NATO je u stanju moždane smrti. Ovom rečenicom francuski predsednik Emanuel Makron uznemirio je partnere u SAD.

BiH je bomba koja otkucava, zbog velikog broja povratnika džihadista. Ovom tvrdnjom iznervirao je Sarajevo.

Albanija je značajnija u kontekstu evropskih integracija, nego Severna Makedonija. Ovako je dosolio otvorene političke rane u Skoplju.

Nema Makronovog odgovora u intervjuu "Ekonomistu" koji nije, makar na nekom meridijanu, uzburkao duhove. Francuski predsednik pokazao je da nije, kako mu se u Srbiji obično i lakomisleno pripisuje, tek još jedan eksponent evropskog establišmenta. U nastojanju da preuzme kormilo EU iz ruku posustajuće nemačke čelične lejdi Angele Merkel, pokazao je jednu bitnu razliku. Iako (zasada) ne uspeva da Evropu drži čvrstom rukom, kao Merkelova u najboljim danima, Makron je (za razliku od nje) svestan da se EU ne može voditi na auto-pilotu uključenom još ranih devedesetih. A kad se on isključi, postaje jasno da stvari nisu onakve kakve bi većina evropskih lidera, koja svet posmatra kroz prste poput uplašenog deteta, volela da ih vidi.


PROČITAJTE JOŠ:
Makron upozorava: NATO na samrti, Evropa na ivici ponora

NATO nije i ne može više da bude ono što je bio u vreme Hladnog rata. Kina je snažnija nego ikada, a razmere njene ekspanzije još je teško sagledati. EU sa Putinom u Rusiji, Trampom u Americi, Sijem u Kini, ali i Orbanom u Mađarskoj, ne može se ponašati kao da u Beloj kući još sedi Bil Klinton, a svet još uživa u iluziji o kraju civilizacije.

Da li su rešenja koja Makron predlaže dobra i, još više, da li će uspeti da ih primeni - u najmanju ruku je neizvesno. Ali otrežnjujuće dijagnoze mu se teško mogu osporiti. Ma koliko za neke bile bolne. Poput one o stanju u kojem se nalazi proces proširenja EU.