BEOGRAD je nedavno ugostio Sofiju iz Saudijske Arabije. Iako silno želi da postane komičarka, u našu prestonicu je došla kao gošća Digitalnog samita. Ona je android mašina i prvi robot građanin sveta. Nastala je u kompaniji "Hanson robotiks". Krasi je veštačka inteligencija i mimika lica u skladu sa onim što oseća. Drugi Digitalni samit Zapadnog Balkana bio je prilika da se najbolje IT kompanije predstave političkim i poslovnim liderima Zapadnog Balkana, Evrope i sveta.

Samit je bilo mesto gde se čulo dokle su Srbija i druge zemlje regiona stigle u digitalnoj transformaciji. Okupio je 3.000 učesnika iz 30 zemalja sveta. Kuda će primena modernih tehnologija u finansijama odvesti današnje bankarstvo? Kako digitalizacija utiče na razvoj logističkog sektora? Moželi dualno obrazovanje da ubrza ovaj proces? To su neka od pitanja na koja su učesnici pokušali da nađu odgovor.

LOGISTIKA

LOGISTIČKI sektor jedan je od najsporijih u implementaciji digitalnih rešenja, ocena je međunarodnih istraživanja. Razlog za to je kompleksnost globalnog lanca snabdevanja. U logističkim aktivnostima učestvuje veliki broj aktera iz različitih zemalja, javnog i privatnog sektora, na različitim nivoima razvoja, različitih kultura, različitih pravnih okvira i standarda, nivoa edukacije i na kraju različitih potreba. Da bi se digitalizacija samo jednog segmenta rada u ovakvim uslovima efektno sprovela potrebno je usaglašavanje procedura, standarda, propisa i načina poslovanja, kao i edukacija, što zahteva vreme.

- Kada se govori o digitalizaciji logističkog sektora, treba poći od pitanja poimanja koristi od digitalizacije i imati u vidu da taj proces počinje unutar kompanije onog trenutka kada sama kompanija prepozna koristi i mogućnosti digitalizacije sopstvenih poslovnih procesa, pa tek onda potrebu da se sa poslovnim okruženjem komunicira "digitalno" - objašnjava Nebojša Jevtić, rukovodilac Centra za stručno osposobljavanje u transportu Privredne komore Srbije. - Ovde veliku ulogu imaju poslovni lideri, odnosno veće kompanije koje prednjače u implementaciji digitalnih rešenja i time nameću tempo razvoja svojim poslovnim partnerima, ali i institucijama, zahtevajući da "drže korak" sa aktuelnim trendovima. Logistika je izuzetno kompleksna i višeznačna oblast i teško je definisati i generalizovati procese, a još teže oceniti da li je nešto i u kojoj meri digitalizovano ili bi trebalo biti.

Pod digitalizacijom se vrlo često podrazumeva samo smanjenje broja ili eliminisanje papirnih dokumenata, iako ni to nije skroman doprinos. Međutim, koristi od digitalizacije, ukoliko se sprovede na pravi način, prvenstveno se ogledaju u povećanju efikasnosti poslovanja - ubrzavanjem razmene informacija ubrzava se sam poslovni proces, odnosno povećava efikasnost. Povećava se vidljivost lanca snabdevanja, bolje je praćenje sledljivosti, lakše je prilagođavanje promenama, niži su troškovi, ubrzavaju se administrativne procedure, bolje se upravlja transportnim uslugama, bolja je iskorišćenost transportnih kapaciteta, a time je i manja emisija zagađivača.

Pročitajte još - Digitalizacija je uslov za opstanak

- Mnoge domaće kompanije su digitalizovale poslovne procese koji se odnose na finansije, aktivnosti u skladištima, internu komunikaciju, komunikaciju i praćenje u transportu, kao i optimizaciju distribucije i transporta - dodaje Jevtić. - Takođe, unutrašnja administracija, softverski alati za evidentiranje podataka, izveštavanje, planiranje i donošenje odluka su u sve većoj upotrebi. Iako su u direktnoj vezi i međuzavisni, segmenti logistike unutar kompanije i logističke aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou mogu se posmatrati odvojeno kada je digitalizacija u pitanju.

