POZITIVNA iskustva velikih nemačkih kompanija, koja uveliko posluju u Srbiji, uticaće na odluku privredne delegacije malih i srednjih preduzeća iz ove države, kada početkom naredne godine posete našu zemlju. Ovu posetu nedavno je najavio predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, koji je zajedno sa srpskom premijerkom Anom Brnabić, boravio u zvaničnoj poseti Berlinu.

Investicije koje su iz najveće evropske ekonomije, i jedne od vodećih na svetu, prispele u Srbiju mere se izuzetno velikim poslovnim ciframa, kako u obimu poslovanja, tako i u broju zaposlenih. I, posebno, najavama novih poslova i otvaranja proizvodnih kapaciteta. Njihova iskustva su tako, prema brojnim utiscima, do sada više nego dobra.

Potvrda takve poslovne i investicione klime koja važi za nemačke kompanije u Srbiji došla je direktno i od predsednika PKS.

PROČITAJTE JOŠ - Stranci hoće sigurne uslove za ulaganje

- Podstaknuto dobrim iskustvima velikih nemačkih kompanija koje u Srbiji zapošljavaju oko 60.000 radnika i angažuju naše firme za dobavljače, raste i interesovanje malih i srednjih preduzeća iz Nemačke - rekao je Marko Čadež, i ukazao da Srbija nemačkim investitorima nudi upravo ono što im je potrebno da ulažu i ostvare profit - stabilnost, podsticajnu poslovnu klimu, kvalitetne kadrove i pouzdane lokalne kompanije.

Kod nemačkih investitora tako posebno dobar utisak izaziva niz stimulativnih mera za ulaganja koje je donela Vlada Srbije, počev od poreskih olakšica, preko pojednostavljenih procedura do posebnih podsticaja za ulaganje u inovacije, istraživanje i razvoj i savremene tehnologije.

- Na nama je da iskoristimo taj potencijal i da što više tih preduzeća sutra vidimo u Srbiji - kaže predsednik Komore.

I sama PKS je prethodnih godina organizovala veći broj poslovnih foruma sa nemačkim privrednicima, u nameri da se poveća obim te saradnje.

- Osim što su nemačke kompanije u vrhu liste stranih investitora u Srbiji, Nemačka kroz razvojne projekte pruža snažnu finansijsku i ekspertsku podršku Srbiji u izuzetno bitnim oblastima za rast privrede - jačanju privatnog sektora, uvođenju dualnog obrazovanja i unapređenju tržišta rada prema potrebama privrede, digitalizaciji, podizanju konkurentnosti i internacionalizaciji naših kompanija i čvršćem regionalnom povezivanju - kaže Ana Hamović, viši savetnik u Centru za Evropu PKS.

NAŠA ZEMLjA PREDNjAČI PO PITANjU DIGITALIZACIJE PREMIJERKA Ana Brnabić je na konferenciji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel posebno istakla pomoć nemačke agencije GIZ u uspostavljanju Centra za digitalnu transformaciju privrede pri PKS koji je fokusiran na podršku digitalizaciji malih i srednjih preduzeća. Upravo u ovoj oblasti Srbija i premijerka Brnabić lično su dobili posebno priznanje kancelarke Merkel koja je ocenila da "Srbija po pitanju digitalizacije prednjači i da je to dobar signal mladim ljudima". To je investicija u budućnost, dodala je nemačka kancelarka. - Želimo da pokrenemo novi talas nemačkih investicija, više razvojnih centara nemačkih kompanija, veće investicije u istraživanja i razvoj, zajedničke nastupe na trećim tržištima. Sve to bi za Srbiju bio ogroman uspeh - naglasila je Brnabićeva. Govoreći o odnosima u regionu, potrebi pomirenja i zapadno balkanskim perspektivama premijerka Brnabić je poručila da na tome svi u regionu treba zajedno da rade, uz podršku Nemačke, EU i drugih međunarodnih partnera. - Znam da možemo da izgradimo lepši, bolji i prosperitetniji Balkan za sve - rekla je Brnabićeva, i ocenila da Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana - zajednička regionalna privredna komora, trenutno najviše radi na uspostavljanju budućeg zajedničkog tržišta regiona.

