Srbija doživljava bum u razvoju šoping centara i ritejl parkova i očekuje se da u naredne dve godine bude izgrađeno još oko 250.000 kvadrata tog prostora, rečeno je danas na 4. srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture "Razvoj budućnosti".

Učesnici konferencije su rekli Tanjugu da je naša zemlja u fazi ekspanzije u izgradnji te vrste komercijalnog prostora, da će se uskoro videti mnogi novi projekti, kao i da će doći veliki broj novih brendova.

Kažu i da je taj trend zahvatio manje ili više sve zemlje u regionu osim u Hrvatskoj, gde je taj ciklus gradnje već završen, jer skoro svaki manji grad već ima svoj ritejl park ili šoping centar.

PROČITAJTE JOŠ: "Promenada" simbol grada

Generalna direktorka kompanije Novaston As set Management Mia Zečević je rekla da je taj bum u izgradnji šoping prostora naročito prisutan u Srbiji, kao i da je trenutno fokus na projektu izgradnje BW Galerije koji će imati oko 92.000 kvadrata, u okviru projekta Beograd na vodi.

Istakla je da je kompletno srpsko tržište nekretnina u "bumu" za koje se pretpostavlja da će trajati bar još dve ili tri godine i da će se onda videti da li je došlo do zasićenja.

"Trenutno imate situacije da 40 maloprodajnih projekata već postoji u Srbiji, mislim na moderne ritejl parkove i šoping centre, što je oko 220.000 izgrađenih kvadrata. Još sa Ada molom, Beogradom na vodi i IPM projektom u vlasništvu MPC, što će biti još dodatnih 180.000 kvadrata u naredne dve godine, a sve ukupno još oko 250.000 kvadrata", navela je Zečević.

PROČITAJTE JOŠ: Tržni centri niču na sve strane

Prema njenim rečima, cena zakupa u šoping centrima se u Beogradu kreće između 23 i 24 evra po kvadratu, a u ritejl parkovima u Srbiji između devet i 10 evra po kvadratu.


Foto P.Milošević

Navela je da za svaki moderan šoping centar treba uložiti najmanje 80 miliona evra.

Direktor za transakcije i portfolio menadžment u Posejdon grupi zadužena za ritejl parkove u Srbiji Ivana Rajković navodi da je Srbija trenutno u fazi velike ekspanzije što se tiče ritejl projekta u zemlji i da "nam sledi jedno uzbudljivo razdoblje" koje će popuniti veliki broj novih projekata.

"Mnogo novih brendova dolazi na tržište i nadam se da mi možemo zajedno sa našom konkurencijom da ispratimo sve te trendove".

U Hrvatskoj više nema te ekspanzije ritejl parkova pošto je sada u fazi konsolidacije tog tržišta, dodala je Rajković.

Direktor operacija u kompaniji Immofinanz Srbije, Joško Piteša, rekao je da planiraju dalje širenje investicija u regionu, kao i da trenutno imaju 80 lokacija u devet zemalja.

Najavio je da će 1. marta u Sremskoj Mitrovici biti postavljen kamen temeljac za 10. "Stop šop" ritejl parka u Srbiji, koji će biti otvoren 22. avgusta. Vrednost investicije je 350 miliona evra, a park će imati oko 7.000 kvadrata i 300 parking mesta.

"Mi uglavonom u Srbiji imamo jako pozitivna iskustva i mogu reći da je Srbija jedna od ključnih segmenata što se tiče našeg koncepta i daljeg stvaranja. Pozitivno smo iznenađeni prijemom i lokalnih uprava sa samom mogućnosti za investiciju i ekspanziju", kaže Piteša.

Direktor službe za finansiranje nepokretnosti u Intezi lizinga Milan Ćojbašić je rekao da ta kompanija jedina trenutno u zemlji finansira nepokretnosti putem finansijskog lizinga.

