SVE priče i tekstovi koji dižu paniku i upozoravaju da je plastična ambalaža opasna, da sa vodom pijemo i plastiku, obične su dezinformacije. Takođe, nije istina da je kancerogeno i otrovno ako se više puta koristi ista PET flašica. Potpuna su besmislica i spekulacije da su voda i druge tečnosti u plastičnim flašicama zagađeni plastikom ispuštenom u tu tečnost.

Ovako, za "Novosti", govori dr Branka Pilić, profesorka na Katedri za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta Novi Sad, komentarišući sve veći broj istraživanja na ovu temu. Po njenim rečima, teorijski je moguće da se u flaširanoj vodi nađu teški metali, koji su ostali u tragovima od katalizatora, prilikom sinteze granulata, procesa proizvodnje sirovine od koje se pravi flaša.

- Uz to, flaša bi morala dugo da stoji na temperaturama iznad 50 celzijusa pa da od uobičajene napregnutosti bude mekša i propustljiva - kaže prof. Pilić. - Takva istraživanja kod nas nisu rađena, ali svakako postoji niz normi koje su u skladu sa evropskim zakonima i koje moraju biti ispoštovane, a tiču se pojedinih supstanci koje se mogu naći u flaširanoj vodi i iz zdravstvenog ugla se tolerišu. Da li će biti ostatka teških metala zavisi od proizvođača granulata, perlica od kojih se pod visokim temperaturama u fabrikama proizvode flaše. Svaki proizvođač granulata mora da navede u tehničkoj specifikaciji koliko ima i da li ima teških metala u tragovima.

Pročitajte još - Plastika ubija plodnost ljudi

Po rečima naše sagovornica, većina naslova koji se odnose na brojke i količine plastike koju navodno pijemo preko flaširane vode nije istinita. Mnogobrojna svetska istraživanja, međutim, tvrde suprotno. Poslednje u nizu je analiza koju je iniciralo medijsko udruženje "Orb medija", a sproveo državni univerzitet Fredonija u Njujorku. Obuhvatilo je 250 boca kupljenih u devet različitih država, a u proseku je pronađeno 10 čestica plastike po litru vode, svaka debljine dlake.

FLAŠIRANO PREMA podacima "Evromonitora", koje je objavio Bi-Bi-Si, svake minute proda se milion flaša vode ili 20.000 svake sekunde. Godišnje se tako proda 460 milijardi flaširanog pića, a tek manje od 50 odsto flaša se reciklira, dok sedam odsto ide u novu proizvodnju flaša.

- Postoji više vrsta plastičnog materijala od kojeg se pravi ambalaža, a u upotrebi kod nas najviše su takozvane PET boce, sačinjene od polietilentereftalata, a koriste se za pakovanje vode, sokova, piva, vina, raznih gaziranih i negaziranih pića. Druga vrsta su plastične kese, od polietilena ili polipropilena, a treće plastika u kojoj se pakuju mlečni proizvodi, od polistirena. Osnovni nedostatak plastične ambalaže, o kom se često govori, jeste što se ne razgrađuje u prirodi, a ne razgrađuje se jer nije reaktivna, a s obzirom na to da nije reaktivna, nije ni u mogućnosti da otruje vodu.

Kako naša sagovornica objašnjava, razlog da se oko PET boca razvije toliko fame je nemogućnost da se savršeno operu na visokim temperaturama, sterilišu, pa samim tim i masovno sakupljaju i ponovo vraćaju u upotrebu, poput staklene ambalaže. Proizvodnja stakla, pak, vrlo je skupa i agresivna po pitanju uticaja na životnu sredinu.

- Otuda priče da je opasno ako se voda sipa u istu flašu više puta - kaže prof. Pilić. - U kućnim uslovima, flaša može da se opere dobro od vode i ponovo napuni, ali ne i naširoko koristi. Ali, definitivno, PET bocu ne jedete, ne ulazi u organizam na taj način. Plastika se, pak, može uneti u organizam preko lanca ishrane i to je priča koja se odnosi na plastiku koja ostaje u prirodi, nesakupljena i nereciklirana.

Pročitajte još - Jadran se guši u plastici, među najzagađenijima u Evropi

Kako naša sagovornica objašnjava, proces razgradnje plastične kese "tregerice" traje 60 godina, uz dodatke nekih hemikalija vreme se skraćuje na 30 godina. U oba slučaja, vremenom plastična ambalaža prelazi u plastične ljuspice koje mogu da pojedu životinje i ribe, a zatim i čovek i uđu u vodotokove.


Da bi se to sprečilo, smatra naša sagovornica, neophodno je da ljudi shvate važnost razvrstavanja otpada, recikliranja, štednje, kao i sprečavanja da PET i druga ambalaža završavaju u prirodi.


Pročitajte još - Fabrika plastike zagorčala život

PLATNENI CEGERI

EVROPSKA unija je nedavno postavila nova pravila koja je i Srbija prihvatila da do 2020. godine protera plastične kese iz upotrebe - kaže prof. Pilić. - Smatram da to nije dobra odluka ako se ne ponudi alternativa. Osim toga, proizvodnja platnenih cegera, koji su uglavnom dobrim delom od plastike, kao i papirnih kesa, mnogo je veći atak na životnu sredinu. Takva proizvodnja još je mnogo skuplja i štetnija od proizvodnje plastike.