"NOVOSTI" su njegova prva jutarnja potreba. Čita ih uz kafu, ali i posle podne, uveče... Skoro svaki tekst "prouči", pa i one članke za koje kaže da su "skriveni", s malim naslovom i nekoliko redaka teksta. I tako već punih šest decenija. Ivo Pejović, Cetinjanin (72), bivši fudbaler Crvene zvezde i ljubljanske Olimpije, čovek omiljen u društvu, svoje penzionerske dane provodi u Budvi, gde se skrasio posle raspada zemlje koju je mnogo voleo.

- "Novosti" mi leče dušu - kaže nam Ivo. - Čitam ih još od svojih beogradskih dana. Najteže mi je bilo u Ljubljani, u vreme sankcija SR Jugoslaviji, kada su "Novosti" stizale jedino autobusom "Niš ekspresa". I tada su dolazile u glavni grad Slovenije, a ja sam nestrpljivo čekao da se pojavi autobus na stanici da bih uzeo moje omiljene novine.


PROČITAJTE JOŠ: U KONKURENCIJI ČAK 50 ZEMALjA: Srpskim genijalcima bronzana medalja

Naš sagovornik nam objašnjava zašto ne može bez novina koje su nedavno proslavile šest i po decenija uspešnog rada:

- U "Novostima" imam sve: svet, Evropu, eks-Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, koje najviše i volim. Vaši novinari sjajno rade svoj posao. Ima tu i poneka primedba, ali zanemarljiva.

Uskoro će se navršiti pet decenija otkako je talentovani centarfor stigao u glavni grad Slovenije. Iz cetinjskog Lovćena, gde je počeo fudbalsku karijeru, pošao je u Zvezdu. Nju je tada vodio Miljan Miljanić, koji mu je rekao: "Ako dobro ne budeš znojio dres, nema prvog tima." Nije uspeo u Beogradu, ali se 1969. godine obreo u Ljubljani, gde je za Olimpiju igrao sve do 1976. Dao je za "zmajčeke" 78 golova, i po tome je i danas rekorder. Ostao je u klubu gde je bio i šef stadiona. Ukupno je proveo u Olimpiji, koja je bila standardni prvoligaš u SFRJ, što kao igrač, što kao sportski radnik - 18 godina.

- Nisam se nikada naljutio na Miljanića, jer je bio u pravu. Nisam tada bio posvećen radu, nisam bio profesionalac od glave do pete. Voleo sam život, izlaske, druženja, a vrhunski sport traži odricanja. U Olimpiji sam "dodao gas", ali nikada nisam bio radan koliko talentovan. Čini mi se da je tako i danas u delu Balkana, u Crnoj Gori i Srbiji, pre svega. To je pomalo problem u mentalitetu. Više se oslanjamo na talenat nego na rad. A bez muke se "sablja ne sakova".

Ivo prati i druge sportove. Zavoleo je tenis zbog Novaka Đokovića, prati svaki turnir na kojem on igra, divi se njegovom znanju, upornosti, sportskom poštenju... Kaže da mladi treba da se ugledaju na njega, bez obzira na to u kojoj sportskoj grani žele da se dokažu.

Ivo je često u kafićima kvarta uz budvanski fudbalski stadion. Primećuje da atmosfera svuda gde se kreće nije ni nalik na onu iz Juge. Nema zadovoljstva na licima, dobrih šala i dosetki, pravog boemskog života kome je bio sklon. Ali, kaže, ovo su nova vremena, u kojima se njegova generacija najteže snalazi. Teško mu to pada, ali, kako kaže, mora da razume i novo, kompjutersko vreme.


PROČITAJTE JOŠ: Vranjanci na Severnom polu

SLOVENAČKA RADNA DISCIPLINA

Ivo, koji je rođen u Rijeci Crnojevića (selo Dodoši), ima troje dece. Žive u Sloveniji, u kojoj je Pejović ostavio veliki trag i gde ga i danas prepoznaju, zovu na družnje.

- Slovenci su hladni, ali od njih treba učiti o radnoj disciplini i još ponečem. I to treba zaviti u naše, toplije duše. Bilo bi nam mnogo bolje. Meni ipak odgovaraju naša srdačnost i otvorena duša, mada moram priznati da u Sloveniji nikada nisam bio prevaren, uvređen, izigran. A bojim se da kod nas toga ima previše - priznaje Ivo.