Foto Ž.Knežević

"Finansiramo i mala i srednja preduzeća da dođu do sopstvenog objekta, prvi model finansiranja koji smo razvili je model gde se zakupnina zamenjuje ratom lizinga, gde klijenti koji su bili u zakupu imaju mogućnost da dođu do sopstvenog prostora i da za isti izdatak plaćaju za lizing, pa trošak koji su imali postaje investicija u sopstveni objekata. I mogu da postanu vlasnici objekta".

On je kazao da imaju i druge nove modele finansiranja, na primer, kada se klijentima koji imaju objekte u svom vlasništvu omogućava da na duži rok zamene tu investiciju, koju su finansirali nekim kratkoročnim izvorima, nastave otplatu na način koji im neće ugoržavati likvidnost.

"Imamo i klijente koji kupuju investicione nepokretnosti, gde jedan određeni višak gotovine koji im se pojavi u poslovanju žele da ulože u neku nepokretnost za izdavanje. Mi smo tu partner i kupujemo objekat zajedno sa njima, a posle u istu ravan stavljamo ratu lizinga koju klijent ima prema nama tokom perioda otplate sa zakupima koju on naplaćuje tokom istog perioda, tako da praktično iz zakupa klijent sebi finansira objekat", rekao je Ćojbašić.

Advokat Nenad Stanković iz firme Stanković i Partneri je naveo da je u našoj zemlji manje razvijeno finansiranje projekata u oblasti infrastrukture, na primer kada je reč o putevima, distribuciji struje, grejanju, vodi, otpadu i slično.

"Veliki problem je kako naći finansiranje i kakvu strukturu napraviti. U Srbiji ima dosta prostora da se izmene zakoni ili praksa da to postane mnogo efikasnije. Jedna od stvari koja je problematična je da privatni investitori iz Srbije ne mogu da se bave davanjem kredita i finansiranje određenih projekata,jer je to rezervisano za banke", primetio je on.

Takođe, kaže da banke i druge finansijske institucije imaju interes da finansiranje traje što duže, za razliku od privatnih finansijera koji gledaju da što brže povrate investiciju.

Ističe da kod velikih projekata u oblasti nekretnina u Srbiji nije tako lako, kao što se priča, izvesti "pranje novca", jer postoje efikasni mehanizmi da se to spreči.

Stanković savetuje građanima da kada ulaze u posao sa investitorima obezbede ugovorom dovoljna sredstva za eventualno obeštećenje, tako što će uzmeti bankarsku garanciju ili hipoteku na neku drugu nepokretnost...


Foto Ž.Knežević

Aleksandra Čupić zadužena za seketor nekretnina u Erste banci je rekla da je Erste grupa jedan od većih finansijera tržište nekretnina u regionu i da u Srbiji finansira oko 300 miliona evra, samostalno ili kao kreditor.

"Poslednjih nekoliko godina zakonski okvir se dosta poboljšao napravljen je veliki pomak, posebno u oblasti zakonodavstva koje omogućava pravo investitorima na gradnju, smatramo da i dalje postoji prostor da se poboljša, naročito u delu deviznog zakona".

Erste banka smatra, dodaje, da uz veću podršku države treba omogućiti razvoj infrastrukture, na primer, industrijskih parkova i logističkih centara.

Dejan Hadzić iz Ministarstvo finansija koji se bavi tržištem nekretnina podseća da je Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti iz 2016. dao određene rezultate, ali da je njegova puna primena počela tek pre malo više od pola godine.

"Po prvi put se uvodi u naš sistem profesija procenitelja vrednosti nepokretnosti, gde je Ministarstvo finansija jedna od vodećih institucija. Uvedno je licenciranje procenitelja vrednosti nepokretnosti, gde je jedan od bitnih faktora njihova kontinuirana edukacija. Licenca se izdaje na tri godine", rekao je on.

Hadžić ističe da je sve to urađeno u okviru strategije za rešavanje problematičnih kredita i da je usklađeno sa evropskim direktivama.

"Zakon je svakako doprineo da je situacija na tržistu procene nekretnina bolja nego što je bila", rekao je Hadžić.