Svaka kompanija može odlučiti o načinu i brzini digitalizacije sopstvenih unutrašnjih procesa, ali kada se govori o digitalizaciji vankompanijskih komunikacija i razmene podataka, dolazi se do pitanja pravnih okvira, standarda, pouzdanosti i zaštiti, odnosno bezbednosti podataka, identifikaciji aktera.

- Moramo biti svesni da digitalizacija nije puko konvertovanje papirnih u digitalne dokumente, već proces koji uslovljava promenu načina rada, prilagođavanje procesa, promenu načina razmišljanja i u krajnjoj instanci načina života - kaže Jevtić. - Sa druge strane, proces digitalizacije je neizbežan i uslovljava prihvatanje promena kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu. Jedan od zaključaka panela koji se odnosio na saradnju različitih aktera u procesu digitalizacije logističkog sektora jeste potreba za edukacijom. Napomenuto je da logističkom sektoru nedostaju kadrovi koji poseduju znanja i veštine iz oblasti informacionih tehnologija i da IT sektoru delimično nedostaje bolje poznavanje poslovnih procesa logističkog sektora. Isto se odnosi i na javni sektor. Edukacija u smislu formalnog obrazovanja, kao i neformalno unapređenje znanja i veština je jedan od najvažnijih elemenata svakog segmenta poslovanja, pa tako i procesa digitalizacije.

Zastupljenost obima kupovine preko interneta u Srbiji iz godine u godinu raste i sudeći prema svetskim iskustvima, u oblasti logistike može se očekivati znatno povećanje broja pošiljaka. Da bi se odgovorilo povećanom zahtevu, logističke i transportne kompanije se moraju prilagoditi novim poslovnim modelima, ali istovremeno i obezbediti regulatorni okvir koji će omogućiti efikasnu primenu digitalnih rešenja duž lanca snabdevanja.

- Elektronska razmena dokumenata kroz logistički lanac je veoma važna, ali i jako kompleksna, jer uključuje veliki broj aktera - ističe Jevtić.

Pročitajte još - Prvi put u Srbiji Odbor za digitalizaciju Evrokomora

- Ako posmatramo logistički lanac na teritoriji naše države, razmena elektronskih dokumenata još nije u potpunosti zaživela. Kako je kompleksan logistički problem tako su kompleksna i zakonska rešenja. Nadamo se da će sa novim zakonodavnim okvirom u oblasti elektronske trgovine i Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju biti prevaziđeni problemi regulatornog okvira u implementaciji i primeni digitalnih rešenja. Ono što je neophodno je veća odlučnost, kako IT kompanija koje nude rešenja, tako i kompanija kojima su ta rešenja potrebna, da signaliziraju zakonodavcima sve što u praksi uoče kao potencijalni problem.

DIGITALIZACIJA FINANSIJA

BANKE odavno nisu samo šalter, niti sektor finansija čine samo one. Primena tehnologije u ovoj oblasti daleko je odmakla. U povezivanju institucija, razmeni iskustva na ovom putu veliku ulogu imaju poslovne asocijacije.

- Fintek i tradicionalno bankarstvo nisu i ne smeju biti konkurencija u predatorskom smislu već u podsticajnom i najviše se može postići sinergijom: iskoristiti agilnost i kreativnost nezavisnih igrača i te ideje "provući" kroz uhodanu mašinu tradicionalnog bankarstva - kaže Vladimir Đorđević, voiši savetnik Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije PKS. - Banke imaju bazu klijenata, fizičko prisustvo, reputaciju, tradiciju i puno razumevanje propisa, dok IT kompanije imaju fleksibilnu strukturu i mogućnost agilne organizacije. Treba imati u vidu da je finansijska delatnost strogo regulisana i da ima jako puno propisa sa kojima se treba uskladiti u poslovanju. Ono što možda usporava ceo proces promena u bankama, što stvara inertnost, ujedno obezbeđuje kvalitetno upravljanje. A osnova svih regulativa je u suštini zaštita korisnika.


I realnom sektoru su potrebne promene u platnim sistemima koje doprinose nižim troškovima, a većoj dostupnosti usluga. Unapređenje proširuje i olakšava poslovanje, stvara mogućnosti za nove biznis modele.