Hamović ukazuje da iako postoji mogućnost da pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj, koji se percipira u narednom periodu, može da donese indirektne efekte na privredu u Srbiji, u ovom trenutku ne jenjavaju objave o novim investicionim poduhvatima nemačkih kompanija u Republici Srbiji, a spoljnotrgovinska razmena i razmena usluga ne da ne pokazuju znake posustajanja već, naprotiv, i jedna i druga kategorija beleže uzlazan trend u oba smera.

Neke od najvećih nemačkih investicija do sada u Srbiji su: "Štada", koja je preuzela "Hemofarm" (farmaceutska industrija; 698 miliona evra, 2.400 radnih mesta), "Leoni" (automobilska industrija; 70 miliona evra, 4.700 radnih mesta), Metro Cash and Carry (maloprodaja; 142 miliona evra, cca 1.250 radnih mesta); Siemens (elektrika i elektronika; 60 miliona evra, 1.850 radnih mesta), "Lidl" (maloprodaja; 205 miliona evra, 1.700 radnih mesta), ZF Friedrichshafen (automobilska industrija; 160 miliona evra, 1.000 radnih mesta).

Delegacija Srbije, posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sastala se i sa predstavnicima Udruženja porodičnih preduzeća i Digitalne asocijacije BITKOM. O značaju ovih razgovora za jačanje srpsko-nemačke privredne saradnje najbolje govore podaci o snazi i uticaju ovih privrednih asocijacija: BVMW zajedno sa partnerskim organizacijama okuplja čak 1,1 milion kompanija članica, ima 300 regionalnih i lokalnih kancelarija u Nemačkoj i oko 40 predstavništava širom sveta. Pruža podršku malim i srednjim firmama u svakodnevnom poslovanju i poslovnom povezivanju sa domaćim i inostranim partnerima. Zastupa interese nemačkog malog i srednjeg biznisa na domaćem i međunarodnom tržištu, u komunikaciji sa nacionalnim i institucijama EU u Briselu, sindikatima i velikim kompanijama.

Udruženje porodičnih preduzeća je kontaktna tačka za velike nemačke porodične kompanije sa godišnjim obimom prodaje većim od 50 miliona evra, ali i za manje i srednje porodične firme. Ovu biznis organizaciju, posvećenu saradnji, povezivanju i jačanju pozicije porodičnog biznisa, podržava više od 500 porodičnih kompanija među najvećim u Nemačkoj. Sastanak u BITKOM-u otvara vrata za ulaganja i saradnju naših visokotehnoloških firmi i IT startap zajednice sa više od 2.600 nemačkih kompanija iz sektora digitalne ekonomije - sa oko 1.500 malih i srednjih preduzeća i startapova, ali i velikim brojem globalnih igrača u oblasti softvera i hardvera, telekomunikacionih i internet usluga, digitalnih medija.

ROBNA RAZMENA

UKUPNA robna razmena Srbije i Nemačke od januara do avgusta ove godine iznosila je 3,04 milijarde. To je 204,5 miliona evra, ili 7,22 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Izvoz je 1,28 milijardi evra (129,9 miliona evra više, odnosno 11,28 više u odnosu na isti period 2018).

Uvoz je 1,76 milijardi (74,6 miliona više, odnosno 4,43 odsto više u odnosu na isti period 2018)

Pokrivenost uvoza izvozom je 72,9 odsto, što je bolje u odnosu na isti period 2018, kada je iznosio 68,4 odsto.

Nemačka je na prvom mestu i po ukupnom srpskom uvozu (12,9 odsto) i po ukupnom srpskom izvozu (12,6 odsto).

Prema podacima Narodne banke Srbije, nemačke kompanije su od 2010. godine zaključno sa martom 2019. u Srbiju investirale 1,26 milijardi evra u RS.


PROČITAJTE JOŠ - AUSTRIJANCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANjE U SRBIJU: Odlučuje i lični utisak