OKTOBAR 1972. godine. Meteorološki izveštaji pokazuju da je Beograd bio obasjan jesenjim suncem, slično kao ovih dana. Pravo miholjsko leto. Narod je u letnjoj garderobi. Vrelina se oseća na ulicama jugoslovenske prestonice.

Agencija Tanjug tih dana javlja da je od 1963. do 1970. kupovna moć jugoslovenskog dinara opala dva i po puta; da je od 1968. do 1971. članstvo Saveza komunista u Hrvatskoj smanjeno za 20.500 ljudi; da četiri petine Jugoslovena u toku godine ne pročita nijednu knjigu.

Vrelina se ne oseća samo na ulicama jugoslovenske prestonice. Vrelo je i u političkim forumima. Strani posmatrači pomno su pratili šta se dešava u Beogradu, a analitičari su javljali:

- Jugoslavija napušta liberalnu orijentaciju u privredi i politici i vraća se ortodoksnom komunizmu.

- Jugoslovenski put se gubi: umesto države i samoupravljanja, istinskog federalizma i relativno liberalne atmosfere, iznenada se pojavljuje diktatura koja pokazuje zube; zemlja u kojoj armija i policija imaju poslednju reč.

- Titoizam je likvidiran zbog straha od reformskog kursa.

NEPUNU godinu dana ranije hrvatsko rukovodstvo je smenjeno na skupu vodećih funkcionera svih republika, na sastanku Predsedništva CK SKJ u Karađorđevu.

Sada se nešto slično dešavalo u Srbiji. Tito razgovara sa političkim aktivom Srbije. Bio je to najduži sastanak u njegovoj karijeri. U Palati federacije u Beogradu, danas Palata "Srbija", trajao je četiri dana, od ponedeljka do četvrtka, odnosno od 9. do 12. oktobra 1972. To je trebalo da bude obračun "liberala" i "antiliberala". Onih koji su za rukovodstvo na čelu sa Markom Nikezićem i onih koji su za Tita. Četiri dana su se ređali govornici, a 12. oktobra, pred veče, iscrpljena je lista prijavljenih. Rezultat je bio porazan po Broza. Od 80 učesnika, podržalo ga je 15, svaki šesti. Taj poraz je dugo pamtio...

Mnogo kasnije, požaliće se mađarskom lideru Janošu Kadaru:

- Moram da kažem da sam ostao u manjini. Podršku je dobilo liberalističko rukovodstvo... Na mojoj strani bilo je samo par drugova... Ja sam onda riješio da ne dam završnu riječ toga dana, kada je rasprava završena - piše u stenogramu njihovog razgovora.

Josip Broz u pravom svetlu

I STVARNO: Dogodilo se da Broz prvi put odmah ne kaže svoj stav. Posle tri dana sastančenja, sve je okončano bez "završne reči". Broz je zatražio predah. Otišao je u Karađorđevo sa Stanetom Dolancem i više nije sazivao novi skup.

PROČITAJTE I: SUSRET SA ISTORIJOM: Tito ustašama omogućio da sa sovjetima oslobađaju Srbiju

Bio je iznenađen tokom rasprave. Trećeg dana videlo se da strepi za ishod svog planiranog puča u Srbiji. Plašio se reakcije CK Srbije, koji je listom bio za Nikezića i njegovu politiku:

- Već smo ustajali - zapisaće docnije Latinka Perović - kad nam je doviknuo: "Nemojte sazivati CK Srbije!" Kad su mu odgovorili da to neće uraditi, odahnuo je, ali ni dalje nije znao kako će izbeći poraz. Odlučio se za solomonsko rešenje: čak za tri dana odložio je svoju završnu reč koju je zapravo saopštio preko ekrana TV Beograda!?

Dva dana kasnije Marko Nikezić i Latinka Perović su se poslednji put sreli sa Titom u Belom dvoru u Beogradu.

Nikezić: Posle Vašeg govora, ostalo je da se osnaži naša već najavljena ostavka.

Tito: Koga predlažete da dođe na vaša mjesta?

NA METI DRŽAVNE BEZBEDNOSTI POSLE ostavke na mesto prvog čoveka Pokrajinskog komiteta, Mirko Čanadanović je radio kao lektor zabavnih romana u "Dnevniku", gde je uglavnom "jezički pomagao" čuvenom Lunu, kralju ponoći, ali ni na tom poslu nije imao pravo da bude potpisivan. Oduzet mu je pasoš, pa na operaciju srca nije mogao da ide u Švajcarsku, već u Ljubljanu. U međuvremenu ga je državna bezbednost "svestrano obrađivala", blizu dve decenije, da bi sakupila više stotina predmeta i sastavila petotomni dosije od 3.000 stranica o njegovoj navodnoj neprijateljskoj delatnosti sa liberalističkih pozicija.

Nikezić: Tu su Draža i Pera (Stambolić).

Tito: Draža i Pera? To je sjaši Kurta da uzjaši Murta.

CK SRBIJE upoznat je sa ostavkama Marka Nikezića i Latinke Perović 21. oktobra, a javnost, preko Tanjuga o tome saznaje 26. oktobra!

