ZA kratko vreme, i Srbiji i Hrvatskoj je jedna od glavnih tema postala granica za odlazak u penziju. Dok bi kod nas radni vek mogao biti produžen do navršenih 70 godina života, za one koji to žele, Hrvate uskoro čeka pomeranje obavezne granice za odlazak u mirovinu sa 65 na 67 godina za muškarce.

Penzioni sistem u Hrvatskoj, zasnovan na solidarnosti između postojećih radnika i penzionera, raspada se jer se broj radnika i penzionera gotovo izjednačio.

S obzirom na to da će se taj odnos samo pogoršavati zbog masovnog iseljavanja i prirodnog pada broja stanovnika, oni koji budu išli u peziju za 20-30 godina mogu da zaborave na to da će od državne penzije moći da prežive.

S druge strane, nadležni u Srbiji napominju da se ne razmišlja o pomeranju obavezne starosne granice, iako je izvesno da će domaći penzioni fond u narednim godinama i decenijama biti na velikim iskušenjima.

Pročitajte još - Prvo utvrditi staž, pa napustiti posao

Iako je u većini evropskih zemalja starosna granica 65 godina, postoje i one države koje su već podigle letvicu (Švedska 67, Italija 66...), a ovom temom se sve više bave državni penzioni fondovi na Starom kontinentu. Razlog za to nije samo produženje životnog veka, već i sve manji broj uplata u postojeće fondove. Takođe, starosne granice za oba pola u skoro svim zemljama Evrope ujednačene su ili su u procesu izjednačavanja. U 14 država dame već rade po 65 leta, a u još 14 zemalja u toku je uvođenje starosne granice između 66 i 68 godina života.

U Srbiji je 2010. godine prosečni životni vek kod dama iznosio 75,5, a jačeg pola - 70 leta. Očekuje se da su ove brojke danas skočile na 78 kada je reč o ženama i 73 godine za muškarce. Prosečni vek u Srbiji je i dalje znatno niži u odnosu na zemlje Evropske unije, zbog čega je malo verovatno da će se podizati granica odlaska u penziju.

S druge strane, postoji problem sa sve manjim doprinosima u penzione fondove, a to bi naročito mogao da bude problem ukoliko se narednih godina veliki brod radnika iz Srbije iseli u Nemačku ili neku drugu stranu državu. Sa ovim se upravo suočava Hrvatska, koja rapidno ostaje bez ljudi koji uplaćuju penziono osiguranje.

I dok zaposleni u Srbiji strahuju da bi produžetak radnog staža bio nepodnošljiv pod današnjim uslovima koje pružaju poslodavci, ekonomski stručnjaci tvrde da je dobrovoljno produženje radnog veka potpuno opravdano rešenje.

- Postoji realan problem održavanja penzionog fonda na nivou na kome se danas nalazi u aktuelnoj situaciji. Postoji niz faktora koji opravdavaju ostanak na radnim mestima do navršene 70. godine života. Osim produženog životnog doba stanovništva u Srbiji, ovu promenu zakona opravdava najpre podatak da mnogobrojni poslodavci uplaćuju minimalan iznos doprinosa zaposlenima, dok ostatak primanja zaposleni dobijaju "na ruke". Ova situacija posebno je prisutna u manjim gradovima u Srbiji i gotovo je nemoguće iskoreniti ovaj problem - objašnjava ekonomista Dragiša Milić.


foto M.Labudović

Kako naš sagovornik objašnjava, kada se pogleda činjenica da danas na jednog penzionera dolazi tek 1,4 zaposlena, penzioni fond mogao bi zapasti u ozbiljnu krizu jer je optimalno da postoje tri zaposlena na jednog penzionera. Odnosno tri zaposlena "izdržavaju jednog penzionera", jer bi samo u tom slučaju bila obezbeđena potpuna finansijska samostalnost penzijskog fonda. Dodatno, situaciju pogoršava i sve veći broj odlazak mladog radno sposobnog i visokoobrazovanog stanovništva u inostranstvo.

Pročitaje još - Penzije sigurne, ali uz veliku reformu

- Kako mladi odlaze, mogli bismo doći u situaciju da se zalihe fonda iscrpe, jer jedan zaposleni, posebno onaj na minimalcu, ne može obezbediti penziju za jednog penzionera. Ukoliko veliki broj mladih i visokoobrazovanih ode iz Srbije, radno stanovništvo mora više godina da radi kako bi došlo do obuke i zamene generacija na jednom radnom mestu. Takođe, kod "visokoobrazovanih" zanimanja imamo i prisutnu pojavu odlaganja odlaska u penziju zbog visokih primanja, što takođe opravdava ovu inicijativu - tvrdi naš sagovornik.

NEDOSTATAK KADRA

Prema podacima, poslednjih nekoliko godina osetio se nedostatak stručnjaka medicinske, građevinske i IT struke, kao i vozača, varilaca, negovatelja i drugih profila. Mnogi mladi stručni kadrovi otišli su u inostranstvo, zbog čega će se možda i stvoriti potreba da seniori sa 65 godina odluče da odlože penziju i nastave da rade još neko vreme.