Iskvarenost mišljenja, osećanja, ukusa, i duhovnih usmerenja svakako je znak odustajanja od životne istine i prirodne mere. Laž je preplavila svet, a ponekad se sporo uočava i teško otkriva. Poznato je da su očigledne laži manje opasne od sofisticiranih, vešto plasiranih poluistina, gde su činjenice istrgnute iz konteksta, tendenciozno naglašene, a ono što ih osporava izostavljeno i prećutano.

Kad pođe reč o korupciji, obično se misli na podmićivanje odgovornih ličnosti u državnoj upravi, na nameštaljkeu dobijanju tendera i konkursa, na nezakonite povlastice u trgovinskom prometu, na tajne aranžmane u izvođenju javnih radova, naročito tamo gde se vrti velika para, a utrošak materijala i cena rada se teško kontrolišu. Tu spada i potplaćivanje sudija, lekara, činovnika – čitava neuhvatljiva mreža plavih koverata, čija cirkulacija povremeno izbije na svetlost dana, a prekršioci su nevešti i nevažni igrači, vrh ledenog brega u okeanu paralelnog dogovaranja i nadigravanja propisa. Za mnoge usluge se traže veze i poznanstva: sopstvenu vlast i dalje doživljavamo kao tuđinsku silu, a ona nas kao prezrenu raju. Šalterski otvori su uzidani u visini grudi, e da bismo se, pred činovnikom, presamitili i pogurili. Ništa prirodnije nego, u takvim okolnostima, potražiti kakvu povlasticu i prečicu, pa i platiti, ako treba.

Pročitajte još - Srbija u novoj mreži protiv korupcije


Korupcija se, uglavnom, procenjuje političkim merilima, dok u svakidašnjici pojam pokriva mnogo šire oblasti života i rada. Politički diskurs joj je suzio polje prostiranja, usmerio je prema trgovini, bankarskom poslovanju i velikoj razmeni. Corruptio, prema mom Latinskom rečniku iz pretprošlog veka, dolazi od glagola corrumpto, corrupi, corruptum sa značenjem polomiti, uništiti, utamaniti, upropastiti, razoriti, pokvariti, iskvariti ono što je od prirode dobro, patvoriti, obeščastiti, oslabiti, oskrnaviti, osiromašiti; tek na kraju se daju glagoli podmititi, potkupiti, sa primerom iz Tacita.

Pokvariti, upropastiti, skrenuti u zlom pravcu… Šta, danas, nije pokvareno i zagađeno, obeščašćeno i iskrivotvoreno, počev od osnovnih postavki Međunarodnog prava, iz koga je izbačena klauzula poštovanja nepovredivosti postojećih granica, a uvedeno pravo na ingerenciju u unutrašnje stvari suverenih zemalja, po proceni jačih i bolje naoružanih arbitara. Dovoljno je proglasiti jedan režim za diktatorski, da bi se, zarad njegovog rušenja, izvela agresija. I sami smo iskusili intervenciju svetskog nasilništva koje se poziva na demokratiju i ljudska prava, na uzvišene humanističke ideale što je zgodan izgovor za osvajanje povoljnog geostrateškog položaja, otimačinu nafte i pljačku drugih prirodnih bogatstava. Izopačivanje osnovnih značenja reči završilo se u korupciji jezika i mišljenja kakvu je samo Orvel mogao zamisliti i predvideti.

Sa „kvarenjem onoga što je od prirode dobro“, i sa upropašćivanjem same prirodne sredine, srećemo se na svakom koraku. Došlo je do korupcije osnovnih životnih namirnica. Ove godine to se oseća u sastavu i ukusu voća, povrća, mlečnih proizvoda pa i maslinovog ulja. Korupcija paradajza, krastavaca, lubenica, dinja, crnog i belog luka, grožđa, jabuka i krušaka ponekad dostiže stupanj nejedljivosti. Iza ove, vidljive i nepcima proverljive korupcije, krije se još jedna, vezana za onog ko je, pre desetak godina, dopustio uvoz genetski modifikovanog semenja, pa su naša, vekovima čuvana semena uništena i izbačena iz prometa, a na najveću semenaru Balkana udaren katanac. U bašte, voćnjake i njive stare seljačke zemlje prodrli su otrovi, herbicidi, insekticidi i pesticidi za šta je neko dobio svoj postotak, ukoliko mu nagradu nije uručio sam Sotona. Planetarnoj agresiji Monsanta (današnjeg Bajerna koji ga je kupio) podlegle su i mnogo jače zemlje od naše, a bogme i neki ugledni naučnici, potplaćeni da objavljuju stručne nalaze o neškodljivosti hemijskih otrova, to jest po trideset puta godišnje prskanih jabuka i krušaka… I dok se upotreba tih otrova u svetu ipak smanjuje, kod nas se povećava. Crni luk se zgrčio od muke, stvrdnuo se kao šljunak, klizavi kolutići krastavca ne daju se sažvakati, lubenice i dinje zaudaraju na nekakav metalasti rastvor, a ljutina paprike ne dolazi iz zemlje nego iz bogzna kakve laboratorije.

