ZRENjANIN je epitet "grad sportova" zaslužio je ne samo po bogatoj istoriji i objektima, nego i po sportistima koji su uvek donosili medalje sa značajnih takmičenja. Pod nazivom "Žensko lice zrenjaninskog sporta", u salonu Narodnog muzeja otvorena je izložba koja predstavlja više od jednog i po veka sportskih rezultata banatske prestonice.

Postavka, čiji su autori kustos Siniša Onjin i nekadašnja vrhunska rukometašica a danas aktuelna pokrajinska poslanica Stojanka Lekić, obuhvata 35 panoa na kojima su predstavljene najbolje sportistkinje Zrenjanina, njihovi rezultati, medalje, pehari, dresovi...

Pročitajte još: Zrenjanin: Atrijum u novom ruhu otvorio vrata

- Sredinom 19. veka u Velikom Bečkereku, sportska dešavanja dobila su organizacionu strukturu i modernu trenersku metodologiju koja se koristila i u metropolama tog vremena. Konzervativno i patrijarhalno vaspitanje nije sprečilo sugrađanke da uzdrmaju ukorenjene sociološke dogme da žene ne bi trebalo da se bave sportskim aktivnostima. Suptilno i indirektno, dame u sportu pomagale su i u razvoju političkih prava žena, rušenju muške društvene supremacije - iznose Onjin i Lekićeva.

BLISTALE U RIJU PLEJADE zrenjaninskih sportistkinja donele su mnošto medalja gradu, a uspesi su krunisani velikim olimpijskim dostignućima. Na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. zrenjaninske sportistkinje osvojile su tri medalje! Jovana Brakočević i Maja Ognjenović okitile su se srebrom u odbojci, a bronzanu medalju u skoku udalj osvojila je Ivana Španović, koja je već godinama najbolja i najuspešnija sportistkinja Srbije.

Hroničari su zapisali da su još 1855. žene posećivale školu plivanja na Begeju. Dve decenije kasnije, činile su polovinu članstva novoosnovanog klizačkog kluba. Tokom 19. veka njihovo prisustvo u sportu smatrano je avangardnom pojavom. Među prvim damama u Evropi, dokazale su da veslanje nije samo muški sport, a krajem 1893. osnovana je ženska veslačka sekcija. Te godine nežna srca osvojio je tenis, koji je ubrzo postao omiljen među ženskom populacijom.

NA prelazu iz 19. u 20. vek, u gradu se širi uticaj gimnastike, koja se uz plivanje i atletiku. Između dva svetska rata pojavljuje se i razvija nekoliko novih sportova, među kojima i mačevanje. Ovdašnja prva učesnica Olimpijskih igara bila je Margit Kristijan, koja se takmičila u mačevanju u Berlinu 1936.

Pročitajte još: IZLOŽBA U ZRENjANINU: Trajni Predićev sjaj

- Posle Drugog svetskog rata više nije bilo sporta u kojem sugrađanke nisu ostavile traga i postigle velike uspehe. Tokom šezdesetih godina, dolazi do razvoja ženske košarke, kuglanja i mačevanja. Sledeću deceniju obeležava napredak atletike, streljaštva i kajakaštva za dame. Potom, velike uspehe postižu i kuglašice, rukometašice, veslačice, mačevalke. Početkom trećeg milenijuma uočava se trend osvajanja borilačkih sportova - iznose autori izložbe, Siniša Onjin i Stojanka Lekić, podsećajući da Muzej poseduje "sportsku sobu" u kojoj su smešteni brojni vredni eksponati iz izuzetno bogate istorije zrenjaninskog sporta.