BEOGRAD i Priština uskoro bi trebalo da dobiju smernice za pronalazak konačnog rešenja kosovskog pitanja od zapadnih zemalja, ali će one ostaviti prostor za eventualne "amandmane" obe strane na taj zadati okvir. Ovakav način rada, kako prenose naši izvori, prema mišljenju zapadnih lidera trebalo bi da ubrza zatvaranje kosovskog pitanja.

Šta se nalazi među "preporukama", moglo bi da se obelodani na samitu u Parizu, početkom jula, ako do njega dođe, a čiji pokrovitelji treba da budu francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Postavljanje principa za pregovore o statusu Kosova nisu novost, jer je još 2005. godine Kontakt grupa ustanovila tri osnovna: da nema podele Kosova, da nema povratka na stanje od pre 1999. godine i da nema pripajanja Kosova susednim državama. Ali, pokušaj zbližavanja dveju strana ograničenih ovim crvenim linijama tada nije dao rezultate.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je u postojećim okolnostima teško nastaviti razgovore ako su početna pozicija Briselski sporazum i formiranje ZSO. On veruje da će se pregovori nastaviti o osnovama i principima za pravno obavezujući sporazum i konačno rešenje:

Pročitajte još - PREGOVORI O KiM: Da li misle da smo ludi?

- Tu bi morao da se nađe modus koji ne bi bio ni bezuslovno priznavanje Kosova niti bezuslovno nepriznavanje, već neko srednje rešenje. Priznavanje Kosova, kako se poručuje, ne može da bude osnov za dijalog. U principima ne može da stoji: priznavanje, pa sve ostalo. Može samo: sve ostalo, pa da onda vidimo šta ćemo sa priznavanjem. Pritom, Srbija treba da traži i garancije koje se tiču odnosa sa zapadom i nastavka evropskih integracija.

Milivojević podseća da je Kosovo teritorija pod mandatom UN, svidelo se to nekom ili ne. To je faktičko stanje, od koga se, kako smatra, mora poći. Takođe, on napominje da nikakvi principi pregovora ne mogu da se odnose na centralnu Srbiju, jer to nije tema, već je tema Kosovo:

- Zapad može da pošalje šta hoće kao okvir za dijalog, ali za srpsku stranu i za polovinu čovečanstva Beograd ne pregovara sa priznatom državom na bilateralnoj osnovi.

Iz ponašanja aktuelnih glavnih aktera u pregovaračkom procesu, prema mišljenju nekadašnjeg ambasadora Milovana Božinovića, može se steći utisak da neki okvir za dijalog o konačnom rešenju već postoji i da su obe strane pod pritiskom da se usaglašavaju shodno tim smernicama. On kaže da je, generalno gledano, za napredak bilo kog pregovaračkog procesa preduslov da se definiše neka polazna osnova.

Vučić u razgovoru sa članom administracije SAD Palmerom, Foto P. Milošević


Povodom poslednje poruke iz Bele kuće - da Srbija i Kosovo ostave po strani ekstremističku retoriku i da rade na sporazumu koji se fokusira na uzajamno priznanje - ovaj diplomata kaže da ukoliko se takse ukinu i dijalog se nastavi, Srbija ne bi smela da dozvoli da se krene u novu priču, pre nego što se sprovede Briselski sporazum i formira Zajednica srpskih opština:

- Bila bi greška praviti kompromise oko onoga što je već potpisano. To što Srbija za ZSO traži izvršnu autonomiju nije nešto veliko. Ako bi se tu popustilo, to bi samo dalje povećalo apetite Albanaca. A kada se to ispuni, onda treba preći na priču mogućih modela za konačno rešenje.

OLBRAJTOVA KAO SIGNAL

IZVESNO je da se na Srbiju vrši sve veći pritisak, a jedan njegov vid je i dolazak Medlin Olbrajt i Bila Klintona u Prištinu. Nije to izvan spoljne politike SAD, bez obzira na to što oni zastupaju drugačiju opciju i što su kritičari Trampa. To je, kako smatra Božinović, ozbiljan signal za Beograd.