OD STALNOG DOPISNIKA

PARIZ


BEZ Petra Petrovića (82), i Srbima i Francuzima poznatog po nadimku Pepi, već decenijama ne može da prođe organizacija nijednog velikog događaja koji je u Francuskoj vezan za prijateljstvo dva naroda kovano u Prvom svetskom ratu. Pepi je, tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, bio u prvom redu, svedočeći kao potomak o neraskidivoj vezi nastaloj u jurišima Solunskog fronta.


Pročitajte još: Pirotski ćilim odneo i D`Epere


- Lepo je izgledalo. Bio sam mnogo iznenađen time što je Makron pričao na srpskom. I to od srca. Prvi je francuski predsednik posle dugo vremena koji je ostavio neverovatan utisak. Mislim da će mnogo da pomogne Srbiji.


* U kom smislu?


- Francusko-srpski odnosi će se poboljšati u svakom domenu. Makron će probati da uradi sve što bude mogao oko Kosova. Prištinske vlasti će sesti za sto jedino ako ih budu pritisli iz EU i međunarodne zajednice. Makron tu sam ne može mnogo da uradi, Nemačka i SAD trenutno sve stopiraju, ali će, siguran sam, dati sve od sebe da pomogne da se to pitanje reši.


* A kad je reč o EU?


- To će već da bude malo teže. Srbiji se postavljaju teški uslovi. Sve zavisi od toga šta nam na kraju budu tražili oko Kosova. Takođe i od toga kako budu hteli da se ponašamo prema Rusiji. Ne znam da li u Briselu razumeju srpsku istoriju. Tu je i neizvesnost oko potrebne unutrašnje reforme EU, na kojoj insistira baš Makron.


Pročitajte još: Makron srpski vežbao danima


* Lepa uvertira atmosfere iz Makronove posete viđena je na Danima Srbije u Parizu, u čijoj ste organizaciji i vi učestvovali, i gde su visoki gradski zvaničnici najlepše govorili o našoj zemlji. Je li to ono dugo očekivano otopljavanje?


- Primili su nas fantastično u 15. arondismanu, u Savetu pariskog regiona i drugim institucijama. U svojim govorima, francuski zvaničnici su se snažno oslanjali na bratstvo iskovano u Prvom svetskom ratu i vezama naša dva naroda. Osećamo se sada ravnopravnim delom francuskog društva. Ogromna je to razlika u odnosu na period od pre petnaestak godina, kada smo bili potpuno satanizovani. Jasno je da je reč o obnovi odnosa. Ne možemo da zaboravimo šta se događalo devedesetih, ali vreme je da okrenemo stranicu. Mnogo je više stvari koje nas spajaju, nego onih koje nas razdvajaju. I u medijima se u poslednje vreme menja slika o Srbima. Poseta Emanuela Makrona sada je taj proces otopljavanja zaokružila. Izgleda da se posle 11. novembra ipak bolje upoznao s istorijom srpskog naroda.


* Zbog toga je, verovatno, i tražio da ide na grob Milunke Savić?


- To je bio izuzetan gest. Sada bi bilo dobro da na talasima ovog događaja obogatimo eksponatima Muzej iz Prvog svetskog rata u francuskom gradu Mo u kome se nalazi i Memorijalni centar Bitke na Marni i gde smo obezbedili jedan deo i za Srbiju. Tu se nalazi i bista herione Milunke Savić, rad akademskog vajara Ljubiše Mančića.


* Uskoro ćete, kao i svake godine, zajedno s Francuzima odati poštu stradalima na Solunskom frontu?


- Po tradiciji, poslednje subote u septembru odajemo počast oficirima i vojnicima kod savezničkog spomenika i francuskog groblja u Polikastru i na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku. Sa sobom obavezno vodimo predstavnike francuskih i grčkih starih ratnika iz Pariza. Na taj način čvrsto negujemo prijateljstvo između naših naroda.


* Ove veze se neguju i na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu nadomak Pariza?


- Početkom dvehiljaditih napisao sam pismo francuskim vlastima i zamolio ih da obnove i urede Srpsko vojničko groblje. Odmah su to uradili. Na naše svečanosti dolaze predstavnici starih ratnika i njihovi potomci, generala Šarla Tranijea i Franše Deperea, admirala Geprata, maršala Foša…


* Francuzi vas zauzvrat zovu da budete redovni gosti na smotri kod Večne vatre na Spomeniku neznanom junaku kod Trijumfalne kapije?


- Ovog 11. novembra biće tačno 30 godina kako kao zastavnik idem na Trijumfalnu kapiju sa srpskom zastavom. Srećemo se tamo sa francuskim predsednicima o velikim praznicima, porazgovaramo s njima i podsetimo ih na Srbiju.


* Među običnim svetom to prijateljstvo se nije ni prekidalo?


- To je zbog toga što u gotovo svakoj francuskoj i srpskoj porodici postoji sećanje na zajedničku borbu. Sa praktično svim udruženjima vojnih i policijskih veterana smo u najbližoj vezi. Jer, oni znaju istoriju.