BUDžET za 2019. trebalo bi da sistemski uredi javne finansije, poboljša njihovu strukturu i podrži privredni rast - ocenio je danas Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

On je, na predstavljanju dokumenta "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019" istakao da će Srbija iduće godine imati do 450 miliona evra raspoloživih sredstava za fiskalni podsticaj privrednom rastu. Polovina iznosa trebalo bi da bude usmerena za rast javnih investicija, dok bi polovina trebalo direktno da se usmeri ka privredi kroz smanjenje poreskog opterećenja na rad sa 63 na 60 odsto. Prioritet treba da bude i trajno uređenje penzijskog sistema i sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.


PROČITAJTE JOŠ - Mali: Od oktobra penzije sve veće i veće

- U 2019. potrebno je i moguće je povećati javne investicije za 300 miliona evra, na oko četiri odsto BDP, kroz ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu i u zaštitu životne sredine - istakao je Petrović, napominjući da je Srbija zbog niskih investicija u oblasti životne sredine među najzagađenijim zemljama. On ukazuje da su potrebne ogromne investicije države u ovoj oblasti u narednih 10 do 15 godina, što nameću i pregovori o članstvu u EU. Reč je o blizu devet milijardi evra, što odgovara porastu investicija u ovu oblast od oko 500 miliona evra godišnje. Savet preporučuje da se budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine dogodine učetvorostruči - sa pet na 20 milijardi dinara.

MALI: VEĆI OPTIMISTI OD NAS - IZUZETNO mi je drago što Fiskalni savet potvrđuje ekonomske rezultate Vlade Srbije - prokomentarisao je ministar finansija Siniša Mali najnoviji izveštaj Saveta, napominjući da su njegovi članovi u nekim projekcijama za 2019. "čak optimističniji nego Ministarstvo finansija". Mali je istakao da se u izveštaju navodi projekcija da će budžetski suficit u 2018. biti 0,7 odsto BDP, dok je projekcija Ministarstva 0,6 odsto BDP-a. Kada je reč o uređenju penzijskog i sistema zarada, Mali kaže da će tokom 2019. na sistemski način urediti usklađivanje penzija i plata, kako bi se očuvala i povećala kupovna moć građana.

Kada je reč o ukidanju mere privremenog smanjenja iznadprosečnih penzija, Savet tu odluku ocenjuje pozitivno, ali smatra lošim što je, pri ukidanju, ukinuta i formula za buduće usklađivanje penzija sa inflacijom i sa stopom privrednog rasta.

- Umesto da se u 2019. svima penzije usklade redovno prema formuli, za 2,5 posto, doneta je očigledno politička odluka da se penzionerima sa primanjima ispod 32.000 dinara povećaju penzije za pet procenata, a da se onima preko tog iznosa primanja ne povećaju - naveo je Nikola Altiparmakov.

Kako je rekao, to je razlog zašto u budžetu nema više sredstava za dodatno povećanje tokom iduće godine:

- Sredstva su potrošena na ovaj program koji je uveden izmenama penzijskog zakona, a za koje smatram da ugrožavaju neke karakteristike penzijskog sistema koje postoje decenijama.


UKINUTI ZABRANU

FISKALNI savet ocenjuje da je produžavanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru veoma opasno, napominjući da je za pet godina u Srbiji 18.000 zaposlenih manje i da nema previše ukupno zaposlenih u državnom sektoru. Savet preporučuje delimično ukidanje zabrane i "interventno" zapošljavanje. Jer, kako kaže član Saveta Vladimir Vučković, zabrana za posledicu je imala rast broja ugovora o privremeno-povremenim poslovima i narušavanje strukture zaposlenosti, pri čemu su "hronični i nedopustivi manjkovi u nekim sektorima, kao što su zdravstvo, Poreska uprava...".


PROČITAJTE JOŠ - Do penzije i bez dovoljno staža?