NAJVEĆI srpski otkupljivači "crvenog zlata" izašli su sa akontnom cenom za ovogodišnji rod još krajem februara, proizvođačima su tada ponudili ugovore, 120 dinara za kilogram maline kao i avanse za nabavku hemijskih sredstava. Ovih dana, na početku berbe, hladnjačari širom države nude od 100 do 150 dinara, isplativost teškog rada i zahtevi za višom otkupnom cenom glavne su teme među poljoprivrednicima, a o ovom problemu proizvođači će već sutra razgovarati sa resornim ministrima i premijerkom Anom Brnabić.

Asocijacija proizvođača maline na čijem je čelu Dobrivoje Radović, mesecima unazad sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede, s namerom da cena poraste: utvrđeno je da akontna cena "crvenog zlata" ne bi smela biti niža od 1,42 evra, odnosno, 172 dinara, jer "proizvodnja svakog kilograma seljaka košta 139 dinara". Pomenuti iznos doneo bi malinarima minimalnu zaradu. Međutim, vrednost maline na tržištu u ovom trenutku niža je od očekivane.

PROČITAJTE I: Malinari nezadovoljni cenom!

Proizvođači ističu da će ovogodišnji prinos u Srbiji biti prepolovljen zbog vremenskih neprilika i lošeg stanja brojnih zasada i da na nivou države neće preći 35.000 do 40.000 tona. Prinosi kod konkurenata, pre svih u Poljskoj, gde je rod zbog mraza podbacio za oko 60 procenata, mogao bi podići vrednost najvećeg srpskog poljoprivrednog brenda, a berba je slabija i u Čileu.

- Ko je ugovorio da malinu da za 120 dinara, slobodan je da ispod cene pokloni rod. Mi za iznos ispod 1,42 evra nećemo davati malinu. Zato ćemo u četvrtak 20. juna imati sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine i sa predsednicom vlade Anom Brnabić. Nećemo tražiti cenu već uređeno tržište: da država donese akt kojim će zabraniti reeksport maline sve dok Srbija ne proda svoje zalihe - naglasio je Borivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline.


ZA BERAČA BAR 2.500

SELjACI "muku muče" da održe zasade oštećene vremenskim neprilikama. Ukoliko ne uspeju da naplate kakav-takav rod, najavljuju da će poljoprivrednike pozvati da malinu ne predaju u hladnjače jer uz sadašnje cene naće moći da plate armiju berača koja bi narednih dana trebalo da uđe u zasade. Za svakog nadničara, berača, potrebno je obezbediti 2.500 dinara dnevnice, tri obroka, osveženje i neretko smeštaj, a samo u Arilju - svetskoj prestonici "crvenog zlata" svakog leta angažovano je oko 15.000 nadničara iz svih krajeva države.