ISKOPALI smo dokaz da je srednjovekovni srpski Rudnik bio pravi grad, komunalno uređeniji od mnogih današnjih!

Ovo, za "Novosti", otkriva dr Dejan Radičević, docent na beogradskom Filozofskom fakultetu. Tim koji vode zajedno sa Anom Cicović, višim kustosom Muzeja Rudničko-takovskog kraja poznat je po senzacionalnom nalazu pečata kneza Lazara u ostacima rudarsko-trgovačke metropole na centralnoj šumadijskoj planini. Najnovije otkriće ne izgleda tako glamurozno, ali je, ukazuje ovaj vrsni arheolog, suštinski značajnije, jer dokazuje da su Srbi u srednjem veku imali plansku gradnju, urbanizam i komunalnu higijenu, koja ih je spasla od kuge:

- Prethodnih godina našli smo srpske i dubrovačke crkve, plemićke grobove, tragove putnika iz Nemačke, Španije i Češke, zgusnute spratne poslovno-stambene objekte koji su formirali ulicu i velike jame za komunalni otpad. Nedostajao nam je važan deo slagalice da bi mogli da tvrdimo da je srednjovekovni Rudnik bio zaista veliki i uređen grad. Sada imamo dokaz i za to.

Pročitajte još - Pod Rudnikom milioni tona olova i cinka

Dok stojimo iznad tek otkrivenog dugog kanala, koji je bio ukopan duboko u stenu, naš sagovornik nam skreće pažnju da su njegove bočne strane obložene tankim kamenim pločama, kakvima je bio pokriven i sa gornje strane. Praktično, to je bila cev velikog promera, čiji početak se nalazi u maloj ukopanoj cisterni. Slične konstrukcije, koje su služile kao kanalizacione cevi i kolektori, mogu se videti i u ostacima rimskih gradova.

- Rudnik je, prema pisanim izvorima, od 13. do 15. veka bio veliki trg, stecište bezbrojnih karavana, prava metropola nadomak rudokopa najtraženijeg srebra u Evropi. U gradu se radilo, živelo i trgovalo, tu su bila diplomatska predstavništva, mnogobrojni hramovi i rezidencije srpskih plemića, vlasnika rudnika i topionica. Veliki čelnik Radič Postupović, Oblačić Rade iz narodne pesme, prihodima iz svojih rudnika izgradio je zadužbinu na Svetoj Gori, manastir Konstamonit - kaže nam dr Radičević.

Ogromni komadi šljake iz topionica


Zbog nedostatka prostora, kao i u današnjim gradovima, na srednjovekovnom trgu Rudnika počela je izgradnja spratnih objekata. U prizemlju su obično bile radionice ili trgovina, a na spratu se stanovalo. Domaćinstva su čistu vodu dobijali iz snažnog izvora reke Zlatrice, koja je urezala klisuricu u planini.

Sistem za uklanjanje otpadnih voda


- Rečne obale nisu bile kose kao danas, nego stepenasto zasecane da bi se dobile terase gde su zidane kuće. Da bi takvo veliko urbano naselje funkcionisalo, bila mu je neophodna kanalizacija - objašnjava dr Radičević.

Britanski istoričari koji su proučavali epohu kuge u srednjem veku kažu da je ova smrtonosna pošast zaobišla zemlje "Vizantijskog komonvelta" zahvaljujući očuvanju rimskog znanja i tradicije izgradnje vodovodno-kanalizacionih sistema. Srbija je bila deo civilizacijskog kruga Istočnog rimskog carstva koji se higijenom odbranio od kuge u vreme kada su njene epidemije na "latinskom" Zapadu pokosile polovinu stanovništva. Srednjovekovni Rudnik je odoleo kugi, ali ne i udarima turskih osvajača i ugarskih pljačkaša.

Pročitajte još - "Rzav" do "krova Šumadije"

- Moderne kuće su doslovno sazidane na ostacima srednjovekovnog grada. Ljubaznošću domaćina, sada iskopavanja obavljamo u dvorištima. Otkrili smo objekat, očito magacin, koji je najverovatnije izgoreo u požaru tokom ugarskih napada na Rudnik koji su počeli odmah posle Kosovskog boja. U zgarištu smo našli ostatke velikog broja posuda koje potiču iz ovdašnjih grnčarskih radionica čiji su proizvodi bili vrlo kvalitetni. Da je objekat stradao u ratu, svedoče polomljeni dugi bojni bodež, vrh koplja i mamuza koji su takođe završili u plamenu - kazuje dr Radičević.

Ostaci rudnika, starog sedam milenijuma


Kao što srednjovekovnog grada ne bi bilo bez okolnih rudokopa i topionica, ni arheološka istraživanja ne bi bila kompletna bez pomoći i pronalazaka savremenih rudara. Kompanija "Rudnik i flotacija" veliku pažnju posvećuje tradiciji ovog kraja. Nedavno su rudari u oknu na dubini od 300 metara pronašli rimski žrvanj za mlevenje rude, što baca novo svetlo na njihovu tehnologiju. Ono pokazuje da su Rimljani topili rudu direktno u jami, što su mogli da izvedu samo ako su imali izuzetno dobre ventilacione sisteme.

RUDARENjE DUŽE OD 5,5 MILENIJUMA

- Nema mesta na svetu gde rudarenje traje u kontinuitetu od 5,5 milenijuma pre nove ere do današnjeg dana, kao na Rudniku. S mesta na kome razgovaramo vidi se padina kojoj su okna naših praistorijskih kolega, pod kojima su rimske jame, a kraj njih i srpske, srednjovekovne. Veoma smo ponosni što radimo na ovakvom mestu - kaže inženjer Zlatko Belić, jedan od rukovodilaca savremenog rudnika.