PRETNjA sankcijama zbog saradnje sa vojnom industrijom Ruske Federacije predstavlja politički pritisak Amerike na našu zemlju da se distancira od Moskve i odustane od budućih nabavki ruskog oružja - navode izvori "Novosti".

Poruku da bi dalje produbljivanje vojne saradnje sa Moskvom moglo da dovede do uvođenja američkih sankcija Srbiji u Beograd će u petak doneti funkcioner Stejt departmenta Tomas Zarzecki, rukovodilac Radne grupe 231 koja je zadužena za primenu embarga prema ruskom bezbednosnom sektoru i onima koji sa njim sarađuju.


PROČITAJTE JOŠ: Tomas Zarzecki u Beogradu: Amerikanac stiže da preti sankcijama?

Poseta Zarzeckog dogodiće se u jeku priprema za isporuku ruskog raketnog sistema "pancir" našoj zemlji. Direktor ruske agencije Rosoboronexport Aleksandar Mihejev u sredu je potvrdio da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci:

- Raketni sistemi se sastavljaju, a srpski specijalci su na obuci. Sve se odvija po planu i neće biti odlaganja.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, međutim, smatra da isporuka oružja koja je dosad ugovorena neće Srbiju koštati američkih sankcija, ali da ćemo verovatno dobiti upozorenje koje se tiče budućih nabavki:

- Pretnja sankcijama je, pre svega, sredstvo političkog pritiska. Oni će verovatno tražiti od Srbije da se distancira od Rusije i odustane od nabavke novog oružja.

Radić objašnjava da Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija Americi daje širok okvir i mogućnost da, u skladu sa procenom ekonomskih i političkih interesa, uvede ili ne uvede sankcije.

- Ako bi zaista otišli toliko daleko da uvedu neku vrstu sankcija, povod bi mogao da im bude nabavka helikoptera mi-35, jer je reč o ofanzivnim sredstvima. Čak i tada mere se ne bi odnosile na državu, već bi bile personalne i usmerene na neke ljude iz lanca nabavke naoružanja. Najviša figura koja bi mogla da se nađe na meti tih sankcija bio bi ministar odbrane Aleksandar Vulin - kaže Radić.

On objašnjava da vojnu saradnju sa Rusijom imaju i neke NATO zemlje, poput Hrvatske i Mađarske, i da to samo po sebi nije razlog za uvođenje sankcija Amerike. Naglašava i da oružje koje je Srbija dosad nabavila ne narušava bezbednosnu ravnotežu u regionu, ali da su spekulacije o sistemu S-400 i vežba "Slovenski štit" poslužili Amerikancima da otvore pitanje vojne saradnje sa Rusijom.

I predsednik Aleksandar Vučić kazao je za RTS da Srbija nabavlja isključivo defanzivno naoružanje i da neće kupovati oružje zbog kojeg bi naša zemlja mogla biti pod sankcijama. On je naveo i da sistem S-400, iako je "fascinantno oružje" nemamo nameru da nabavljamo, jer za to nemamo novca.

I zajednička vežba srpske i ruske vojske bila je povod za "prozivke"

Ipak, nekadašnji ambasador Srećko Đukić, ocenjuje da nad Srbijom "vise" američke sankcije, kao i nad svim drugim zemljama koje su kupovale oružje od ruskih firmi koje su SAD taksativno nabrojale u zakonu o sankcijama.

- Ovde je paradoks što smo mi izbegli da uvedemo sankcije Rusiji, a Amerika bi mogla da nam uvede sankcije zbog Rusije. Postoji čitava korpa mera koje se tu primenjuju - od personalnih, prema konkretnim osobama iz vlasti, kojima bi recimo mogle da se ne odobre vize ili da im se imovina koju imaju u SAD stavi pod kontrolu, do toga da se zamrznu državna sredstva. Za razliku od mnogo većih zemalja, za koje su ovakve mere simbolična kazna, za nas to ne bi bilo bez značaja - smatra Đukić.


PROČITAJTE JOŠ: Palmer otkrio plan za Srbiju: Odvajaju nas od Rusije i guraju u NATO

MOGUĆI IZUZECI

ZANIMLjIV pristup Zakonu o sankcijama (CAATSA) imao je bivši američki ministar odbrane Džejms Matis, koji se zalagao da neke države koje kupuju rusko oružje budu podložne izuzecima da se ne bi potpuno "gurnule u ruke Rusa". Izuzeće od CAATSA, kako je smatrao, trebalo je omogućiti nekim zemljama da bi izgradile bliže bezbednosne odnose sa SAD, dok postepeno smanjuju zavisnost od ruske vojne opreme.