VISOKE temperature, veći broj automobila na putevima tokom leta, umor, brza vožnja u kombinaciji sa alkoholom - uzimaju svoj danak u Srbiji. Tokom ovog leta dogodilo se nekoliko stravičnih saobraćajnih udesa, a među stradalima, u većini slučajeva, bili su mladi. I dok uzroke nesreća traže istražni organi, javnost se pita da li su potrebne oštrije kazne za vinovnike ovih saobraćajki, ili samo "savesna primena već postojećih zakona".

Od početka godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo je gotovo 300 ljudi, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja. U istom periodu zabeleženo je oko 11.500 povređenih. Prema ovim pokazateljima, tokom leta dogodi se oko 40 odsto od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda u godini. Uzroci ovakve statistike, tvrde u Agenciji, jesu i sve veći broj mladih za volanom, nepovoljne vremenske prilike poput padavina ili visokih temperatura, ali i povećan broj dvotočkaša u saobraćaju.

Prema poslednjim, nezvaničnim, informacijama, u poslednjih nekoliko stravičnih udesa o kojima su izveštavali mediji, neki od vozača automobila su bili pod uticajem alkohola ili bez saobraćajne dozvole, a pojedini su i pobegli sa mesta udesa. Naš zakon propisuje kaznu do 12 godina robije u slučaju odgovornosti za nesreću sa smrtnim posledicama. Najstrože kazne, ipak, ukazuju advokati, retko se izriču. Na dužinu robije bi trebalo da utiču sve ove okolnosti, ali ipak na "papiru" nema slova po kome se pravi razlika da li je neko na asfaltu svojim neodgovornim ponašanjem ubio jednu ili više osoba.

PROČITAJTE I: Suze za sestrića, i molitva za sina


- Naš zakon nije loš, kada bi se u potpunosti primenjivao. Jedno od rešenja može da bude eventualno pooštravanje propisa i kompletno izbacivanje alkohola, tj. mogućnosti da se dozvoli vozaču i jedna čaša pića, kao što je učinjeno u Hrvatskoj, na primer - navodi advokat Srđan Knežević.

Prema njegovim rečima, najveći problem je selektivna primena propisa, ne i oni sami. Ipak, kako kaže, postoji i način da se sankcioniše nasilničko ponašanje u saobraćaju i da zakonodavac nađe manje razumevanja za vozače koji bahato krše zakon i rizikuju svoj i tuđe živote - prolazeći kroz crveno svetlo ili, na primer, pretičući vozila preko duple pune linije.


- U Skandinaviji, i nekim drugim zemljama, posle takvih slučajeva, obavezan je odlazak kod psihologa. Neko ko svesno radi takve stvari, sa stručnim licem mora da porazgovara šta to nije u redu s njim - kaže Knežević.

PROČITAJTE I: STRAVIČAN PRIZOR NA IBARSKOJ: Svedoci opisuju krike i krv na sve strane, “bmv” gurao “dačiju” 70 metara

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da je važnost promene svesti ključan momenat u prevenciji, što, kako ponavlja, podrazumeva uvođenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, ali i efektne medijske kampanje na nacionalnom nivou.

- Mi smo u saobraćajnom smislu neobrazovan i nekulturan narod, ne našom greškom. Ne shvatamo da vezivanje pojasa, poštovanje brzine, nošenje zaštitne kacige treba da primenjujemo ne da bismo izbegli kaznu, već zato što to može da nam spase život - rekao je Okanović.


Pooštravanje zakona ne vide svi kao moguće rešenje.

- Samim kaznama neće se mnogo uticati na ostale učesnike u saobraćaju, već uglavnom na one koji su osuđeni - tvrdi advokat Marko Milović. - Poenta je u prevenciji. Potrebna je konstantna edukacija vozača. Neophodne su stalne kontrole na ulicama, pa ako je potrebno i patrole na svakih 5-10 kilometara. Bolje je angažovati i više policajaca za to, nego brojati leševe po ulicama... To u svakom slučaju manje košta državu, štaviše nema cenu u odnosu na to da nam mladi ljudi ginu zbog neopreznosti, lažnog samopouzdanja za volanom i dokazivanja pred društvom ogromnom brzinom u automobilu koji voze...

Naš sagovornik objašnjava da je, osim neprilagođene brzine, koja je često uzrok najužasnijih udesa, problem i to što mladi, neiskusni vozači upravljaju "jakim" automobilima, sa velikom kubikažom.


- Nemaju znanja, ni iskustva, pa automobil vozi njih, a ne oni njega. Pritom, naši putevi ne mogu da podrže takve brzine. Kada ljudi poginu u udesima, kasno je pričati o kaznama i sankcijama.


OD POČETKA LETA - 120 STRADALIH

DIREKTOR policije Vladimir Rebić izjavio je u subotu da je od početka leta u udesima na putevima Srbije stradalo oko 120 osoba, a da je od početka godine saobraćajna policija napisala 680.000 prekršajnih kazni, od kojih gotovo 200.000 zbog prekoračenja brzine. Rebić je za RTS naveo da je u prethodnih deset godina, u letnjim mesecima, prosečno stradalo između 170 i 260 osoba u saobraćajnim nesrećama.


ČINjENICE

* LETI se najveći broj saobraćajnih nesreća dešava na putevima sa najvećom frekvencijom saobraćaja, pre svega na auto-putevima.

* PREMA podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, samo je, recimo od 25. juna do 29. jula, u saobraćajnim nezgodama poginulo 75 osoba.