KOLIKO podataka o sebi ostavljamo na internetu, toliko smo i bezbedni, tvrde stručnjaci. A da mnogi o tome ne razmišljaju, dokaz su golišave slike Nikole Kalinića i Davora Štefaneka koji su nedavno bili na meti internet predatora. Zbog prevara na mreži, mnogi poslovni ljudi u Srbiji izgubili su na desetine ili stotine hiljada evra. Kakve nam sve opasnosti prete na internetu, otkrivaju, za "Novosti", Saša Živanović, bivši šef odeljenja za visokotehnološki kriminal pri MUP, kriminolog Zlatko Nikolić i advokat Vlada Marinko.

Telefoni nisu više samo uređaji koji nam služe za komunikaciju, već mali računari. Ipak, mi toga kao da nismo svesni i zato i grešimo, odnosno izlažemo sebe "ajkulama" koje love u moru informacija.

- U mobilnim telefonima danas se nalazi naš posao, društveni i socijalni život - priča Živanović. - Nesvesni, ostavljamo svoje podatke gde stignemo, a lokacija na telefonu nam je uvek uključena. Korisnici na društvenim mrežama objavljuju fotografije na kojima se vidi gde rade, kako žive, šta imaju u stanu. Neretko najavljuju da idu na godišnji odmor, čime nesvesno lopovima saopštavamo da je stan prazan. Time sami sebe izlažu opasnostima. I dok sede u kafiću, ulogovani preko vaj-faj mreže, tehnički malo sposobniji i zlonamerni ljudi mogu da im skinu podatke s telefona.

SAGOVORNIK "Novosti" navodi da na "Guglu" i "Plej storu" postoji mnogo aplikacija čijim instaliranjem korisnik dozvoljava pristup imeniku u telefonu, fotografijama ili lokaciji, iako to za njihov rad nije ni potrebno.

SARADNjA MUP SA FBI - PROBLEM kod visokotehnološkog kriminala je to što za prevaru saznamo tek kad žrtva nje postane svesna. Naši dokazi nisu opipljivi, vidljivi i čujni. Ne nalaze se na mestu izvršenja, već širom sveta. I dobro je što MUP već godinama sarađuje sa svim srodnim agencijama širom sveta poput FBI, NCA. Naše odeljenje osnovano je 2000. i tamo rade visokokvalifikovani stručnjaci, kriminalistički policajci koji prikupljaju dokaze, identifikuju počinioca i dokaze dostavljaju sudovima - kaže Saša Živanović.

- Korisnik to sam odobrava, a onda se svi ti podaci negde skupljaju. Kod androida postoji aplikacija "Evribodi" čijim instaliranjem mobilni telefon prepoznaje sve brojeve koje vi i nemate među kontaktima - govori Živanović.

Dalje navodi da se danas koriste kombinovane tehnike napada na internetu, odnosno tehnike socijalnog inženjeringa i zlonamernih programa, virusa. Virusi se najčešće nalaze skriveni u dokumentu prikačenom u mejlu, a tekst bi trebalo da navede korisnika da ga otvori.

Pročitajte još: Stručnjaci tvrde: Privatnost "pod lupom"

- U svetu, a i kod nas, ipak je najviše "direktorskih prevara". Žrtve su kompanije koje trguju uslugama ili robom sa inostranstvom. Hakeri upadnu u njihov sistem i osluškuju komunikaciju. Kada dve kompanije postignu dogovor i kupac zatraži instrukciju za plaćanje, hakeri presreću poruku, modifikuju je. Kupcu pošalju poruku da novac uplati na neki račun, a pritom izgled fakture ostaje nepromenjen. Čim pare legnu, kriminalci "očiste" račun. A svedok sam toga da nikome od oštećenih nije palo na pamet da promenu računa proveri telefonskim putem - otkriva Živanović.

JOŠ jedna od najčešćih prevara su kriptolokeri, odnosno zlonamerni softveri koji kada se ubace u mrežu kriptuju sve fajlove, i to ne samo na tom kompjuteru, već i na celoj mreži na koju je priključen. Kada poslednji fajl zaključaju, korisnik dobija poruku da ima 48 ili 72 sata da uplati novac kako bi dobio "ključ", inače gubi sve podatke. Srbija je, kaže naš sagovornik, pre nekoliko godina bila na desetom mestu u svetu po broju zaraženih računara. Imali smo 800 infekcija u jednom satu.

- Sada se kompjuteri nalaze u svemu. U smart televizorima, veš-mašinama, frižiderima, semaforima, pa i u pejsmejkerima. Ako hakujete uređaj, svašta možete da uradite - poručuje Živanović.

HAKERI U NAJAM NA darknetu, danas svako može da nađe i nauči kako se hakuje. Postoje i gotovi alati, programi za obavljanje krivičnih dela i servisi anonimnosti koji otežavaju istražnim organima da dopru do nečijeg identiteta. Tamo je moguće pronaći i unajmiti hakera.

Visokotehnološki kriminal se, kaže, od 2015. učetvorostručio, a procene su da štete dostižu dva triliona dolara. Zato, u borbi protiv internet mafije moraju da budu uključeni i građani, odnosno da nauče kako da budu bezbedni na internetu. Sve češće su i "seks prevare". Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da su žrtve ovih prevara same krive što im se ovo dogodilo:

- Zašto uopšte imaju potrebu da se slikaju u takvim pozama, kakav je to voajerizam? Slikaju se goli, pa šalju jedni drugima slike. Ljudi sami moraju da se zaštite, da ne dolaze u ovakve situacije. Nijedan uređaj nije bezbedan, sve se može hakovati i to moraju imati na umu, poznati pogotovo.

I advokat Vlada Marinko, specijalista za visokotehnološki kriminal, kaže da se sadržaji, poput golišavih fotografija, najčešće nabavljaju krađom telefona, ili hakovanjem.

- Hakeri uspevaju da otključaju i virtuelne "klaud" naloge, pa da tako dođu do lascivnih slika i objave ih. I aplikacije koje instalirate mogu da vam kradu podatke za marketinške svrhe. Telefon ne treba zato ostavljati nadohvat ruku svima, i svako bi trebalo da ima šifru za otključavanje uređaja. Svako bi trebalo i da ima instaliran sistem za zaključavanje i brisanje, pa da telefon sam obriše podatke kada neko, posle krađe, pokuša da dođe do informacija - navodi Marinko.


PRAVILA BEZBEDNOG PONAŠANjA NA MREŽI


* Biti obazriv sa nepoznatim kontaktima

* Ne otvarati mejlove od nepoznatih osoba

* Redovno apdejtovati operativne sisteme na telefonima i računarima

* Imati različite šifre za logovanje različitih naloga

* Da šifre budu komplikovane, da nemaju samo slova i brojeve već i znake poput *_?.!=)

* I šifre je potrebno menjati s vremena na vreme

* Uključiti dvostruku autorizaciju naloga, kojom se osim šifre za pristup programu traži i dozvola koju dobijate porukom na mobilni telefon

* Koristiti originalne programe jer oni imaju podršku i segment zaštite

* Imati instalirane antivirusne alate

* Potrebno je napraviti kopije svega što je bitno