ŠESNAEST žrtava trgovine ljudima zvanično je registrovano u prvoj polovini ove godine, a policija, centri za socijalni rad i nevladine organizacije podnele su ukupno 67 prijava zbog sumnji na trafiking. Ovo pokazuju najnoviji podaci Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima pri MUP.

Dve trećine registrovanih su naši državljani, mahom žene, a polovina je mlađa od 18 godina! Oni su korišćeni za seksualnu eksploataciju, ali je bilo i slučajeva prinudnog braka. Dečaci do 18 uglavnom su bili radno eksploatisani, a svi oštećeni, osim četiri slučaja, zloupotrebljeni su u samoj Srbiji. Oni koji su odvedeni u inostranstvo, otkriveni su u Švedskoj i Nemačkoj. Lane je isti Centar registrovao 53 žrtve, a među njima 25 dece.

Organizacija "Astra" od 2002. do kraja prošle godine identifikovala je 504 žrtve, od čega 171 dete! Samo prošle godine prijavili su osam žrtava, od kojih je sedam iz Srbije i jedna iz Albanije. Njih pet seksualno je eksploatisano u Austriji, Francuskoj i našoj zemlji, dvoje je terano na prinudno prosjačenje u Austriji i Danskoj, dok je jedna osoba u Srbiji prinuđena na brak.

Marija Anđelković iz "Astre" pohvaljuje to što je početkom februara otvoreno prvo državno sklonište za urgentni smeštaj žrtava trgovine ljudima, međutim, ono je doskora bilo neoperativno.

- Prošle godine smo imali 21 pravnosnožnu presudu za krivično delo trgovine ljudima, ali i znatno povećan broj sklopljenih sporazuma o priznanju krivice i prekvalifikacije ovog dela u posredovanje u prostituciji. To nije dobra poruka ni za javnosti ni za počinioce krivičnog dela, a najmanje za samu žrtvu. Srbija naročito mora da obrati pažnju u narednom periodu na usluge podrške koje se nude žrtvama - kaže Anđelkovićeva.

Ona pozdravlja i usvajanje Akcionog plana 2019-2020. za sprovođenje Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima. Sada se, kako kaže, postavlja pitanje budžetskih sredstava iz kojih će se ovaj akcioni plan sprovoditi.


PROČITAJTE I:Godišnje bar stotinak žrtava trgovine ljudima



- Žao mi je što su neke aktivnosti koje se tiču podrške žrtvama u poslednjoj verziji teksta izostale, kao i one za koje nisu izdvojena dodatna budžetska sredstva, dok su zadržane aktivnosti koje će se finansirati iz postojećih donatorskih sredstava - kaže Anđelkovićeva.

ZLOUPOTREBA Najmlađe često teraju da prose/Foto A. Stanković


Akcioni plan, inače, predviđa jačanje kapaciteta svih institucija koje se bore protiv modernog ropstva, uvođenje jedinstvene baze podataka i obrade na istovetan način. Umesto dva lokalna tima za borbu protiv trgovine ljudima, planirano je 17, a za njihovo uspostavljanje i tehničku podršku iz donacija je odvojeno 3,5 miliona dinara.

Radiće se i na razvijanju sistema ranog upozoravanja na rizike od trafikinga, organizovaće se obuke za policijske službenike, zdravstvene radnike, zaposlene u obrazovanju i centrima za socijalni rad, za sudije i tužioce. Komesarijat za izbeglice će iz donacija unaprediti i rad Centra za azil.

Naročito osetljiva kategorija su maloletnici, posebno mali migranti koji putuju bez pratnje. Država je zato već obučila 20 porodica da prihvataju decu žrtve, a 10 da prihvataju migrante bez pratnje. Tokom sledeće godine ovaj broj će biti povećan.


PREDVIĐENA I ODŠTETA

JEDAN od zadataka onih koji rade sa žrtvama je i taj da ih obaveste da imaju pravo da ispostave zahtev za odštetu već u krivičnom postupku. Mali broj sudija ovo dodeljuje odmah, već oštećene mahom upućuje na parnicu, ali je namera države da ovu praksu promeni.