Trinaest dana posle sastanka političkog aktiva Srbije sa Brozom, na prvoj strani "Novosti" je objavljeno:

"Usvojene ostavke Marka Nikezića i Latinke Perović", a u tekstu je pisalo:

"Saopšteno je da je Centralni komitet Saveza komunista Srbije, na svojoj sednici, održanoj 21. oktobra, usvojio ostavke Marka Nikezića, na dužnost predsednika CK SKS i Latinke Perović, na dužnost sekretara CK SKS i razrešio ih ovih funkcija."

Trebalo je naći njihove naslednike, a to bez Broza nije moglo da se uradi. A predsednik države i vrhovni komandnat je otišao da prati vojne manevre Ratne mornarice JNA. Daleko od centra zbivanja.

Ali su zato članovi Sekretarijata CK Srbije putovali u Split. Išli su po "svoje mišljenje" koga da izaberu za predsednika i sekretara srpske partije.

U BEOGRADU se održava nekoliko zatvorenih sastanaka CK Srbije, jer "izvršioci radova u ime Broza" imaju određenu dozu straha od reakcije najvišeg partijskog foruma Srbije.

Pred početak sednice CK Srbije saznalo se da je Tito predložio Mirka Čanadanovića, predsednika Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, da zameni Nikezića na mesto predsednika. O tim događajima svedoči Mirko Stamenković, glavni urednik "Večernjih novosti" i član CK:

"Na dan kada smo bili pozvani na sastanak CK da glasamo za novog predsednika, čekajući početak sednice, sedeo sam za istim stolom sa Čanadanovićem. I čestitao mu na budućoj funkciji.

Prolazili su sati, sastanak nikako da počne, a onda odjednom - Čanadanovića pozivaju na sastanak Sekretarijata. Ni njega nema satima. Kada se vratio, samo mi je dobacio - čestitaj Vasiljeviću!

Iznenadio me je. Živan Vasiljević je, bezmalo, proveo mandat u CK ne prozborivši ni reč. Tada sam Čanadanoviću rekao - Bar da čujemo kakva mu je boja glasa?

Draža Marković / Mirko Čanadanović

Kasno posle podne, sastanak je počeo. Mislili smo da je ostavljeno vreme da Živan Vasiljević pripremi govor."

MEĐUTIM, u tih nekoliko sati, odigravala se drama. Marković i Stambolić nisu bili zadovoljni izborom Čanadanovića. I uspeli su kod Broza da izdejstvuju da kandidat bude Živan Vasiljević.

Međutim, dešava se novi obrt. Kada je sednica počela, na opšte iznenađenje, saopšteno je da se za predsednika predlaže profesor dr Tihomir Vlaškalić, a za sekretara Nikola Petronić.

I sam Tihomir Vlaškalić je bio iznenađen. Dugo nije mogao da shvati otkud on u priči. Bio je čovek koji se bavio naukom i malo, ili nimalo, nije se mešao u politiku. Bio je profesor Ekonomskog fakulteta, poreklom iz Vojvodine, i nije bio član nijednog vojvođanskog foruma.

Još jednom se Broz pokazao u pravom svetlu - stavio je do znanja Stamboliću i Markoviću da "spuste loptu" i da vode računa da se previše ne osile, kada je reč o poslušnosti prema njemu - Brozu! Jasno je stavio do znanja da Živan Vasiljević ne može da bude na tom mestu, već neko iz Vojvodine.

Tako je u jednom danu bilo tri kandidata - Čanadanović, Vasiljević, a za govornicom se pojavio Vlaškalić.

MIRKO Čanadanović, pre dvadesetak godina, o tim danima, autoru ovog teksta je ispričao:

"Malo je poznato da je odluka da Miloš Radojčin i ja budemo smenjeni sa dužnosti predsednika i sekretara Pokrajinskog komiteta - doneta na tajnoj večeri koju je Broz na Brionima priredio Edvardu Kardelju i Draži Markoviću, u novembru 1972. To je bilo samo nekoliko dana nakon što je mene anestezirao savetom da nastavim mirno da radim i da će se on postarati da mi niko ne para kaput s leđa. Uzimajući sebi pravo koje im ni po kojoj osnovi nije pripadalo - isto kao što su, sa još nekoliko bliskih saradnika, prethodno odlučili o smeni Marka Nikezića i Latinke Perović - oni su zaključili da treba raščistiti situaciju u Vojvodini i zameniti Mirka Čanadanovića i Miloša Radojčina.

Ostalo je obavila naša baza. Oni koji uživaju da guraju onog koji već pada."

POSLE pada liberala u Srbiji posmenjivano je na hiljade političara, novinara, kulturnih radnika, direktora... Smenjeni su glavni urednici "Politike", "Večernjih novosti", NIN-a, "Ekonomske politike", TV Beograd i novosadskog "Dnevnika" - Aleksandar Nenadović, Mirko Stamenković, Frane Barbijeri, Ljubomir Veljković, Veroslava Tadić i Dimitrije Čičovački. Pod potpunu kontrolu vlasti stavljena je čak i verska štampa, pa je "Pravoslavlje", list Srpske patrijaršije, na prvoj strani svog februarskog broja 1973. objavio uvodni tekst pod naslovom: "I Sveti Sava je praktikovao ekumenizam i samoupravljanje!"

Na udaru se našlo i četrdesetak najuspešnijih srpskih direktora, koji su anatemisani tada opasnom ideološkom etiketom "tehnomenadžera", a uklonjeni su i mnogi tržišno i svetski orijentisani privredni stručnjaci, koji su preko noći postali prezrene tehnokrate.