PROIZVODNjA meda u Srbiji je manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine, ističu sagovornici "Novosti".

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno u Srbiji i EU - ističe u razgovoru za naš list predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. - Ove godine su pčele najviše stradale na suncokretu. Država radi na povećanju broja fitosanitarnih inspektora, ali ni to neće rešiti problem jer je neophodna edukacija poljoprivrednika.

Živadinović navodi da pozitivan pomak predstavlja izmena Zakona o sredstvima za zaštitu bilja kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste.

PROČITAJTE JOŠ - Otvoren Regionalni inovacioni startap centar


Požarevački pčelari, koji su među najbrojnijima i najproduktivnijima u zemlji, ne uspevaju za tržište da obezbede količine meda kao u ranijim godinama. Branko Pavlović iz Požarevca koji se pčelarstvom bavi 30 godina i ima 200 košnica kaže da prinosi meda opadaju poslednje četiri godine.

- U zavisnosti od toga ko se kako snalazi u ovim nepovoljnim vremenskim prilikama, prinosi su pali za 30 do 80 odsto - objašnjava Pavlović. - Manji pad imaju samo oni pčelari koji su umeli dobro da procene kada i gde treba preseliti pčelinjak. Ove godine je posebno nepovoljan bio maj zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda znatno je smanjen. A onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno.

Pavlović takođe ukazuje da veliku štetu nanosi upotreba hemijskih sredstava koja se sve više koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.

Zbog smanjenih prinosa, pčelarima opada i zarada, ali oni nerado podižu cenu svojih proizvoda jer su svesni niske kupovne moći građana. Bagremov med i dalje se prodaje za 800 dinara po kilogramu, med lipe i livadski koštaju 700, a propolis je 200 dinara. Da bi postigli kakvu-takvu zaradu, umesto povećanja cena, pčelari nude i svoje zalihe, koje nisu planirali za prodaju.

Svaka pomoć države je dobrodošla. Živadinović kaže da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 na 800 dinara i ističe da Srbija izdvaja 67 miliona evra za pčelarstvo godišnje.


TROVANjE NANOSI ŠTETU

- Neophodna je edukacija poljoprivrednika koji neadekvatno koriste pesticide, jer moraju da shvate šta čine trovanjem pčela - ističe predsednik SPOS-a. - Pomor jedne košnice smanjuje prinos zemljoradnika za više od 400 evra. Sebi prave štetu iz neznanja, misleći da rade dobro.


TIPSKE TEGLE GARANCIJA KVALITETA

Udruženje pčelara "Požarevac" sa oko 300 članova najveće je u Srbiji posle beogradskog. Pripadnici ove organizacije imaju i posebnu ambalažu za med - tipske tegle, koje su patentirala pčelarska udruženja. Njih mogu da koriste isključivo članovi koji se pridržavaju pravila dobre pčelarske prakse.