SA sestrom Marijom vodi porodičnu vinariju, brine o pet hektara pod vinovom lozom, godišnje proizvede 13.000 litara vina, a sanja da svojom, srpskom, belom tamjanikom osvoji svet. Uroš Pantić, iz Rajkovca, podno Kosmaja, vlasnik je jedne od 355 vinarija u Srbiji. Želi, kaže, da očuva porodičnu tradiciju i vrati izgubljena znanja predaka. Da, korak po korak, obnovi bogatu vinsku tradiciju područja u kojem uzgaja vinovu lozu. U tome mu pomažu i podsticaji koje je dobio od države, a nada se da će od ove godine moći da konkuriše i za sredstva iz fondova IPARD, koji se prvi put u Srbiji otvaraju i za vinare i vinogradare.


PROČITAJTE JOŠ - Nameštaj za Balkan, Ruse i Evropljane

"Vinarija Pantić", kapaciteta 30.000 litara, radi od 2011. godine. Cilj im je, prema rečima vlasnika, da dostignu 10 hektara vinograda, uz forsiranje bele tamjanike kao autohtone sorte.

- U proizvodnji vina koristimo isključivo svoje grožđe. Idemo na kvalitet, a ne na kvantitet. Jer, kada znamo koja je sirovina, onda znamo i šta nudimo kupcima - kaže Uroš Pantić.

Kada je reč o podsticajima koje je država kroz nacionalni ruralni program nudila i vinogradarima, vlasnik "Vinarije Pantić" navodi da su koristili podsticaje za nabavku sudova za vino, zatim za presu, kao i za traktor. Država je pokrivala 50 odsto investicije.

Na pitanje da li su zainteresovani da konkurišu za sredstva iz IPARD fondova, Uroš odgovara da je i to - u planu.

Pod kojim uslovima će tačno vinogradari i vinari moći da konkurišu za sredstva iz ovaj programa tek će biti obelodanjeno. Očekuje se da javni poziv za IPARD sredstva bude otvoren do kraja oktobra.

Aleksandar Bogunović, Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije, ističe da se očekuje, da će novom izmenom IPARD programa i vinogradari biti obuhvaćeni IPARD pozivom kroz dve mere programa - MERU 1 koja se tiče investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, i MERU 3, koja se tiče investicija u preradu i marketing.

- U prvoj meri vinogradari će moći ostvariti podsticajna sredstva za podizanje vinograda, ali i za i izgradnju objekata, kupovinu opreme i mehanizacije - objašnjava Bogunović. - MERA 1 namenjena je fizičkim licima, preduzetnicima, privrednim društvima i zadrugama, i podrazumeva 60 odsto povraćaja investicije, odnosno 65 odsto ako je podnosilac zahteva mlađi od 40 godina na dan obrade zahteva. Povraćaj je još veći - 70 odsto, ukoliko se investicija realizuje u planinskim predelima, na više od 500 metara nadmorske visine.

Pantići sa predstavnicima PKS

Pored upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava i drugih definisanih zahteva, korisnici moraju da budu upisani i u Vinogradarski registar, i moraju imati bar dva hektara, a najviše 100 hektara na kraju investicije. Minimalni iznos podsticaja mora iznositi 5.000 evra, a maksimalni ne može da bude veći od 700.000 evra po jednom zahtevu.

- U toku trajanja celog IPARD programa vinogradari mogu da se prijave sa više zahteva i različite vrste investicija, s tim da maksimalni iznos podsticaja ne može preći ukupnu vrednost od 1,5 miliona evra - ističe Aleksandar Bogunović.

Vinari se, pak, u smislu IPARD programa, posmatraju kao prerađivači poljoprivrednih proizvoda.

