NA samom ulazu u Podlokanj, malo kolonističko selo u blizini Novog Kneževca, putniku namerniku dobrodošlicu poželi skulptura Sveti Georgije ubija aždahu, koja bez ijedne reči poruči da ovo naselje nije kao sva ostala. Samo nekoliko stotina metara dalje to će potvrditi i veliki naučnik Mihajlo Pupin, čiji je spomenik zagledan u prostrane banatske pašnjake.

Pročitajte još: Slikar Ratko Šoć: Ja sam zaustavio Dunav!

Za razliku od drugih sela gde centralne zgrade služe za proslave ili daće, zahvaljujući Milivoju Bati Klepiću, pasioniranom zaljubljeniku u umetnost, koji se pre dve decenije vratio u rodno mesto, Dom kulture u Podlokanju opravdao je svoj naziv. U njemu se nalazi najveća galerija umetničkih dela - više od 130 ikona naših samoukih slikara, oko 50 dela brojnih savremenih slikara, više od 400 starih predmeta od grnčarije, keramika...

Pročitajte još: Čuveni slikar stvara na Svetoj Mojsinjskoj gori

Po uzoru na turskog vezira srpskog porekla Mehmeda-pašu Sokolovića, čiji je veliki poštovalac, Bata je u selu sagradio 18 ćuprija preko uličnih kanala. Jeste da su manje od one na Drini, ali je u svakoj od njih ugrađena skulptura u kamenu Ilije Filipovića. Ne želeći da dopusti da njegov zavičaj doživi sudbinu mnogih sela, koja su jednostavno uvenula, Klepić je kupio 14 oronulih prizemljuša, neke obnovio, neke srušio, a sve sa ciljem da Podlokanj postane centar likovnog i kulturnog turizma.

- Ovo je sigurno najveći muzej pravoslavnih savremenih ikona, starih skoro dva veka, koje nisu rađene po šablonima, već za narod i zato ih je Crkva tada odbacila. One su vojvođanske, uglavnom nepoznatih autora, a tu je i Svilengaća iz Kikinde - uvodi nas Klepić u impozantan galerijski prostor koji se prostire na 250 kvadrata. - One su za mene kao naša narodna pesma. Ceo život sam se bavio trgovinom slika naših autora između dva rata, a ikone sam počeo da sakupljam zahvaljujući prijatelju Damjanu, koji mi je poklonio sedam i ukazao na njihovu veliku umetničku vrednost. One su bile inspiracija i našem velikom slikaru Ivanu Radoviću, a sakupljali su ih slikar Tabaković, kritičar Mihiz i akademik Sreten Marić.

Klepić je sakupio dela naših poznatih slikara

Kod nas ne postoje muzeji ikona, skulptura i grnčarije i zato je Klepićeva bogata zbirka još značajnija.

- Grnčariju je sakupljao naš slikar Tomašević i po nekima je ovo najveća zbirka na Balkanu. Tu je i ćup našeg slikara Save Sekulića, a na zidu su i mnoge njegove slike - pokazuje Bata. - U blizini sela se nalazi veliko sarmatsko nalazište i mnoge vaze datiraju iz tog perioda. Da bih napravio nešto uobičajeno, u prizemlju sam postavio slike naših savremenih autora, od kojih neke nisu mogle kroz vrata da prođu. Najviše je dela Živka Grozdanića Gere, Save Sekulića, Stoisavljevića...

Eksponati

Skulpture su takođe Batina velika ljubav i jako ga je pogodilo kada je ukradena bista kralja Aleksandra, čuveno delo Frana Menegela Dinčića.

- Dobio sam ga u sedam delova i sama obnova me je koštala hiljadu evra. Ne znaju oni ko je bio kralj Aleksandar, da je bio ubijen, koliko je on značajan za solunske dobrovoljce čiji smo mi potomci i da je taj spomenik preživeo i Nemce i partizane. Sada je otišao kao sto kila bronze i baš mi je bilo teško - jada se Klepić. - Sutradan mi je ukradena i bista Save Halugina i to me je baš demoralisalo. Ali šta da radim, moram dalje.

Batinu ljubav prema umetninama prepoznali su i drugi poklonici umetnosti. Selo bez škole, ambulante i pošte, čak i prodavnice, postalo je turistička atrakcija i posećuju ga Englezi, Nemci, Mađari...

- Naši ljudi najmanje dolaze. Kod nas je umetnost na poslednjem mestu i žao mi je zbog toga. Za vreme rata muzeji nisu bili zatvoreni, a sada jesu i to je strašno - ističe Klepić. - Nijedno selo na svetu nema ovakvu kolekciju umetničkih dela i zbog toga želim da ovo postane celo umetničko delo, bude zborno mesto za umetnike, kolekcionare, a pitoma ravnica je raj za likovne kolonije i drugo stvaralaštvo.

Milivoje Bata Klepić kraj skulpture Sveti Georgije ubiva aždahu na ulasku u selo

KOMUNISTI VOLELI SLIKE

UPRKOS uvreženom mišljenju, Klepić tvrdi da su čelnici Komunističke partije voleli umetnost mnogo više nego današnji svet.

- Kupovao sam od generala Kapičića, Rankovića, Peke Dapčevića, koji su imali sjajne kolekcije i znali su da ih cene. Uglavnom su to bile slike Save Šumanovića i žao mi je jedino što nisam kupio njegov "Most na Šidini" - sleže ramenima Klepić.