TRGOVCI odnedavno rade po novim uslovima. Usvojene su izmene i dopune Zakona o trgovini i privreda to pozdravlja. Ministarstvo trgovine se pokazalo kao dobar partner i uvažilo je najveći broj sugestija i predloga biznisa, koje su dostavljene putem Privredne komore Srbije, pa novi zakonski okvir smatraju više po svojoj meri od prethodnog. Značajno su veći podsticaji za sezonska sniženja i druge oblike promotivno-prodajnih aktivnosti. Ključni efekat novog zakon trebalo bi da budu bolji tržišni uslovi, koji će dovesti do zdravije konkurencije.

Novi zakon o trgovini, uverava struka, bolje definiše same pojmove unutar trgovine kao i nove oblike trgovine - daljinsku i elektransku trgovinu. Određuje šta su elektronske prodavnice, šta su e-comerce platforme, kao i pojam drop shipping.

- To je prodaja robe potrošačima preko sopstvene elektronske prodavnice. Tu se roba isporučuje potrašaču direktno od proizvođača ili uvoznika. Ona ne dolazi u posed prodavca. I to je novi oblik internet prodaje u kojem potrošač plaća trgovcu cenu, on podatke dostavlja proizvođaču ili uvozniku i on je dostavlja potrošača - objašnjava Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS.

Očekuje se da će novi zakon pospešiti elektronsku trgovinu, pre svega jer je jasno definisao njene pojmove i jasno je odredio kao jedan od oblika trgovine na malo. Dao je preduslove za donošenje Zakona o elekrtonskoj trgovni, koji je paralelno donesen. Prednost je i način isticanja cene prilikom elektronske trgovine. Zakon otklanja sve sumnje privrednicima koji hoće da se bave ovom trgovinom.

PROČITAJTE JOŠ - Poslovni model koji brine o kupcima

- Očekujemo da će novi zakon omogućiti efikasniju borbu protiv sive ekonomije i u onlajn prodaji, jer se zahvaljujući jasnim odredbama zakona sužava prostor za nejasno tumačenje zakona i traženje rupa - smatra Malinović. - Svakako da novi zakon o trgovini kroz kaznene odredbe daje alate za borbu protiv sive ekonomije i njegove izmene i dopune su samo deo aktivnosti zakonodavnog okvira za borbu protiv sive ekonoimije. Kada govorimo o drugim vidovima trgovine, novi zakon kvalitetnije definiše trgovinu na prodajnom mestu. Tu je otklonjena svaka sumnja i mogućnost zloupotreba u odnosu na prethodni zakon. Kvalitetnije su definisane i posebne tržišne institucije, a posebno privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, kao što su vašari i festivali na kojima se prodaje i roba. Organizator je dužan da vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu ili usluge, obezbedi uslove za prisustvo inspekcija, jasno obeleži prostor na kom se održava manifestacija i vidno istakne ko je organizator.

Žarko Malinović


Takve manifestacije mogu da traju najduže 60 dana u jednoj kalendarskoj godini i ovakav vid trgovine smatra se trgovinom na prodajnom mestu. Nema nikakve razlike između maloprodajnog objekta u Knez Mihailovoj ulici, tezge ili kioska i tezge na nekom vašaru. Izjednačeni su. Moraju da ispunjavaju iste zakonske uslove.

DOŠLI NOVI, OPORAVILI SE STARI AKTERI

STATISTIČKI podaci pokazuju da promet u trgovinama u Srbiji, u poslednjoj godini, značajno raste. Delom i zbog dolaska novih igrača.

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio da je promet robe u trgovini na malo u Srbiji, u junu 2019. godine, u odnosu na jun 2018. godine, u tekućim cenama, veći za 11,2 odsto. U stalnim cenama rast je 10,1 odsto. Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2019. godine sa istim periodom 2018. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 11,1 odsto, a u stalnim cenama za 8,5 odsto.

- Ovakvom rezultatu najviše su doprineli razvoj domaće industrije, direktne strane investicije, posebno investicije u oblasti maloprodaje - objašnjava Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS. - Dolazak "Lidla" nesumnjivo je doprineo tome da obim trgovine robe široke potrošnje dodatno poraste, kako u poslednjem kvartalu 2018, tako i u prvoj polovini 2019. godine. Naravno, ovakvom rezultatu doprineli su i drugi veliki trgovinski lanci kao što su "Delez", "Univereksport", "Metro", DIS, "Aman", "Gomeks", ali i sve bolje poslovanje "Merkatora S", kao i cele "Merkator grupe", koja je u poslednje dve godine povećala EBITDA za više od 72 odsto, odnosno sa 62,3 miliona evra na 107,5 miliona evra. Na ovakve rezultate uticala je činjenica da je monetizacijom nekretnina uspela da snizi dug za gotovo 200 miliona evra.

Ilustracija / Depositphotos


Rezultati govore u prilog stabilizaciji poslovanja "Merkator grupe", ali se pokazalo da u isto vreme stvaraju i dobru platformu za nova ulaganja u Srbiju.

- Razvoj privrede teško se može zamisliti bez razvoja industrije prerade - ističe Malinović. - Da bi domaće kompanije iz tog segmenta postale snažne na srpskom tržištu, a možda i na inostranom, moraju da imaju podršku domaćih trgovinskih lanaca. Jedno bez drugog se ne može razvijati. Ako tome dodamo i podatak da sektor prerađivačke industrije i sektor trgovine zajednički čine oko 25 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije, onda i ne treba dalje pojašnjavati koliko su ove dve grane privrede značajne za razvoj ekonomije Srbije i, generalno, podizanje standarda svih građana.

MAŠINSKI ČITLjIVE OZNAKE

NOVI Zakon o trgovini je uveo i obavezu da roba u maloprodaji bude označena mašinski čitljivom oznakama, poput bar-koda. Ova odredba će se primenjivati po isteku od šest meseci. Mašinsko označavanje robe će povećati zaštitu potrošača jer će imati mogućnost da skeniranjem takve oznake saznaju više o tom proizvodu. Unapređuje i odnos između dobavljača i trgovaca tako što je mašinski čitljiva oznaka preduslov za uvođenje elektronskih dokumenata među učesnicima u lancu snadbevanja. Potrošači će moći da očitaju oznaku uz pametan telefon i aplikaciju.

PKS će i dalje aktivno učestvovati u kreiranju privrednog ambijenta u oblasti trgovine, trenutno aktivno radi na izradi predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti potrošača.