KROZ visoku majsku travu, pored puta u selu Ralja, beogradske opšštine Sopot, nazire se ruševina. Oronula ljuštura, bez zidova, vrata, prozora... Takva je kuća Dragutina i Ljubinke Ivanović, tačno dve decenije od kada je NATO bomba udarila u komšijski dom. Te strašne noći, 26. maja 1999. godine, projektil je sravnio vikendicu njihovih rođaka, porodice Pavlović. Poginulo je troje Pavlovića, a Ivanovići su ostali bez ćerke Biljane.

Spomenik sa četiri imena Vladimir (38), Stefan (8), Dijana Pavlović (5) i Biljana Momčilović (29) postavljen je ispred nekadašnje kuće porodice Pavlović. Od nje ostao samo temelj.

- Bio sam momak od 18 godina kada je tresnulo prvo u obližnju kasarnu, a zatim i prekoputa našeg dvorišta. Istrčali smo svi napolje i dojurili - seća se komšija Željko Ankić kobnog dana i pokazuje na pustu coklu satrtog doma Pavlovića. - Bomba je udarila pravo u njihovu kuću. Vlada je istrčao napolje, zapomažući i tražeći u onom haosu i lomu decu. Nije izgledalo da će umreti sledećeg dana u bolnici. Zapravo je podlegao ozbiljnim ranama, imao je 60 odsto opekotina na telu.

Dečicu su, kaže nam, izvukli ispod ruševina. Bila su mrtva na mestu, kada se od detonacije na njih sručio plafon kuće. Majku, Vladinu suprugu Branku, spasao je komšija, jer joj je izvukao gomilu šuta iz usta, pa je prodisala.

Pročitajte još:

SEĆANjE NA ZLOČINE U NIŠU I BEOGRADU: Kasetne bombe NATO ubijale i posle agresije


- To je jedna od najtužnijih priča - kaže nam komšija Dragan Simić. - Njih četvoro su došli sa Novog Beograda da se sklone od bombardovanja, ovde u vikendicu, pored Vladinog teče Dragutina. Živeli su, inače, na Novom Beogradu. Bili su baš divna porodica. Branka je jedina preživela tu tragediju, a verujem da bi volela da nije. Kažu da se nikada nije oporavila. Viđali su je ljudi kako u radnji nakupuje puna kolica, i kad dođe do vrata, počne da plače, seti se da nema više kome to da nosi.

Rana za izgubljenom ćerkom Biljanom Momčilović nikad nije zarasla Dragutinu Ivanoviću. Njegova supruga Ljubinka te noći je oslepela. Ostala je da u tami žali za ćerkom, do prošle godine kada je preminula.

Spomenik sa četiri imena Vladimir (38), Stefan (8) i Dijana Pavlović (5) i Biljana Momčilović (29) postavljen je ispred nekadašnje kuće porodice Pavlović


- Ništa više nije bilo isto posle te strašne noći - počinje priču Dragutin. - Kada je prva bomba pala u vojni objekat, izašao sam napolje da zapalim cigaretu i vidim šta se dešava. Ćerka Biljana je prošla pored mene i krenula u kuću kod sina, jer je unuk Nikola spavao. Imao je tada sedam godina. Moja Bilja uvek je volela da mi zatraži da povuče dim-dva, kad zapalim. Da je i tad tako uradila, bila bi sad živa. Ali nije se dalo. Ušla je u sobu, prišla prozoru i tada se dogodila tragedija.

Dragutin danas


Od siline udara izleteli su prozori, vrata, srušio se zid. Na malog Nikolu pao je, srećom, ormar pun posteljine i tako je, kažu, ostao živ. Ljubinka je imala prelome, povrede i potpuno oštećen vid, a Biljanino telo jedva su izvukli ispod ruševina, bregova šuta, dasaka, cigala...

- Baš je tih dana završila prikupljanje svih papira i upisala je Nikolu u prvi razred - kaže nam Biljanina sestra Mira. - Njen sin Nikola, i moje ćerke Jovana i Milica bili su jako vezani i ostali su, živeći u istoj kući na Voždovcu. Nikolu je podigao otac Zoran Momčilović. Za mene je to kako je sve podneo, izneo i izgurao, junački. I skidam mu kapu. Nikola je završio DIF, radi kao trener u FK Rad, ima i svoju školu fudbala. Izrastao je u odličnog momka.

Željko Ankić ispred uništenog doma komšija Pavlovića


Volela bi Mira da je Biljana mogla da mu se raduje i divi, da ga gleda kako odrasta. Slavi uspehe, sprema ženidbu...

Pročitajte još:

GODIŠNjICA BOMBARDOVANjA KBC "DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ": Boli nas lažno NATO saučešće


PREVARENI I IZIGRANI

- LjUT sam na nadležne, ljut na Opštinu Sopot, jer pored velike nesreće koja nas je zadesila, nisu nam pomogli da obnovimo kuću i još nam traže nekakve pare - priča Dragutin Ivanović. - Supruga je bila nasamarena. Dali su joj, tada, slepoj da potpiše papir, rekavši da je to jednokratna pomoć od oko 350.000 dinara. Posle se ispostavilo da je, u stvari, potpisala poravnanje i da se odriče renoviranja kuće. Uz sve to, notari su nedavno izašli na teren, procenili da kuća vredi neverovatnih pet i po miliona dinara i traže da troje unučadi kojima su posle smrti supruge pripali kuća i plac, plate 38.000 dinara, da bi imovinu preveli na sebe.


UZALUD POBEGLI

- NADAJUĆI se da NATO neće gađati vikendice pod Avalom, Biljana mi je rekla da joj je dojadilo više da se trese od svakodnevnih bombi u Beogradu, i da će da se skloni sa Nikolom kod nas - kaže Dragutin. - Ujutru, 26. maja, došli su oko 10 časova. Bežala je od bombi... I nije im utekla.