SUNČICA i Ljubomir Trojanović, bračni par iz Vranja, roditelji su trojice sinova i naizgled porodica koja živi srećno i u slozi. Mir im, ipak, narušava svakodnevna sumnja da im je prvorođeno žensko dete, koje je nakon porođaja oktobra 1986. godine proglašeno mrtvim - zapravo živo. Ljubomir je radni vek proveo u vranjskoj policiji i posle višegodišnje agonije, odlučio je da progovori o sumnjama koje su se javile na osnovu posrednih dokaza.

Mnogo je stvari koje su im godinama unazad, kako kažu, ukazivale na to da je njihova ćerka živa. Istraga ga je, objašnjava, odvela do mlade žene koja živi u Beogradu i ima svoju porodicu, ali bez DNK analize Trojanovići ne mogu da dokažu da je ona njihovo dete.


PROČITAJTE JOŠ:
Sve bebe u "leks specijalisu"

- Nakon porođaja, mi nismo posumnjali da je naša prvorođena beba završila kao žrtva bebi-trafikinga. Iako nam je posle nekoliko meseci stigao poziv za vakcinaciju, bili smo skrhani patnjom i bolom. Kasnije smo dobili prvog sina, a zatim i blizance, pa je radost zamenila suze - kaže Ljubomir.

Oni pričaju da kada je 2001. godine pokrenuta priča o bebi-aferama i dalje nisu uzimali u obzir mogućnost da su i sami žrtve.

- Dve godine kasnije počeo sam da istražujem, ali konkretnih dokaza nije bilo. Tek 2013. godine spletom okolnosti i susretima sa nekim ljudima klupko počinje da se odmotava i dolazim do šokantnog saznanja da je moje dete možda završilo kod jedne ugledne vranjske porodice - priča Ljubomir Trojanović.

Prisećajući se tog 5. oktobra 1986. godine, Sunčica kaže da je bila ubeđena da je njena beba dobro i da ju je do kraja osećala u stomaku, a nakon svega joj je rečeno da je dete rođeno mrtvo. Ona i Ljubomir bili su mladi i, kako kaže, verovali su lekarima.

- Rekli su mi da nije dobro da vidim bebu jer će me ta slika zauvek pratiti, da sam još mlada i da tek treba da rađam decu, tako da ja svoje dete nisam ni videla - kaže Sunčica.

Tada nisu ni znali da obdukcija nije urađena, tek kasnije je Ljubomir uvidom u medicinske knjige došao do tog dokaza. Teško im je, kažu, da prepričaju bol koji su tada osećali i da prebroje neprospavane noći i suze prolivene nad detetom koje nisu ni videli.

- Ne tvrdim, ali sumnjam da je moje dete živo. Mnoge činjenice na to ukazuju. Ljudi sa kojima sam razgovarao i čija imena ne želim da pominjem, kao i ponašanje žene koja tvrdi da je majka deteta za koje ja sumnjam da je moje, dodatno su me uverili u sve to - kaže Ljubomir Trojanović.

On objašnjava da je ceo postupak do te mere “traljavo” urađen da se u više navrata sukobavljao i sa ljudima sa kojima je zbog prirode posla sarađivao.

- Stupio sam u kontakt sa ženom koja je, kako sumnjam, odgajala moje dete. U razgovoru je pokušala da ospori moje sumnje, iznoseći argumente kako se porodila carskim rezom o čemu postoje dokazi - kaže Ljubomir Trojanović.

- Znam da nije lako i ja sam vrlo zahvalan ljudima koji su je odgajili, ali smatram da imam pravo na istinu, ne samo ja već svi roditelji koji sumnjaju da su im bebe ukradene.

Oni su na kraju svoje ispovesti saglasni da najmanje žele da nekome naude, ali iznad svega želi istinu i nije im jasno zašto je taj DNK test toliki bauk ako njihove sumnje nisu osnovane.

Januara 2017. godine Ljubomir je ženi za koju smatra da je njegovo dete dao novelu i zamolio je da je pročita. Kaže nije mogao više da to nosi u sebi. Do danas nema povratnu informaciju od nje, samo priče koje je čuo od zajedničkih prijatelja da je teško podnela i da ne želi da radi DNK test.


BOLNA SEĆANjA

DOK kopaju po bolnim sećanjima, uzburkanih emocija i suznih očiju kažu da za sve ove godine nikada ni jedno ni drugo, iako su vernici, nisu zapalili sveću za svoje pokojno dete. Kažu da im jednostavno tako nešto nikada nije palo na pamet, verovatno jer podsvesno osećaju da je ona živa.


PROČITAJTE JOŠ:
SLUČAJ NESTALIH BEBA: Majke iz kutije traže istinu

DRŽAVNA KOMISIJA

RODITELjI, udruženja i komisija koju je država formirala već duže vreme vode rat na društvenim mrežama i u zajedničkim medijskim istupima. I sam Trojanović je u više navrata, zbog zagovaranja DNK analiza da bi se pronašlo nestalo dete, bio na meti napada. Ne želi da komentariše, samo insistira na zajedničkom nastupu i napominje da u bebi-aferi nema mesta politici.