PESMA "Pod jorgovanom" velikog srpskog pesnika Alekse Šantića, poznata i sa drugim naslovom po početnom stihu "Ko ti pokida sa grla đerdane", uvrštena je među sto najboljih u 20. veku. Interpretirale su je legendarne pevačice - nenadmašna Radmila Dimić, Anđelija Milić, Nada Mamula, Dušica Bilkić, Mira Vasiljević, Merima Njegomir. Danas je neizostavna na repertoaru Zvonka Bogdana i mlađih izvođača.

Čitav vek širi se njen mili zvuk, sa uverenjem da se radi o narodnoj pesmi. Malo je poznato da je autor predivne kompozicije dr Jovan Jovo Popović (1893-1973) iz Zrenjanina. Neopravdano zaboravljanje istaknutog vojvođanskog intelektualca, uspešnog očnog lekara, humaniste i umetnika, ispravio je knjižar Simo S. Matić, čiji je novosadski "Tiski cvet" objavio sveobuhvatno štivo o liku i delu Popovića.

Pročitajte još: Emina, pesma koja živi i koja spaja

Za omaž ovom neobičnom lekaru kompozitoru i objavljivanje knjige o njemu pod naslovom "Ko ti pokida sa grla đerdane", zaslužni su i dr Dobrivoje Paunović, takođe očni lekar i istoričar medicine, i učitelj Dejan Bošnjak. Ovi ugledni Zrenjaninci, savremenici dr Popovića, iako duboko u devetoj deceniji, živo su svedočili o njegovom boravku i radu u gradu na Begeju. Podsetili su na veličinu ovog čoveka i njegove zasluge za Zrenjanin, koji nije našao za shodno bar da jednu ulicu nazove njegovim imenom.

IZ rodne Ade, sin jedinac bogatog trgovca, Jovo Popović otišao je na školovanje u Novi Sad, u Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju. Profesor muzike, istaknuti kompozitor Isidor Bajić prepoznao je darovitost mladog Bačvanina i "bacio ga u vatru". Popović je naučio da svira klavir, dirigovao gimnazijskim horom i potajno komponovao. Kao maturant i veliki zaljubljenik u poeziju Alekse Šantića, pesnikove stihove je 1912. pretvorio u pesmu, isprva sa originalnim naslovom "Pod jorgovanom".

Opredelio se, ipak, za studije medicine, koje je zbog Prvog svetskog rata završio tek 1919. Pripravnički staž okončao je 1921. u novosadskoj Državnoj bolnici. Usavršavanje je nastavio u prestonici Nemačke, u Berlinu, gde je radio na očnoj klinici Univerziteta "Fridrih Vilhelm". Rodoljublje je prevladalo, Jovo Popović se odrekao naučne karijere i vratio u zemlju. Kratkotrajno se zadržao u bolnicama u Beogradu i Somboru, da bi 1927. prešao na očno odeljenje bolnice u Velikom Bečkereku.

- Pokazao se kao vrstan specijalista, uspešan u dijagnostici i lečenju pacijenata. Kao nemački đak, vrlo pedantan, bio je jedan od prvih bečkerečkih lekara koji je dobio zvanje primarijusa. Godinama je uspešno rukovodio bolnicom, jedan je od osnivača doma zdravlja. Posebno je zaslužan što je iskorenjen trahom u Banatu - iznosi dr Paunović o slavnom zrenjaninskom oftalmologu, od kojeg je učio zanat.

LEKAR po profesiji, a zaljubljenik u muziku i kompozitor po unutrašnjem pozivu, dr Jovo Popović, ističe njegov biograf Borislav Hložan, proveo je ceo svoj radni vek razapet između ove dve raznorodne oblasti delovanja. Muzika je tu neminovno morala da ostane u drugom planu.

- Nikada nije prekidao da se bavi muzikom, koja mu je bila utočište i oaza smirenja posle napornog rada u bolnici. Ljubav prema komponovanju nije ga napuštala ni u zrelijim godinama, tako da je prema dostupnim podacima napisao ukupno 60 pesama - iznosi Hložan o dr Popoviću, koji počiva na Tomaševačkom groblju u Zrenjaninu, pokraj supruge Nade i ćerke jedinice Mirjane.



NjEGOVE najpoznatije pesme su "Tera Lenka" i "Na izvoru", koje se pevaju i danas. Komponovao je i "Moj meseče", "Samovanje", "Znaš li mila", "Širi grane", "Banat, Bačka i sav Srem", "Besedila, more, moma"... Napisao je, takođe, i kompoziciju "Sokolski poklič"", a u poznijim godinama komponovao je dečju horsku pesmu "Đački rastanak". Radio Novi Sad 1960. načinio je studijske snimke četiri Popovićeve pesme (u interpretaciji Mihajla Miše Šipoša), čime je trajno ušao u istoriju srpske narodne muzike.

- O popularnosti kompozicija dr Jove Popovića i njihovoj živoj prisutnosti na današnjoj muzičkoj sceni govori to što se note ovih pesama neprestano objavljuju u raznim zbirkama i pesmaricama narodnih melodija - kaže Hložan.

TERA LENKA...

BORAVEĆI u banji "Rusanda" u Melencima, nadomak Zrenjanina, dr Popović je prisustvovao neobičnoj sceni kada su paorska kola, sa dva upregnuta ždrepca, protutnjala ispred njega, a upravljala je žena. Odgovarajući na doktorovo pitanje "Ko je banatska Amazonka koja tako vešto drži kajase", bezbrižni meštanin mahnuo je rukom i hladno odgovorio: "Pustite... To je naša Lenka, tera svoga riđu i zelenka". Kada se dr Jova vratio u Zrenjanin, nastala je nezaboravna pesma "Tera Lenka riđu i zelenka", koja se i danas često izvodi.


PLOČE

SREDINOM dvadesetih godina prošlog veka, pesme dr Popovića našle su se na gramofonskim pločama. Prvo je "Ko ti pokida sa grla đerdane" za "Odeon" snimio Milan Milanče Tomić, a onda se u SAD na vinilu našla i "Tera Lenka". Bila je namenjena našim iseljenicima u Americi, a snimili su je članovi tada čuvenog tamburaškog orkestra "Jorgovan". Ploču je objavila američka diskografska kompanija "Viktor", na čijem se internet portalu sa istorijskim katalogom danas mogu naći podaci o tom izdanju.