KAPACITET - 70 MILIONA LITARA SRBIJA raspolaže sa 21.328 hektara pod vinovom lozom, a površine imaju trend rasta u poslednnjih nekoliko godina.Prosečna starost vodećih vinograda je od 10 do 19 godina. Naša zemlja godišnje proizvede oko 170.000 tona grožđa. Prosečan prinos grožđa je sedam tona po hektaru. Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari sa izuzetkom velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde. Tokom 2017. i 2018. godine registrovana je proizvodnja od 30 miliona litara vina, što je za 21 odsto više u odnosu na prethodne godine. Mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji su na nivou od 70 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava.

- Iz tog razloga, na njih se odnosi i MERA 3 koja ima za cilj da unapredi proces proizvodnje i dostizanje EU standarda - objašnjava naš sagovornik. - Korisnici ove mere moraju imati registrovani kapacitet od 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije, moraju biti upisani u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu. U okviru ove mere minimalni iznos investicija je 20.000 evra, dok je maksimalni iznos podsticaja milion evra. Oni sa manjim kapacitetom i dalje će na raspolaganju imati podršku države kroz nacionalni program za ruralni razvoj, kao i kroz programe lokalnih samouprava...

Bogunović ističe da ovaj sektor nije postojao u IPARD programu, ali je PKS prošle godine, na zahtev članica, inicirala kod Ministarstva poljoprivrede, koje je upravljačko telo IPARD programa, da se i sektor vinarstva uključi.

- Ekspertska sektorska analiza je urađena i prezentovana početkom ove godine, i na osnovu nje je urađen predlog mere sa izmenom programa. On je dostavljen Direktoratu za poljoprivredu EU, u Briselu, koji je i zvanično odobrio uvođenje ovog sektora i novu meru u IPARD programu - navodi Aleksandar Bogunović. - U ovom periodu se očekuje izlazak izmenjenog pravilnika koji bi trebalo da definiše sve uslove, specifičnosti i kriterijume koje će morati da ispune potencijalni korisnici programa.

Srbija ima tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, posebno pogodnih za ovu vrstu proizvodnje. Vinogradarsku Srbiju danas čine tri regiona koji predstavljaju geografske celine: Centralna Srbija, region Vojvodina i region Kosovo i Metohija. Upravo ova vinogradarska područja su određena za proizvodnju vina sa geografskim poreklom koja se ističu po kvalitetu i prepoznatljiva su na tržištu.

Analiza PKS pokazuje da je proizvodnja grožđa najvećim delom koncentrisana u okviru vinogradarskog rejona Tri Morave koji obuhvata teritoriju u opštinama Trstenik, Rekovac, Varvarin, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Kruševac, u kojima se nalazi oko trećina površine pod vinogradima. Zahvaljujući svom geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim faktorima, kao i celokupnim uslovima za gajenje vinove loze u Srbiji pružaju se široke mogućnosti za proizvodnju različitih tipova vina.

Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime najnovijom regulativom, uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače.

U Srbiji su vina klasifikovana na vina bez geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom. Domaće definicije oznaka su usaglašene sa EU definicijama u kojima se posebno kod više kategorije PDO vina ističe uticaj prirodnih, odnosno ekoloških i ljudskih faktora. Pored oznaka geografskog porekla,u skladu sa EU zahtevima u Srbiji su definisane i tradicionalne oznake koje se mogu navoditi samo na vinima sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama koje predstavljaju pečat i garant visokog kvaliteta karakteristika vina koje su rezultat prirodnih i ljudskih faktora i proverenog geografskog porekla. Na taj način, obeležavanjem boca markicama kvaliteta i porekla vina su lako prepoznatljiva na tržištu jer markice svojim bojama pružaju potrošačima informacije o tome kojoj kategoriji vina pripadaju, počevši od zelenih markica za regionalna vina, preko crvenih za kvalitetna vina do ljubičastih markica za najbolja odnosno vrhunska vina sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom. U Srbiji trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

Aleksandar Bogunović

- U toku je donošenje novog Zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Navedeni propisi biće prilagođeni aktuelnoj situaciji u domaćem vinogradarstvu i vinarstvu - ističu u PKS. - U narednom periodu treba nastojati da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima, kao i da se edukacijom domaćih potrošača u smislu podizanja svesti o konzumiranju najpre domaćih vina smanji ogroman uvoz iz drugih zemalja.


