Digitalizacija je velika šansa za Srbiju i zadatak je stvaranje društva zasnovanog na znanju i inovacijama, čija je osnova kreativnost koja se ne može limitirati, poručila je danas premijerka Ana Brnabić.

Pročitajte još: Ministarstvo finansija i PKS predstavili program ekonomskih reformi od 2019. do 2021.

Brnabić je, otvarajući konferenciju o budućnosti izvođačkih umetnosti u Srbiji, rekla da insistira na digitalizaciji jer za nas nema veće šanse da postanemo konkurentniji, da ljudi ostvare potencijale i da se ne takmičimo po tome koliko smo jeftini, već po tome koliko smo pametni i sposobni i pokažemo našu kreativnost i stvaralačku energiju.

"Da stvorimo društvo i ekonomiju zasnovano na znanju, kreativnosti i inovacijama, a ne na radno-intenzivnim investicijama koje ne donose puno dodatne vrednosti. To je ono što se u ekonomiji zove - da idemo od ''investment-driven'' na ''innovation-driven'' enokomiju", poručila je premijerka.

Pročitajte još: Brnabić: Srpsko-kineski odnosi na vrhuncu

Podvukla je da je jedini način da se brzo podigne standard - da talentovani, kreativni ljudi ostaju u zemlji i da se podigne kvalitet života.

Ukazala je i na značaj digitalizacije u javnoj upravi, kako bismo imali efikasnu upravu kao istinski servis građana.

"Još je jedan važan razlog zašto je 4. industrijska revolucija, odnosno digitalizacija, naša velika šansa. Jednu stvar koju ona donosi je tzv. '''disruption'', odnosno ''nered''. To je ono što najveći broj zemalja definiše kao najveći izazov ove revolucije. Za nas to nije izazov već šansa. Za nas je ''nered'' uobičajena stvar. Mi već nekoliko decenija živimo u društvu u kom je ''nered'' standard. Konačno nešto što nam je stalno bilo mana možemo da iskoristimo kao najveću prednost", rekla je Brnabić.

Navela je da mnogo vremena provodi baveći se reformom obrazovanja, kako bi se stvorio sistem u kome mladi analitički razmišljaju, i kulturom, pre svega kreativnim industrijama, jer bez toga nema pobede u 4. industrijskoj revoluciji.

Brnabić je zahvalila članovima Saveta za kreativne industrije koji joj pomažu u tome šta može i treba da se promeni u Srbiji kako bi se ohrabrila kreativnost.

Zahvalila im se, kao organizatorima konferencije, što su, iako se politički ne slažu sa vladom, odgovorni i što su prihvatili da zajedno rade na promenama, koje su dobre za celo društvo.

„Iako neke od članova Saveta deo javnost naziva pudlicama, ti ljudi čine napor da se naše društvo pomeri napred, makar za jedan milimetar. Ako se to dogodi, ja sam zadovoljna“, rekla je premijerka.

Navela je da se radi na stvaranju boljih uslova za kreativnost i da je sprovedeno opsežno istraživanje stanja scene u izvođačkim umetnostima, iz kojeg se mogu izvući važni zaključci o trenutnom stanju i problemima.

„Radimo na rešavanju pitanja odlaska profesionalnih igrača u penziju. Tražimo i na dobrom smo tragu da nađemo još prostora gde bi se mogle vežbati i izvoditi predstave, u Beogradu i širom Srbije“, rekla je Brnabić.

Podsetila je da na otvaranje Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, te dodala da predstoji završetak rekonstrukcije pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, Narodnog pozorišta u Subotici, obnova scene „Stupica“ u JDP-u.

„Radimo i na završetku rekonstrukcije i izgradnji male scene Narodnog pozorišta u Nišu, rekonstrukciji Ðumurkane za potrebe ansambla Kolo, u izradi je projekat za novu koncertnu salu na Ušću koja će u izvesnoj meri moći da se koristi i za predstave i balet, zgradu za Fakultet muzičke umetnosti...“, navela je Brnabić.

Radi se, dodala je, na tome da se kultura i privreda bolje povežu, te da je Ministarstvo kulture donelo Pravilnik prema kome se ulaganja pravnih lica u kulturu smatraju kao rashod do pet odsto ukupnih prihoda pravnog lica, što je značajno više nego ranijih 1,5 odsto, a proširen je i spisak oblasti ulaganja.

Podsetila je i na platformu „Srbija stvara“ („Serbia Creates“), kao i na to da će naredne godine prvi put van Ciriha i to u Beogradu biti održana važna svetska konferencija „World Minds“.

„Zašto toliko insistiram da kao zemlja uradimo nešto u kulturi? Ono što su bila ministarstva policije i vojske u 20. ili u 19. veku - ministarstva moći jedne države, to su, za pametnu državu u 21. veku, ministarstva kulture i obrazovanja. U 21. veku pobediće oni koji se takmiče pameću, inovativnošću, kreativnošću i inidividualizmom“, poručila je Brnabić.

Pre obraćanja premijerke, članovi Nezavisne kulturne scene Srbije, koji su bili u sali Jugoslovenske kinoteke, gde se skup održava, protestovali su zbog održavanja konferencije o budućnosti izvođačkih umetnosti.

Njih šestoro su, jedan po jedan, ustajali i čitali tekst u kojem se kaže da savremene umetničke prakse nisu i ne bi smele da se posmatraju u svetlu kreativnih indrustrija.

“One nisu sredstvo za doterivanje i ojačavanje kapitalističkih struktura, već javno dobro. Akteri savremenih umetničkih praksi kritičnu funkciju umetnosti pretpostavljaju apologetskoj, stoga takve prakse ne mogu biti asimilovane konceptom kreativnih industrija", poručili su oni.

Podelili su program u kojem, između ostalog, pozivaju Ministarstvo kulture da preuzme odgovornost i kroz dijalog sa javnošću intenzivira rad na Strategiji razvoja kulture, a u proglasu se postavlja i pitanje "zašto se razvoj kreativnih industrija stavlja ispred potreba većine aktera u nezavisnom i javnom sektoru".

Premijerka ih je saslušala i odgovorila da je Savet za kreativne industrije telo koje nešto predlaže, a da se nakon toga donose odluke koje će biti na korist građana.

Ona se zahvalila predstavnicama na učešću u konferenciji, istakla da je važno da se razgovara i pozvala ih na razgovor u kojem će izneti svoje stavove.