Pre nedelju dana opet smo slušali kako je "za dom spremni" stari hrvatski pozdrav, a naravno da to nije istina, kaže u autorskom tekstu za hrvatski portal Indeks istoričar Ivo Goldštajn, nakon što je ustaškipozdrav obilno korišćen tokom obeležavanja Oluje.

On objašnjava da je "za dom spremni" izmislio Ante Pavelić, a da su ga koristile ustaše.

"Baš kao što ustaška Nezavisna Država Hrvatska nije bila nezavisna, nego zakrpa na dupetu Trećeg Rajha, tako ni "za dom spremni" nije bio ništa drugo nego kopiranje fašističkog pozdrava "pronto" i nacističkog "Zig Hajl", navodi Goldštajn.

A ustaše su, dodaje, bile najobičnija banda, a ne domoljubi.

"Ustaše nisu bili nikakvi junačkibojovnici i rodoljubi/domoljubi, kako ih današnji ustašonostalgičariprikazuju, nego najobičnijabanda kojoj je prvenstveni cilj bila vlastita korist. Baš kao što ni današnjim ustašonostalgičarima koji se svi odreda prikazuju kao veliki domoljubi nije ništa drugo na pameti nego institucionalnim ili izvaninstitucionalnim sredstvima sebi pribaviti imovinsku korist", komentariše Goldštajn.

A zaključak je da "ni ustaški povik „za dom spremni" nije nikakav junački, domoljubni, već izraz zločinačkepolitike države u kojoj se upotrebljavao".

Poznati istoričar je od nekoliko hiljada dokumenata u kojima se pominje "za dom spremni" koji se nalaze po arhivima u Hrvatskoj i drugim zemljama, izabrao nekoliko koje pominje u tekstu, poput onog o slanju ljudi u Jasenovac ili o "sramotnom pozdravu" na plakatima o streljanju babica koje bi napravile abortus, ili o iseljavanjuSrba i Jevreja iz nekih delova Zagreba...

"Pozdravom „za dom spremni" završava i pismo kojim u kolovozu 1941. predsednik Matice hrvatske Filip Lukas bez imalo srama od nadležnih državnih institucija traži da Matica pokrade zgradu na Jelačićevutrgu br. 15 koja je pripadala Židovu Manfredu Sternbergu", navodi Goldštajn.

Sve dokumente u kojima se pominje ustašni pozdrav, kaže istoričar, treba staviti u određeni kontekst, jer, kako objašnjava, ustaše su stvarali "novi poredak" prema fašističko-nacističkom modelu: izgrađivali su kult nacije, države i vođe.

Navodi da je totalitarna ideja najsažetije izražena u programatskom tekstu u listu Ustaša iz lipnja 1941, a da su vrlo jasno definisani narodni ciljevi značili su da će se želje i stremljenja pojedinca morati definisati u skladu s maksimom "nacija (država i sl.) je sve, Ti nisi ništa".

U tom kontekstu vlasti su, kaže, tražile da "naš pozdrav bude svuda samo - za dom spremni!", jer je to, kako objašnjava pozdrav svakog svesnoga Hrvata i Hrvatice.

Učenici su, napominje, izgovarali "za dom spremni" na početku i na kraju nastave.

Goldštajn pominje da je pre dvadesetak godina pitao one koji su 1941. pohađali školu, kako se to radilo, njihovi odgovori, navodi, nisu bili sasvim jasni.

"Verovatno se doslednije provodila 1941. godine, a kasnijih godina mnogo manje. Neki se sećaju da se provodila, ali bezvoljno".

Navodi i primer:

"Profesor zagrebačke Prve klasične gimnazije Vid Balenović (1883. - 1970.), koji je po političkom opredeljenjubio na levom krilu HSS-a, pošto bi učenici viknuli "spremni" i podigli ruku na ustaški pozdrav, podrugljivo je odgovarao "predajem se, predajem se". Neka ga je učenica zbog toga prijavila, pa je Balenović imao neprilike, čak je neko vreme bio u zatvoru".

Goldštajn piše i o tome kako je većinska neustaška Hrvatska reagovala na te propise, pa navodi kao jedno od obeležja zagrebačkegradske svakodnevice tokom rata ismejavanje ustaškog novogovora (poput "munjovoz" = tramvaj, "samovoz" = automobil, "krugoval" = radio itd.).

Goldštajn kaže da su se u to vreme stvarale karikirane kovanice, a da je posebno na meti ismevanja bio pozdrav "za dom spremni" i to, kako primećuje, "na veliku žalost ustaša i današnjih ustašonostalgičara".