SRBIJA, prema procenama stručnjaka, ima potencijal za uzgoj više od 14 miliona svinja, a gaji se gotovo pet puta manje. Dok je pre dva veka svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, danas uvozi za polovinu više, a zbog obaveznog vakcinisanja protiv svinjske kuge, "rampa" za tržište Evropske unije odavno je spuštena.

U ovoj grani poljoprivrede, svetski vladar odavno je Danska. Njihov način uzgoja svinja, koji podrazumeva visoki stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, odnedavno se primenjuje i na nekoliko najvećih farmi u Srbiji.

Da je ključ ovakve pozicije Danaca na tržištu u rukama pojedinačnih farmera i otkupljivača i njihovom do tančina propisanom uzajamnom odnosu, uverili smo se na farmi svinja "Borkergor" u Fakseu. Njen vlasnik Kaj Munk (57) jedan je od oko 4.000 uzgajiča svinja u ovoj skandinavskoj zemlji.

- Za mene i druge farmere, najvažniji je zagarantovan otkup svake krmače, tovne svinje i praseta koje uzgojim - kaže Munk. - S druge strane, u obavezi sam da se pridržavam propisanog načina njihove ishrane i eventualnog lečenja antibioticima, jer samo tako mogu da garantujem za kvalitet i zdravlje mesa svake jedinke.

RUSKO TRŽIŠTE UZ zaradu koju imam od prodaje, iz fondova Evropske unije svake godine dobijam donaciju od oko 95.000 evra za investicije i osavremenjavanje proizvodnje - kaže Kaj Munk. - Ipak, kriza od 2008. ostavila je traga. Umesto petoro, zapošljavam troje radnika, a i ja radim po 17 sati svakodnevno. Poslednje dve godine ima finansijskih pomaka, ali na odlično poslovanje, kao pre deceniju, vratiće nas samo ukidanje sankcija Rusiji.

Ove godine naš sagovornik na farmi ima 3.000 tovnih svinja i 400 krmača, koje će, kako očekuje, oprasiti oko 13.000 prasića.

PROČITAJTE JOŠ - DOBRA PRIČA IZ SRBIJE: Uzgajaju svinje bolje od Danaca

- Svaka krmača oprasi od 30 do 33 praseta godišnje, a doziranom ishranom, bez koncentrata, potrebni prirast se skraćuje za 25 dana - objašnjava Munk. - Od prosečnih 14,5 prasadi po leglu, preživi ih 13. Prodajem ih kada dostignu potrebnih 35 kilograma. Sve to doprinosi ekonomičnijoj proizvodnji i vrhunskom kvalitetu mesa, koje je mesnato i do 60 odsto.

Da bi zadovoljio sve propisane norme za uzgoj svinja, naš sagovornik se odlučio za zatvoren ciklus proizvodnje.

- Na farmi sa imanjem od 20 hektara, uzgajam i sve komponente ishrane, osim soje i minerala koje godinama kupujem od istih dobavljača - kaže Munk. - Sam proizvodim i stajnjak i osoku, tečno organsko đubrivo, a propisane kvote pođubravanja zemljišta do u gram poštujem, budući da su kontrole redovne, a kazne velike. Za najmanji prekršaj u bilo kom lancu proizvodnje početna kazna je 3.335 evra.

PROČITAJTE JOŠ - Srbima se više isplati tov svinja

- Od 140.000 tovnih svinja i prasića koje sam poslednjih 10 godina prodao otkupljivaču, nikada ni u jednom uzorku nisu pronađeni tragovi antibiotika. Na njihovo prisustvo u mesu životinja u Danskoj je nulta tolerancija - kaže Munk.


KVALITET ČUVA CENU

PREMA podacima Danskog saveta za poljoprivredu i hranu, prošle godine je u Danskoj uzgojeno oko 20 miliona svinja i proizvedeno je 1,9 miliona tona svinjskog mesa. Od izvoza u 151 zemlju sveta, zarađeno je gotovo četiri milijarde evra. "Žig" danske tehnologije postao je sinonim za najbolje što u ovoj oblasti može da se ponudi. Zato se svinje i svinjetina iz Danske kupuju čak i kada je cena veća od konkurentske.

PROČITAJTE JOŠ - Za deceniju čak 200.000 grla goveda manje