RUSKI veterani-specijalci Vazdušno-desantne vojske (VDV) stigli su u nedelju u Srbiju prvi put posle 1999. da obeleže godišnjicu jedne od najrizičnijih vojnih operacija 20. veka. Tada se, tokom 11. i 12 juna, 200 najhrabrijih ruskih padobranaca u 15 transportera i 10 kamiona sjurilo u usiljenom maršu dugom 620 kilometara od Ugljevika do Prištine i zauzelo strateški važan aerodrom Slatina, ispred nosa NATO jedinicama.

u nedelju je 13 veterana sletelo na aerodrom „Nikola Tesla“ i nastavilo put prema Republici Srpskoj, gde će ostati do petka, posle čega se vraćaju Beograd. Među njima je bio i gost najvišeg nivoa, pukovnik Aleksandar Margelov, heroj SSSR, sin osnivača Vazdušno-desantne vojske.

Malo je poznato da je podvig iz 1999, koji je uplašio i zaustavio OVK da ne napada začelja izbegličkih kolona i odbranio čast Rusije, samoinicijativno izveli vojnici VDV iz ruske brigade SFOR u Bosni i Hercegovini.

- Generali Ribkin i Epifanov i pukovnik Ignatov kasnije su mi priznali da su samoinicijativno naredili marš na Prištinu. Bili su izuzetno potreseni 1999. kad su iznad njih preletali NATO avioni da bombarduju Srbiju. Ribkin je govorio da su mu to najteži trenuci u dugoj karijeri. Kad je čuo da će NATO ući na Kosovo, ponesen emocijama i željom da zaštiti srpski narod, pozvao je 200 najhrabrijih na marš do Prištine, jer je znao da uopšte nije planiran ruski kontingent u KFOR.

Posle podviga njegovog bataljona, NATO je morao da prihvati ruske trupe - otkriva Savo Cvijetinović, nekadašnji načelnik Centra bezbednosti u Bijeljini, a danas predsednik udruženja „Srpsko-ruska zajednica“. Ono je, zajedno s beogradskim udruženjem „Zavet srpsko-ruski“, organizovalo dolazak i boravak veterana VDV u Republici Srpskoj. Nije planirano njihovo zadržavanje u Srbiji da se poseta ovih heroja ne bi ispolitizovala, kažu organizatori.

OVO JE MOJA ZEMLjA DUGO sam živeo ovde, postao sam jedan od vas, setno je rekao za „Novosti“ general Nikolaj Spaskov, koji je u junu 1999. bio zadužen za organizaciju bataljona VDV koji je „zakočio“ NATO. - Došao sam u Bosnu 1993. i bio na različitim dužnostima gledajući borbu i patnje Srba. Sa Kosova je moja jedinica povučena 2001. godine, ali imam osećaj da nikada nisam odlazio. Ovo su moja zemlja i narod - rekao je general Spaskov.

Oni podsećaju da su organizatori i učesnici desanta na Slatinu u trenutku izvođenja akcije zbunili i tadašnje vlasti u Moskvi, a neki političari su čak predlagali da se bataljon VDV „otpiše“. Za general-majora Ribkina, koji se smatra inicijatorom akcije, ona je značila kraj napredovanja i ubrzano penzionisanje. Međutim, posle dolaska na vlast Vladimira Putina podeljeno je 300 odlikovanja „Usiljeni marš Bosna - Priština“ koja su izuzetno cenjena.

Zapadni izvori potvrđuju da su izveštaji da su Rusi zauzeli aerodrom Slatina u rano jutro 12. maja 1999. izazavali haos u NATO, ali i strah kod terorista OVK koji su tokom noći izvukli deblji kraj u pokušaju da isteraju komandose VDV s piste.

- Tada nismo znali da na Kosovo stiže 40.000 vojnika NATO. Međutim, i da smo znali, to ne bi bilo važno. U najvažniju vojnu operaciju svog života krenuo sam, kao i moji vojnici, zbog ljubavi prema Srbima i u odbranu časti Rusije. Danas, posle toliko godina osećam kao da sam se vratio u svoju zemlju, kad vidim ova lepa i nasmejana lica - potreseno je za „Novosti“ rekao pukovnik Sergej Pavlov, komandant bataljona VDV.

On se seća da su NATO tenkovi pokušali da probiju ruske barikade oko aerodroma, ali su odustali kad su videli specijalce s lanserima raketa u rukama. Zatim su pokušali helikopterski desant na pistu, ali su ih u tome sprečili ruski transporteri. Glavnokomandujući NATO agresije, američki general Vesli Klark, urlao je preko radio veze na britanskog generala Majkla Džeksona da njegovi vojnici „unište Ruse“. Džekson je odbrusio: „Ne pada mi na pamet da započnem Treći svetski rat“.

- Nijednog trenutka nismo se uplašili. Znali smo da iza nas stoje dva velika naroda: Rusi i Srbi, i da moramo da branimo njihovu čast. Ako treba, do smrti - kaže pukovnik Pavlov.

Nažalost, podvig ruskih specijalaca gotovo da i ne postoji u srpskom kolektivnom pamćenju, konstatuje Ljubiša Ristić iz društva „Zavet srpsko-ruski“, organizator posete ruskih komandosa.

- Želimo da se u javnosti rasvetli uloga hrabrih ljudi koji su bili spremni da se suprotstave celom NATO paktu da bi zaštitili Srbe. Podsećanje na podvig komandosa VDV je naša borba za prošlost da bismo imali pravo na budućnost - kaže Ristić.