ŽELITE li da vas obavestimo kada sledeći put bude sniženje?" Ovo, naizgled, nedužno pitanje trgovca kojem ste ostavili svoj broj mobilnog telefona može da znači da ste svojevoljno pristali da budete "zatrpavani" njegovim reklamnim porukama. Isto važi i za ostavljanje svoje mejl adrese, kako biste dobili posebnu "člansku" karticu vernog potrošača. Samo što, uz eventualni popust na cenu robe, dobijate i pregršt neželjenih reklamnih poruka. Za trgovca - to je besplatna ciljana reklama upravo kod onih potrošača koji već koriste njegov proizvod. Za građane - potencijalno uznemiravanje informacijama koje nisu ni tražili. A za državu - prekršaj u najavi.

Izmenama Zakona o elektronskoj trgovini predviđa se kazna od 100.000 dinara za trgovinske kuće koje svoje kupce, bez njihovog pristanka, zatrpavaju reklamnim SMS porukama ili mejlovima. Isto važi i za slučaj kada je potrošač dao svoj pristanak trgovcu, ali ga je posle povukao i više ne želi da prima reklamna obaveštenja. Za trgovine registrovane kao preduzetničke radnje, iznos kazne je niži - 20.000 dinara. U oba slučaja, kada sam potrošač nije jasno pristao da elektronskim putem prima razne reklame, ili trgovac ignoriše njegovu "odjavu" sa tih servisa - inspekcije će trgovcima izdavati prekršajne naloge sa razrezanim fiksnim kaznama.

U Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, koje je predlagač izmena zakona, objašnjavaju da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona ima tržišta inspekcija. Upravo njoj potrošači mogu da upute prijavu, ukoliko dobijaju komercijalne poruke na koje nisu pristali.

PROČITAJTE I: Državne kompanije u top 10

Ipak, upozoravaju na "sitna slova" koja mogu da znače da su trgovcu pribavili pristanak potrošača.

- Važno je i da potrošači pažljivo čitaju uslove kupovine na internetu - ukazuju u resornom ministarstvu. - Često se dešava da kupac klikom pristane da dobija komercijalne poruke.

Prevaranti se na razne načine dovijaju

Upravo zato je zakonom omogućeno da potrošač svoj pristanak opozove. Takođe, predviđena je i obaveza trgovca da redovno proverava da li se neko od potrošača odjavio sa takve reklamne liste, šaljući svoj opoziv.

I NA MREŽI, I VAN NjE

NA reklamnu listu trgovaca građani mogu da dospeju i prilikom elektronske kupovine na internetu, ali i prilikom regularne kupovine u prodavnicama, pa i reklamacije već kupljenog proizvoda. Praktično, svaka situacija gde kupac ostavlja svoje kontakt telefone i mejl adrese za trgovca predstavlja dragocenu bazu podataka.

KLIK NA "VAJBERU"

SVE više trgovaca koristi besplatne aplikacije kako bi ponudu predstavili svojim kupcima. Ovakve poruke, sa uključenim katalozima u elektronskoj formi, najčešće se ciljano šalju potrošačima preko "Vajbera". Kada potrošač, prilikom prijema prve poruke od nekog trgovca na "Vajberu", klikne da prihvata da vidi tu jednu, konkretnu, poruku - sledeće će mu stizati bez ikakvog upozorenja.