ponuda i tražnja što više uravnoteže. Zatim, ono što je uvedeno sa procesom dualnog obrazovanja može da utiče na to da proizvodimo profile koje privreda traži... Ukoliko uspemo da obrazovni proces prilagodimo tržištu rada, uspećemo u tome i da radna snaga ostaje ovde a da ne odlazi u inostranstvo", istakao je Martinović.

Na pitanje RTS-a koliko se uspeva u tome, odgovorio je:

"Uspevamo, ali nažalost migracije su i dalje prisutne. Ali, to nije problem samo Srbije, s tim se suočavaju razvijenije, pa čak i zemlje EU, gde radna snaga traži bolje uslove rada, veće zarade. Mi ćemo se s tim suočavati dok sve dok ne uspostavimo određeni balans između dobrih uslova rada i visine plate, i kompetencija i konkurentnosti naše radne snage", kaže Martinović.