ŠEST godina prošlo je od kada je Edvard Snouden razotkrio razmere masovnog prisluškivanja koje je sprovodila američka agencija NSA. Svetsku političku scenu u tih šest godina obeležila su dva velika potresa - dolazak Donalda Trampa na vlast u Americi i uspeh kampanje za "bregzit". Oba u režiji sada već po zlu čuvene "Kembridž analitike". Linija koja spaja ove događaje i obeležava svetsku istoriju tih šest godina upravo je masovna zloupotreba ličnih podataka.

"Kembridž analitika" je, radeći kampanju za Trampa i zagovornike izlaska Velike Britanije iz EU, zloupotrebila lične podatke stotina hiljada korisnika "Fejsbuka", zahvaljujući kojima je savršeno targetirala neodlučne birače porukama skrojenim prema njihovoj meri i tako svoje klijente dovela do trijumfa.

Pročitajte još - Snouden upozorava da je tehnički razvitak sveta postao opasnost: Ako niko ne razvije neke alternative, onda ću ih prokleto ja sam razviti

Ironični obrt leži u tome što "Kembridž analitika" nije morala da nezakonito prisluškuje ljude, poput NSA. Sve što im je trebalo ljudi su im, možda nesvesno, ali ipak dobrovoljno dali na tacni - na "Fejsbuku". "Gugl" i "Fejsbuk" o svakome od nas znaju toliko da bi službenicima počivših KGB, Štazija ili ovdašnje Udbe, pošla voda na usta.

Gospodari sveta već danas su oni koji raspolažu sa najviše podataka i njima najbolje manipulišu. Nije to, rekli bi neki, tako drugačije od one sveske koju verovatno ima svaki lokalni partijski moćnik, u kojoj je zaveden svaki glasač iz njegovog "rejona". Ko za koga glasa, kome šta treba, šta se kome za glas može ponuditi. Samo zloupotreba tehnologije dovela je do toga da neki u "svesci" mogu držati čitave države.

Uplovili smo u vreme u kojem su podaci postali roba vrednija od nafte. Demokratija bi, kako stvari stoje, mogla da postane samo kusur u toj trgovini.