Pročitajte još - DRUGI DIGITALNI SAMIT: Najavljene elektronske aplikacije koje će pojednostaviti usluge građanima

- U Komori se trudimo da u potpunosti razumemo potrebe jednog sektora kako bismo to preneli kao informaciju drugom sektoru koji tu potrebu može da ispuni - kaže Đorđević. - Treba imati u vidu da svaki razvoj u ovoj oblasti zahteva što veće tržište, a da bi se to "proširenje" ostvarilo, neophodna je saradnja i usklađenost regionalnih regulatora. Region je region samo ako su uslovi poslovanja svuda isti, a to podrazumeva jedinstvene propise, jedinstvena tumačenja propisa. Sva ova tržišta su mala pojedinačno i zato se dešava da je regulator generator inovacija, što nekako možda i nije baš prirodan poredak stvari. Inicijative se češće rađaju na većim tržištima jer ima prostora za neki rast i isplativost investicije pre izlaska na globalno tržište.

OBRAZOVANjE ZA BUDUĆNOST

NA Digitalnom samitu ekonomija Zapadnog Balkana, jedan od panela bio je posvećen uticaju digitalizacije na razvoj stručnog, a naročito dualnog obrazovanja, u regionu. Zajednička obeležja privreda ovog regiona su nedostatak kvalifikovane radne snage za obavljanje određenih proizvodnih zanimanja, relevantnih za izvozno orijentisane grane industrije, velika nezaposlenost mladih, veliki udeo mladih koji niti rade, niti se školuju, sistem stručnog obrazovanja koji ne prati potrebe tržišta rada, kao i veliki odliv kadrova.

U isto vreme, preduzeća Zapadnog Balkana moraju hvatati korak sa zahtevima četvrte industrijske revolucije, žele da budu konkurentni na međunarodnom tržištu. Ovo znači potrebu da se u privredama regiona Zapadnog Balkana paralelno radi na više koloseka.

- Mora se poboljšati sistem stručnog obrazovanja, tako što će se ojačati veze i saradnja između škola i privrede, ali se mora i povećati udeo učenja na radu i kroz rad, jer jedino to vodi razvoju veština i sticanju primenljivog znanja - kaže Mirjana Kovačević, direktor Sektora edukacije PKS. - Digitalizacija, globalizacija, primena interneta u poslovanju utiču jednako na sva preduzeća, kako velika, tako i na mala i mikro, koja dominiraju u privredama regiona Zapadni Balkan. Ova kretanja utiču na društvo u celini. U kompanijama uslovljavaju izmene u poslovnim modelima, organizacionim strukturama, procesu odlučivanja i načinu rukovođenja. Programiranje je osnova svega, u razvijenim društvima već je postalo deo pismenosti u mnogim zanimanjima u kojima se ranije nije pojavljivalo. Dualno stručno obrazovanje, kao najsavršeniji vid saradnje, može znatno ubrzati digitalizaciju poslovnih procesa.

Uvrežena predrasuda je da se dualno obrazovanje odnosi isključivo na zanatska zanimanja i to ona koja zahtevaju obavljanje jednostavnih manuelnih zahvata i operacija koji se ponavljaju. U skladu sa tim, najmanje bi se moglo očekivati da digitalizacija utiče na dualno obrazovanje. Međutim, istina je drugačija. Dualno obrazovanje je obrazovanje u realnom radnom okruženju, pa su učenici koji se na ovaj način školuju u mogućnosti da se sa najsavremenijim trendovima proizvodnje i savremenim poslovnim procesima upoznaju pre nego njihovi drugari koji se školuju na klasičan način. U skladu sa tim, u mogućnosti su da pravremeno stiču iskustva iz digitalizacije poslovnih procesa. U isto vreme, i sami su u prilici da utiču i doprinesu osavremenjivanju proizvodnih procesa, jer je poznato da mladi znatno brže ovladavaju svim izazovima IT tehnologija.