Pročitajte još - Kuburović: Uskoro javna rasprava o nacrtu zakona o sprečavanju korupcije
Ovamo-onamo, navikavamo se, to jest odvikavamo se od prirodnih osobina zemaljskoga roda i ploda. A i inače nas odasvud zasipaju prevare i podvale. Preko francuskog Drugog kanala čuh, jednog jutra, da je u Bosni za vreme sukoba poginulo trista hiljada ljudi. Briga televizijskog izveštača za žrtve, nisu mu rod ni pomozbog, moglo ih je biti i trista miliona, to bi zvučalo još moćnije. Propagandna dramaturgija je zasnovana na korupciji podataka i brojki, ratni zločini se preimenuju u genocid. Svetski mediji su po svom položaju korumpirani, doslovno potplaćeni, kako bi se inače održali. Svojevremeno se jedan visoki francuski državnik žalio na stanje koje vlada u nekoj maloazijskoj državi: nikako da uhvati koga i koliko treba potplatiti! Pa kako da štampa ostane čistih ruku, kad su ugledni univerzitetski profesori osumnjičeni za izdavanje lažnih doktorata i diploma?!

Čovek je sačinjen od kvarljive građe, lako pada u iskušenja, vođen pohlepom ili gonjen nuždom samoodržanja. Između širokih i uskih vrata uglavnom se opredeljuje za široka, između časne teškoće i nepoštene lakoće udara kud je lakše. Ograničenja, koja je sugerisala religija, odlučno su odbačena, a zakoni su ovozemaljski dogovori, i stvar je lične procene hoćemo li ih poštovati ili prenebregavati.

Zanimljiva je i korupcija estetskih kriterijuma, vidljiva u doterivanju lepšeg pola. Šekspir se, krajem 16. veka, grozio pred pojavom našminkanih ženskih lica. Danas se ta vrsta krivotvorenja uzdigla do zvezdanih visina: napušteno je površinsko ucrtavanje i mazanje, prešlo se na dubinsku, hiruršku obradu tela, na ušpricavanje veštačkih sastojaka pod kožu. Plastificirane lepotice, nadute od botoksa, proždrljivo nabreklih usana, sa podnadulim obrazima kao da su ih bumbari izujedali, sa uvećanim dojkama i ojačanim stražnjicama, sve to po ukusu novih bogataša sa zlatnim lancima oko vrata, nastupaju kao gorde manekenke naše izopačene epohe. Kad može pod koru jabuke, što ne bi i pod žensku kožu? Uza sve to, dobile su garanciju da će ono, što im se u telo ubacuje, trajati večno, pošto se plastične materije ni u grobu ne raspadaju, potrebni su vekovi da bi se pomešali sa zemnom prašinom. I tako, susrećemo sirote crnke koje su prefarbale kosu po skandinavskom uzoru, a potom su, ispod uvojaka plave kose, iscrtale guste crne obrve, i još misle da su se prolepšale, u čemu ih podržavaju udvarači, koji velikodušno pokrivaju velike troškove ovih falsifikata.

Pročitajte još - Literatura koja poziva na plemenitost i viši smisao


Iskvarenost mišljenja, osećanja, ukusa, i duhovnih usmerenja svakako je znak odustajanja od životne istine i prirodne mere. Laž je preplavila svet, a ponekad se sporo uočava i teško otkriva. Poznato je da su očigledne laži manje opasne od sofisticiranih, vešto plasiranih poluistina, gde su činjenice istrgnute iz konteksta, tendenciozno naglašene, a ono što ih osporava izostavljeno i prećutano. Prvu vrstu laži smo upoznali u jednopartijskom sistemu: tehnika laganja bila je činovnički kruta, dok se u zapadnim demokratijama laže mnogo ubedljivije, sa ličnim pečatom člankopisaca i stilskim poletom.

Govorimo kako možemo i moramo, po ukusu sredine u kojoj opstajemo; sloboda nam se svela na podsmešljivo poigravanje sa prinudom izraženom u slikovitim jezičkim obrtima kao što su prodaja mačke u džaku, podmetanje roga za sveću, vraćanje šila za ognjilo, prevođenje žednog preko vode ili zavođenje za Goleš-planinu.

Što se tiče korupcije u raširenoj upotrebi te reči, nevolja je što je, kod nas, previše osumnjičenih ili mogućih počinilaca, a tamo gde su svi sumnjivi niko nije uistinu kriv. Nečisti poslovi su prateća nesreća moćnog tehnološkog razvoja, gde novac leti s kraja na kraj globusa brzinom svetlosti, a kad se oseti ugrožen umakne u neki poreski raj. Eto, šta sve može živ stvor bez polaganja računa višoj sili, bez smernog odnosa prema materi-Prirodi. Požar u katedrali pariske Naše Gospe niko ne dovede u vezu sa opomenom za počinjena sagrešenja. Oslobođeni metafizičke odgovornosti, dezorijentisani, tonemo u pokvarenjaštvo a da pritom ne znamo kako nam se i zašto to dogodilo.

(Izvor: Milovan Danojlić/Pečat)