Priština prkosi Srbiji i NATO, konstatuje "Njujork tajms" povodom odluke Prištine o stvaranju vojske.

List navodi da su se tome protivili NATO i Srbija, koja je poručila da će to predstavljati pretnju miru u balkanskom regionu, koji još nosi ratne ožiljke.

Pročitajte još: ALBANCI NA KRILIMA PODRŠKE SAD: "Zeleno svetlo" za vojsku tzv. Kosova (VIDEO)

"Njujork tajms" navodi da je ovaj potez Prištine imao podršku SAD i da je američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet u prošlonedeljnom intervjuu za RTK kazao da je "jedino prirodno za Kosovo kao suverenu, nezavisnu zemlju da ima sposobnost samoodbrane".

Ali, dodaje se, SAD su napomenule će taj proces transformacije bezbednosnih snaga u vojsku spremnu za borbu trajati deceniju.

Pročitajte još:U toku sastanak kriznog štaba na severu KiM, Kfor obezbeđuje most u Kosovskoj Mitrovici (FOTO)

U tekstu se navodi i poruka srpske premijerke Ane Brnabić da današnje odluke ne doprinose saradnji i stabilnosti u regionu.

BI-BI-SI: PRIŠTINA UJEDA RUKU KOJA JE HRANI


Britanski Bi-Bi-Si danas piše o glasanju u kosovskom parlamentu o formiranju tzv. vojske Kosova, ocenjujući da je Priština, ako je i dalje na evroatlantskom putu, značajno skrenula sa njega u poslednje vreme.

Najnoviji događaji, ocenjuje BBC, predstavljaju odstupanje od dugogodišnjeg statusa koji je Kosovo uživalo kao "marionetski projekat zapadnih sila".

Uz podsećanje na nedavno povećanje taksi za 100 odsto na proizvode iz Srbije i, kako navode, današnje odluke o formiranju vojske, BBC primećuje da se "obe ove mere događaju protivno upozorenjima, pretnjama i pozivima i od Evropske unije i od NATO".

Ukazuje se da je srpska premijerka Ana Brnabić toliko nezadovoljna ovim vestima da je, kako navode, pominjala i vojni odgovor, a da je predsednik Aleksandar Vučić tražio podršku Rusije i Kine.

Inače, na teritoriji Kosova nalazi se 4.000 pripadnika Kfor-a koje je NATO tamo poslao 1999. godine, podseća se takođe i konstatuje da Priština izvlači dobrobiti iz ogromne količine međunarodne pomoći.

Uprkos tome, ukazuje se, kosovski premijer Ramuš Haradinaj, je nedavno optužio šeficu evropske dilomatije Federiku Mogerini da "guši" pregovore Beograda i Prištine, što se, kako se navodi, može protumačiti i kao "ujedanje ruke koja te hrani".

Haradinaj je, naime, rekao da je Mogerinijeva transformisala dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u dijalog o teroristima, podseća BBC.

Oni tumače da su se te njegove reči najviše odnosile na mnogorojne kritike Evropske unije Prištini zbog uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.

Mogerinijeva je, kažu, u ponedeljak izrazila nezadovoljstvo zbog uvođenja taksi na robu i ponovila poziv prištinskim vlastima da povuku tu odluku, ali naglasila da je i dalje optimista po pitanju mogućnosti postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

Ukazuje se da drugi, ipak nisu toliko optimistični.

Stručnjak za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Džejms Ker Lindzi smatra da je vrlo teško predvideti gde će se dijalog kretati, a da je Priština samo pogoršala stvari odlukom o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u vojsku.

Deset godina od kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, Kosovo još uvek nije zaokružilo državnost, navodi BBC i na prethodno postavljeno pitanje "čemu uopšte formiranje vojske", daje odgovor objašnjenjem da bi transformacijom KBS u vojsku, u najmanju ruku, Kosovo ispunilo jedan od uslova za zaokruživanje te državnosti.

Međutim, prema rečima Ker-Lindzija, odluke Prištine će se za nju pokazati kao kontraproduktivne.

On, kako se navodi u tekstu, veruje da je "postojanje (Prištine) pod protekcijom", u kojoj je 10 godina uživala podršku EU i SAD, Kosovo ostavilo dezorijentisanim, a da su sada na redu nova faza i nova pravila.

Iako deluje nezamislivo da Priština, na duži period, okrene leđa Briselu, za sada je sigurno "hladno nastrojena" prema njemu, ocenjuje BBC.

AGENCIJE O KOSOVSKOJ VOJSCI: PODRŠKA SAD, PROTIVLjENjE NATO


Svetske agencije prenele su danas vest iz Prištine o usvajanju zakona o formiranju kosovske vojske, a italijanska Ansa navodi da su tu odluku otvoreno podržali SAD, Velika Britanija i Nemačka, dok su NATO i EU izrazili značajno protivljenje.

Britanski Rojters ukazuje da su SAD ovaj potez okarakterisale kao "istorijski", ali da ga je NATO Alijansa kritikovala.

Ansa navodi da su poslanici kosovske skupštine brzo izglasali tri zakona kojima se menja mandat Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) iz civilnog u vojni, bez promene imena ovih snaga.

Odluku Prištine otvoreno su podržali SAD, Velika Britanija i Nemačka, dok su NATO i EU izrazili značajno protivljenje, uz ocenu da sada nije odgovarajući trenutak i da bi sve trebalo da bude izvedeno uz neophodne ustavne amandmane, piše Ansa.

Rojters ističe da se sve to događa nedelju dana nakon što je premijerka Srbije Ana Brnabić upozorila da bi taj potez mogao da izazove vojnu intervenciju Beograda.

Agencija naglašava da se Srbija snažno protivi ovom potezu i podseća da je Beograd upozorio da bi formiranje tzv. kosovske vojske moglo da destabilizuje Balkan.

Iako bi formiranje takve vojske moglo da potraje godinama, srpski političari veruju da taj potez ima za cilj etničko čišćenje Srba sa Kosova, napominje britanska agencija i dodaje da albanski predstavnici negiraju te optužbe.

Takođe se podseća da je Brnabić nedavno kazala da bi odgovor Beograda na ovaj potez Prištine mogao da bude vojna intervencija i napominje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio obilazak Kopnene zone bezbednosti u naredna tri dana.

I ruska agencija TAS S prenela je da je parlament nepriznate republike Kosovo odobrio stvaranje vojske na sednici, ističući da u glasanju nisu učestvovali članovi Srpske liste.

TAS S prenosi i da su nakon usvajanja zakona kosovski lider Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj čestitali poslanicima i građanima Kosova.

Komandant KBS Rahman Rama rekao je danas da će "vojska služiti svim građanima i biti aktivna na celom Kosovu", uključujući severni deo, navodi TAS S.

Agencija prenosi da je Beograd veoma zabrinut zbog planova Kosova i da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetiti jedinice u Kopnenoj zoni bezbednosti.

KFOR je poslao patrole u Kosovsku Mitrovicu da paze na most preko Ibra koji povezuje srpski i albanski deo.

Podseća i da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da su planovi Kosova o formiranju oružanih snaga u pogrešno vreme te da bi mogli da podriju stabilnost i naškode perspektivi članstva Kosova u NATO.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je pak saopštilo da potez kosovskih vlasti o formiranju vojske može da dovede do najtežih posledica ne samo za srpsko stanovništvo u regionu već i za bezbednost na celom Balkanu.

Ministarstvo je dodalo da Moskva očekuje da KFOR "primeni svoj mandat i preduzme sveobuhvatne mere kako bi neutralisao i razoružao takvu instituciju u slučaju da bude formirana".