ĐERDAPSKI Ostrog! Vekovima je ovo drugo ime za manastir Tumane kod Golupca, svetinju u koju stotine namernika dnevno hodočasti tražeći lek i spas. U redovima, strpljivo, s verom čekaju da se nad moštima dva tumanska sveca - Zosima i Jakova, pomole za izlečenje, utehu, rešenje nedaća...

U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja. Monasi ih beleže i danas. Uz imena onih koji su o čudesnim isceljenjima svedočili, ispisane su adrese i brojevi telefona. Posle molitvi pred moštima svetitelja Mirjana M. iz Krivače, u maju 2017, prohodala je tek u šestoj godini, Ivan i Mladica S. iz Vukovića posle osam godina braka dobili su sina Marka u februaru ove godine, "medicinski otpisanu zbog metastaza karcinoma Branku S. iz Velikog Gradišta, Sveti Zosim vratio je u život 19. maja 2017.", Milan N. iz Vojilova se, u novembru 2016, oslobodio višegodišnjeg bola u leđima...

- Narod nam sa mnogih strana dolazi - kaže iguman Dimitrije. - Neki dođu i turistički da obiđu ovo sveto mesto, ali mnogo je više onih koji u Tumanu traže leka za svoje bolesti i izbavljenje od nevolja. Svi primaju utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana odlaze kao novi ljudi, isceljeni od karcinoma, leukemije, bezdetnosti, duševnih nemira... A naši svetitelji Zosim i Jakov uslišuju molitve, daruju mir, blagoslov i utehu svima koji im se usrdno mole.

VELIKA je odgovornost, kako priča iguman, monaškog bratstva koje svakodnevno prima stotine namernika, a nedeljom i o praznicima ima ih i više od hiljadu. Dolaze, veli, iz svih krajeva Srbije i inostranstva. Minule sedmice, manastir je posetilo pedesetak vernika iz Slovačke sa mihalsko-košičkim vladikom Georgijem.

Iguman Dimitrije (u sredini) sa monasima

Najbolje "dokaze" reči igumana Dimitrija vidimo u manastirskoj porti. Radni je dan, a vrvi od ljudi. Mirno, polako ulaze u crkvu, a potom strpljivo čekaju da se pomole pred moštima svetitelja i čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Kurskaje, koju su ruski monasi u manastir sa sobom doneli 1936. godine.

- Došla sam sa sinom Pavlom - tiho nam govori Aleksandra iz Kovina. - Mnogo smo čuli o Božjim čudima u manastiru Tumane. I rešili smo da dođemo, da se pomolimo, da nas tumanski sveci blagoslove.

Iza njih, u redu, Snežana i Sandra iz Subotice. Nije im, kažu, bilo teško da sa severa dođu na istok Srbije, u Golubac pa još devet kilometara do manastira u podnožju golubačkih planina.

Vernici dolaze sa svih strana

- Prijateljica Ljiljana, takođe iz Subotice, pričala mi je o ovoj svetinji - polako nam priča Snežana. - Od nje sam saznala da se ovde dešavaju čuda, da su se mnogi bolesni izlečili pošto su celivali mošti Svetog Zosima. I mi smo došle da ga molimo za lek. Da mojoj ćerki Sandri podari izlečenje i oporavak...

NE KRIJUĆI suze, ali dostojanstveno, Snežana kaže:

- Prenoći ćemo u manastirskoj crkvi kod moštiju svetitelja Zosima i Jakova, pa ćemo ujutru na liturgiju. Verujem da će uslišiti naše molitve...

Posle molitve u manastiru, mostićem preko Tumanske reke, vernici odlaze i do isposnice u kojoj je u 14. veku monaško-podvižnički život vodio Sveti Zosim. Umiju se na izvoru koji, kažu, leči očne bolesti, a potom ulaze u lepo uređenu isposnicu, da svoje molitve još jednom upute Bogu i tumanskom svetitelju.

- Došli smo iz Graca - kaže Dragica Nikolić, koja je sa suprugom Vitomirom i ćerkom Maricom u poseti svetinji. - Iako smo rodom iz Kladova, ovde smo prvi put došli minulog proleća, i od tada dolazimo već peti put. Srećom, niko nam nije bolestan, ali ovo je velika svetinja, a Bogu se valja moliti i kad je sve dobro. Da tako i ostane...


NAROD GA ČUVA

I U NAJTEŽIM danima turskog ropstva, manastir je bio živ kao mesto na koje je narod dolazio tražeći leka i pomoći - priča naš domaćin. - Stradao je sa svojim narodom u Kočinoj krajini, Prvom i Drugom srpskom ustanku. Ali uvek je, zahvaljujući vrednom narodu, vaskrsavao iz ruševina. Nas sedmorica monaha ovde smo došli pre tri godine. Od tada smo sa vernicima neprekidno radili na tome da ga uredimo, kako bi hiljade vernika mogle da dođu. Uredili smo portu i kapiju, manastirsko imanje sa vrtom i plastenikom, od stare zapuštene vodenice napravili gostoprimnicu, uredili mali zoološki vrt... Zbog sve te gradnje imamo i nesporazume sa lokalnom vlasti, ali verujemo da ćemo naći zajedničko rešenje.

ZIDAO SVETINjU U ZNAK POKAJANjA

MANASTIR Tumane osnovan je u 14. veku, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića jer se veruje da je njegov grob u temeljima stare crkve.

- Loveći u gustim šumama golubačkih planina, Miloš nehotice ranjava svetog pustinjaka Zosima. U želji da mu izvida rane, poneo ga je kao svome dvoru. Na mestu gde se danas nalazi crkva, slavni vitez ču poslednje reči pustinjaka: "Tu me mani i pusti me da umrem". U znak pokajanja za nenamerno ubistvo, Obilić je počeo da zida crkvu. Kad su radovi stigli do kupole, primio je pismo od kneza Lazara sa pozivom za boj na Kosovu. Po slavnoj kneževoj i Miloševoj junačkoj smrti, pobožan narod je završio manastir i dao mu ime Tumane - priča nam iguman Dimitrije.