VINARIJE I ETNO-SELA NAŠ TURISTIČKI POTENCIJAL

KADA je reč o turističkoj ponudi, Srbija je uveliko postala poznata upravo po gastronomskim i vinskim turama. One se turistima, prema rečima Tijane Maljković, sekretara Udruženja za turizam PKS , zasada obično nude u sklopu kulturnih tura po Srbiji, city break ponude i kao individualni dnevni izleti.

- Srbija ima najviše poslovnih gostiju koji u zemlji borave od ponedeljka do četvrtka. Za to vreme svako do njih ima slobodnog vremena za izlet van Beograda, do Novog Sada i Fruške gore. I to je upravo ono što možemo da ponudimo gostima: male vinarije, etno-domaćinstva - navodi Tijana Maljković. - Iako su vinarije praktično prateći deo programa, veoma su bitne. Jer, upravo susret sa domaćim proizvodima, hranom, pa čak i učestvovanje u branju voća i njegovoj pripremi, za goste je veoma interesantno.

Novi trend u turizmu su tzv. digitalni nomadi, po čemu je Srbija u prvih 10 zemalja u svetu po popularnosti.

- Reč je turistima koji sa porodicama odlaze na tri do šest meseci u neku zemlju - objašnjava Tijana Maljković. - Oni nemaju kancelarije, već samo laptop sa sobom. Bitno im je da imaju jak internet na destinaciji, ali i da istovremeno budu okruženi prirodnim bogatstvima; da nisu u gradovima već u manjim mestima i da imaju dodir sa lokalnim stanovništvom i običajima. Upravo u ovoj oblasti prednost imaju sve manje opštine i manja domaćinstva...

Inače, interesovanje za agroturizam u svim delovima sveta izuzetno je poraslo. Reč je o nekim novim turistima, koji su više edukovani o zemlji koju posećuju. Kada dođu u Srbiju, oni traže nešto potpuno drugačije.

- Za neke daleke goste, prekookeanske, Srbija je i dalje egzotična destinacija, i upravo to treba da iskoristimo - navodi naša sagovornica. - Oni žele da obiđu neka drugačija mesta po Srbiji, upoznaju ljude, degustiraju lokalno vino, lokalnu hranu. Veoma im je bitno da vide i čuju kako žive ljudi u zemlji koju posete. Među turistima je veoma popularan srpski običaj proslave slava. Mnogi gosti, naročito oni koji dolaze iz Kine, žele da prisustvuju večerama u vidu neke slave. Zanimljivi su im, takođe, i svadbeni običaji. Upravo zato sva etno-domaćinstva, bilo da su u okolini Beograda ili negde drugde u Srbiji, imaju ogromnu prednost - jer mogu da ponude ono što nigde drugde ne postoji.

To potvrđuje i slučaj našeg domaćina - Uroša iz "Vinarije Pantić". Gosti iz Kine, koji su posetili vinariju, od domaćina su zahtevali da ih, između ostalog - provoza traktorom...

PROČITAJTE JOŠ - Srbija se ponosi leskovačkim ajvarom

NAJVEĆI OBIM TRGOVINE IZ CEFTE

PREMA podacima Uprave carine, Srbija je tokom 2018. izvezla vina u vrednosti od 17 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od 27 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvaren je u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Prosečno učešće uvoza sa ovog tržišta u ukupnom uvozu u proteklih pet godina bilo je 92,5 odsto.

Posmatrano po zemljama tokom 2018, kao i 2017. najveća količina vina uvezena je iz Makedonije oko 60 odsto ukupno uvezene količine i Crne Gore 16,5 odsto. U istoj godini je kao i prethodne godine najveća količina vina izvezena na rusko tržište, oko 40 odsto i BiH nešto više od 36 odsto. Prosečna proizvođačka cena grožđa za jelo u 2018. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra za kilogram. Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada.