GOVORE kineski, mađarski, srpski, ruski, češki, bugarski, rumunski... Gotovo sve jezike nekadašnjeg Istočnog bloka Starog kontinenta, ali se ovde svi najbolje sporazumevaju jezikom novca. Glavnu reč vode Kinezi, a svi ostali u Jožefvarošu predgrađe Budimpešte, dolaze da bi nabavili garderobu, obuću, torbe, pokućstvo.... i to na veliko. Cenkanja nema, niti probe. Uzima se serija sa svim veličinama, plaća i nosi.

Stare fabrike u Pešti pretvorene su u izložbeni prostor kineskih radnji. Tu su pre mnogo godina stigli kineski trgovci, jer su im odgovarali bescarinski uslovi. Danas su oni gazde, za koje rade Mađari, a kako im ide, najbolje se vidi po voznom parku ispred njihovih radnji, gde sve pršti od luksuznih "poršea", "maseratija", "mercedesa"...

U Pešti iz Subotice kreće se pre zore. Treba poraniti i završiti posao tokom dana. Vreme vožnje se koristi za odmor i san. Vođa puta i vozač to sebi, ipak, ne mogu da dozvole. Odgovorni su za sve putnike i robu u njihovom kombiju, koji prevozi trgovce sa čuvene subotičke pijace. Počeli su da se bave trgovinom kada su ostali bez posla ili su predugo čekali neko radno mesto. Većina njih već godinama izdržava porodice od tezgi.

Pročitajte još - Tezge plaćaju mobilnim

- Muka vas natera da izađete i hleb zarađujete na pijaci - kaže Mirjana R. iz Subotice. - Nije to lak posao, ali od njega sam nekako uspela da prehranim familiju. Nekada su kod nas dolazili iz cele Srbije i kupovali robu. I to veletrgovci. Danas je promet mnogo slabiji nego nekad, živimo od mušterija koje se oblače na pijacama. Jer, ista je roba kod nas i u buticima. Samo smo mi jeftiniji. Naša marža je manja od onih u trgovinama, jer smo mi i gazde i radnici.

Roba se odnosi u kutijama

Roba u Jožefvaroš stiže sa svih strana. Ne samo iz Kine. Kontejneri dolaze iz Turske i Italije. Najmanje je domaće, mađarske robe. Haljine, jakne, pantalone vise i ispred i unutar radnji. U paketu sve veličine od S do XL. Na komad ne daju. Dočekuju vas radnice, najčešće Mađarice. Gazda iz Kine sedi za radnim stolom i računa. Ponekad i mlade Kineskinje vode glavnu reč. Svi nose digitrone i ispisuju cene. Najčešće u forintama, ali rado prihvataju evre.

- Ne da nam da probamo - žali se Gordana P. - Dugo radim ovaj posao i znam da neki modeli mnogo lepše izgledaju na lutki nego kad ih sami obučete. Ali ne dozvoljavaju. Nema pregovora sa njima, iako već godinama radimo zajedno. Oni su se u međuvremenu obogatili. Nije ni nama loše, živi se nekako. Da radim u firmi, ne bih toliko zarađivala. Sada nam je zarada, doduše, smanjena jer nam je standard opao. Garderoba je jeftinija nego ranije, ali je narod sve manje kupuje. Ipak, kupujemo i prodajemo, jer nemamo kud. Farmerke su od osam evra, ali na njih ja moram da dodam i evro za prevoz i evro za ostale troškove. Eto 10 evra, a ja ne mogu da ih prodam za više od 1.800 dinara.

Pročitajte još - Mladi krompiri skuplji od jagoda

Njen kolega Petar dobacuje da bi bilo bolje da priča o tome koliko su im porasli troškovi. Kaže, plati robu, pripremi fond za prevoz, zatim pijaca...

- To bi trebalo da pitate šefove subotičkog "buvljaka". Sa 12.000 su podigli cene pijačnine na 15.000 dinara. Razlog za to nam nisu naveli. Bez objašnjenja poskupljuju - kaže Petar.

Uličice koje povezuju radnje prepune su robe. I ljudi. Roba se prevozi kombijima, ispred kojih čekaju vozači dok se njihovi putnici snabdevaju. A Kinezi robu iz svojih magacina prebacuju motorima sa gepekom. Trube vam da se sklonite i glasno komentarišu. Kao u filmovima o kineskoj četvrti.

Iz Jožefvaroša selimo se u šoping-centar "Monori". Tu je slika drugačija, jer je to klasičan otvoreni tržni centar sa velikim radnjama. I ovde se roba nudi na veliko, a ponekad su cene i povoljnije. "Monori" je moderan centar sa prostranim parkinzima, magacinima i restoranima azijske hrane. Imaju i svoju fejsbuk-stranicu. Svega ima, ako imate dovoljno novca.

Vraćamo se nazad. Razmenjuju se utisci o današnjem pazaru. Svi računaju koliko su uložili, koliki su im troškovi, a koliko vremena će proći dok ne povrate uloženo i dok nešto ne zarade. Dobar deo uloženog, kako kažu, vratiće se za nekoliko meseci.

JAKNE I FARMERKE PO 10 EVRA

KINEZI ovde rade samo sa veletrgovcima. Ne dozvoljavaju bilo kakvo cenkanje. Svi rade po sistemu, plati i nosi. Farmerke se nude po ceni osam do 10 evra, isključivo u paketu gde su sve veličine. Majice su od tri do pet, a haljine od pet do 15 evra. Prolećne jakne su mahom po 10 evra. Veliki je izbor tašni, za koje treba odvojiti najmanje osam evra.