- Kombinacija sticanja teoretskog znanja iz IT i usavršavanje digitalnih veština u realnom radnom okruženju, pored toga, doprinosi povećanju zapošljivosti i smanjuje osetljivost na gubitak posla po osnovu tehnoloških viškova - istie Mirjana Kovačević. - Digitalno opismenjavanje stanovništva Srbije, a naročito mladih, je među vodećim ciljevima Vlade Srbije, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije preduzima niz aktivnosti u tom kontekstu. Povećan je broj specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama širom Srbije, tako da sada više od 800 učenika pohađa nastavu u njima i ima mogućnosti da razvije znatno bolje kompetencije iz računarstva i informatike. Ovo je jedna strana medalje, koja će stvoriti bazu kvalitetnih studenata IT smerova različitih fakulteta. Druga strana medalje je i razvoj IT kompetencija stručnih kadrova koji se zapošljavaju po završenoj srednjoj školi. Sve je veća upotreba IT i u prozvodnim, ali i uslužnim zanimanjima.

APLIKACIJA ZA PLAĆANjE

PRIVREDNA komora je razvila aplikaciju PKSinstantPAY koja stvara mogućnost da preduzetnici koji u svom poslovanju nemaju opciju primanja novca preko kartičnih šema iskoriste prednosti IPS NBS sistema.

Nova aplikacija PKS donosi proširenje mogućnosti naplate, bez ikakvih inicijalnih i fiksnih troškova. Zasnovana je na Instant platnom sistemu Narodne banke Srbije za plaćanja u režimu 365 dana u godini, sedam dana nedeljno, 24 časa dnevno i biće dostupna kroz sve bankarske kanale. Reč je o najsavremenijem načinu bezgotovinskog plaćanja preko koga primalac dobija sredstva odmah.

BLOKČEJN U LOGISTICI

POSTIZANjE izvrsnosti u logistici podrazumeva saradnju sa drugima kako bi se optimizovao protok fizičkih dobara kao i složen protok informacija i finansijskih transakcija. Mnogi delovi logističkog lanca su još uvek manuelni procesi propisani od strane domaćih i međunarodnih regulatornih organa. Sve to otežava praćenje porekla robe, status pošiljki kao i kretanje duž lanca snabdevanja.

- Blokčejn tehnologija može potencijalno pomoći u prevazilaženju tih problema i ostvarivanju znatno efikasnijih procesa u logistici - smatra Nebojša Jevtić. - Ova tehnologija može omogućiti razmenu i transparentnost podataka, pristup relevantnih zainteresovanih strana, stvarajući jedan izvor istine. Dodatno, poverenje koje je potrebno između učesnika da dele informacije su pojačane unutrašnjim sigurnosnim mehanizmima blokčejn tehnologije. Povećanjem vidljivosti i predvidljivosti logističkih procesa, može se ubrzati fizički protok robe. Praćenje robe može omogućiti odgovoran i održivi lanac snabdevanja i pomoći u borbi protiv falsifikovanja proizvoda.

STICANjE DIGITALNIH VEŠTINA

U digitalizaciji nastavnih planova i programa za dualne stručne profile na srednjem nivou obrazovanja od velike pomoći biti iskustva Austrije. Privredna komora Austrije i Institut za razvoj obrazovanja iz Austrije, a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije (ADA), pružaju podršku Privrednoj komori Srbije i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u razvoju nastavnih planova i programa, ali i infrastrukture za primenu Zakona o dualnom obrazovanju.

- U Austriji su već započete aktivnosti na digitalizaciji dualnih obrazovnih profila, a ta iskustva će biti primenjena u Srbiji - kaže Mirjana Kovačević. - Za sada su razvijena dva nova profila: e-trgovac i dizajner veb-aplikacije (koder). U okviru aktivnosti permanentnog revidiranja programa obrazovanja za dualne profile, naročiti naglasak se stavlja na razvoj novih kompetencija od značaja za digitalizaciju. Reč je o "kompetencijama budućnosti", koje zahtevaju bazična znanja iz programiranja, zaštite podataka, rada sa i u okviru različitih aplikacija, ali i uključivanje socijalnih kompetencija (kao što su nove komunikacione veštine, saradnja, kritičko razmišljanje, kreativnost, inovativnost. U planu je i uspostavljanje virtuelne platforme za učenje, koja će mladima omogućiti da konstantno budu u toku sa mogućnostima i načinima sticanja i razvoja digitalnih veština.