KADA je dvadesetsedmogodišnji Aleksandar Topalović pre dve godine pao sa građevinske skele, ugasile su mu se sve nade. Ostao je nepokretan. Ali, izgleda da ga, ipak, očekuje vedrija budućnost. On će, najverovatnije, biti prvi čovek u Srbiji, ali i u celom regionu, na kojem će biti primenjena specifična metoda profesora dr Milana Dimitrijevića, neurologa u Americi, poreklom iz Srbije. To je tzv. stimulacija paralisanih mišića.

Nije reč ni o kakvom čudu, tvrdi svetski priznat naučnik dr Milan Dimitrijević, već o terapiji koja je rezultat šestodecenijskog naučnog rada ovog stručnjaka.

- Za dve godine Aleksandar bi trebalo samostalno da stoji, a za neku godinu nakon toga i da napravi prve korake - optimista je dr Dimitrijević.

Ugledni profesor nedavno je posetio mladog pacijenta u Omoljici kod Pančeva. Ekipa "Novosti" jedina je imala priliku da vidi kako se nova metoda primenjuje.

- U Aleksandru se ponovo probudila vedrina otkako se leči na ovaj način, jer već vidi rezultat - priča nam Kosta Lučić, ujak mladog Aleksandra koji je u Americi, gde živi, upoznao rad profesora Dimitrijevića. - Sada već razmišlja o tome kako želi da nastavi život i kojom profesijom bi mogao da se bavi.


PROČITAJTE I: PODVIG SRPSKIH LEKARA: Bebi od 10 dana presađene rožnjače


Da bi pomogao sestriću, Kosta Lučić je nabavio dva aparata, elektrostimulatora. Pomoću njih svakodnevno se jačaju paralisani mišići. Prednost ovog načina lečenja je što može da se primenjuje kod kuće, a Aleksandrov glavni terapeut je otac Zlatko Topalović.

STRUKA Prof. dr Milan Dimitrijević

- Sam sam napravio krevet na kome mogu da ga podignem u uspravan položaj, jer je važno da sa aparatom radimo dok je u stojećem stavu - objašnjava nam Zlatko Topalović, koji je uputstva kako da primenjuje terapiju dobio upravo od profesora Dimitrijevića.

Profesor Dimitrijević, koji je u naučnim krugovima poznat pod nadimkom Doktor Di, nedavno je bio gost i Srpske akademije nauka i umetnosti. O svom radu profesor govori vrlo skromno iako se smatra rodonačelnikom reparativne neurologije. Univerzitet u Oksfordu uskoro planira da objavi tri toma njegove teorije o funkciji pokreta.

- Sadašnja medicina smatra da je defekat kod invalidnosti nedostatak funkcije - priča profesor. - To nije tačno. Funkcija paralisanih ekstremiteta može da postoji, samo je potrebno omogućiti joj vezu sa mozgom.

Kako objašnjava profesor Dimitrijević, reparativna neurologija uključuje i sve druge proverene metode lečenja kao što su neurohirurgija, fizikalna medicina, lekovi, neurofiziologija i neurobiologija.

- Mi već imamo rezultate u oporavku invalidnosti koje su nastale kao posledica povrede - kaže profesor. - Moj jedini cilj sada je da svoje znanje podelim sa stručnjacima koji su za njega zainteresovani, da bi ih podstakao da nastave da istražuju i da se usavršavaju, jer nijedno znanje nije konačno.

Metoda stimulacije nerava u neurologiji je već dobro poznata kada je reč o Parkinsonovoj bolesti. U mozak obolelog se ugrađuju tanke elektrode u bazalne ganglije. One poput pejsmejkera stimulišu mozak i pomažu mu u aktivaciji njegovih struktura uz vraćanje "na staro", što znači normalizaciju i popravljanje simptoma bolesti.

Sa radom profesora Dimitrijevića upoznati su i lekari Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" u Beogradu.

- Vrlo posvećeno pratimo Aleksandrovo lečenje i ono će nam biti značajno iskustvo da ovu praksu počnemo učestalije da primenjujemo u našoj zemlji, jer je za nas ova metoda još u domenu nauke - kaže dr Radoje Čobeljić, fizijatar.

NADA Kosta Lučić, ujak Aleksandra Topalovića

CENTRI

* U ZAPADNOJ Evropi, Americi i drugim razvijenim zemljama postoje posebni centri koji se bave reparativnom neurologijom.

* U NjIMA radi 185 stručnjaka koji su se usavršavali pod mentorstvom profesora Dimitrijevića i Fondacije za oporavak pokreta koja se nalazi u Oslu u Norveškoj.


NIŠLIJA

PROFESOR Milan Dimitrijević rođen je i odrastao u Nišu. Školovao se u Ljubljani, gde je i započeo naučna istraživanja u oblasti neurologije. Već duži niz godina živi u Americi. Počasni je profesor Bejlor Koledža u Teksasu. Kako kaže, od rodne Srbije uvek ga je odvjalao to što "nije želo da bude član" partije.

- Hteo sam da ostanem slobodan čovek, posvećen radu - tvrdi dr Dimitrijević.