GVANGDžOU - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA "NOVOSTI"

ANĐELIN dom je u Lapovu, ali njena adresa je u Gvangdžouu. Srpski joj je maternji jezik, ali sa kineskim ide kroz život. Ima 26 godina, na završnoj je godini mastera na studijama marketinga u najvećem gradu pokrajine Gvangdong, koji je pupčanim vrpcama vezan za Fosan, ovih dana nama mnogo poznatiji zbog košarkaša. Ali, Anđela ne studira na engleskom - školovanje je počela i završiće naredne godine - na kineskom! Ako postoji gradacija težine, onda je taj jezik pri svetskom vrhu.

- Upisala sam kineski na Filološkom fakultetu u Beogradu, jer mi je bio potreban neki jači izazov od "običnih" jezika. Počela sam sa srednjom medicinskom školom, ali sam shvatila da nije to moj put. Posle treće godine otišla sam u Peking, a ispite četvrte godine polagala u Beogradu.


PROČITAJTE JOŠ - ČUDESAN SUSRET ISPRED DVORANE U FOŠANU: Pobedite Amerikance!



U tome joj je pomogla stipendija Instituta "Konfucije" iz Beograda.

- To je za mene bio jezički, životni i kulturni šok. Peking je ogroman grad, ali najteže mi je bilo što sam tada u suživotu sa Kinezima shvatila koliko znam, odnosno koliko ne znam kineski.

Uz časove jezika, čitanja, pisanja i govorne vežbe Anđela je sve više napredovala i stekla diplomu.

- Godinu dana sam pauzirala posle završnog ispita, pokušavala da nađem posao, a onda se pojavio konkurs kineske vlade za stipendije za master studije.

Anđela i najbolja drugarica Katarina iz Kruševca došle su u Gvangdžouu.

- Ja sam učeći "usvojila" pekinški, takozvani tvrdi kineski, a na jugu se govori mekši. Pekinški je najčistiji kineski, ima svoje takozvane erhua nastavke, a toga u Gvangdžouu nema. Živeći na jugu, ja sam izgubila arhuan nastavke, ali slova i dalje izgovaram po pekinškom.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" NA LICU MESTA NAŠI REPORTERI SA ŽITELjIMA FOŠANA: Komunizam Kini ne smeta da bude egal sa Zapadom


Anđela kaže da joj je u savlađivanju tajni nama apsolutno nerazumljivog jezika najteže bilo da se izbori sa pisanjem.

- Morate mnogo da vežbate, pa čak i prepisujući učite. Dosta toga u kineskom zavisi od akcentovanja. Na primer, kao kada se kod nas izgovara reč luk. Može značiti povrće, ili luk kao geometrijski pojam, sa dugim u. U kineskom postoje četiri tona, i od toga kojim od njih je akcentovana reč to svakoj daje drugačije značenje. Umesto slova kakva mi poznajemo, Kinezi imaju karaktere. To kinesko "slovo" je zapravo slika. Jedna reč može biti jedan ili dva karaktera. Ako su dva, može nositi zvučni izraz, a može imati i realno značenje. Na primer, mi napišemo olovka, a oni to i "nacrtaju". U Gvangdžouu je već tri godine.

Anđela Branković Foto M. Popović

- U početku je bilo mnogo teško. Koledž je zapravo za novinarstvo i komunikacije, ali ima i smer za marketing. Ja sam bila jedini stranac u grupi od 15 studenata. Pomagali su mi i profesori i kolege studenti, najčešće tako što su mi dozvoljavali da neke zadatke pišem na engleskom.

Kina Anđeli plaća školarinu i studentski dom, i mesečno je finansira sumom koja nije velika, ali uz dobro ekonomisanje može da pokrije troškove. Ona i cimerka prvo su živele zajedno privatno, ali kada je Katarina prešla u Šangaj, studentski dom je postao bolja opcija.

MALI JE SVET I U KINI ŠETNjA po divnom kompleksu Zumijao završila se neočekivanim susretom, u mešavini srpskog i engleskog, iako je sa druge strane bila Kineskinja! - Joanin muž i moj drug je Srbin. Oboje su divni ljudi i uvek su uz mene kada mi je potrebna neka pomoć - kaže Anđela.

- Cene stanova generalno rastu. Za prosečan stan, koji i nije baš u centru, stanarina je od 700 evra pa naviše.

Nije baš lako poverovati, ali i u ovom delu sveta ima dosta ljudi sa našeg podneblja. Mladi su u priličnom broju, a relativno tiho, došli u Kinu da okušaju sreću sa školovanjem ili radeći neke tražene poslove, najčešće u oblasti podučavanja.

- Družimo se, ima tu i Hrvata, a izađem i sa mojim Kinezima sa grupe. Oni obožavaju karaoke, pa im se ja ponekad pridružim. Mada se ja trudim da ne pevam, jer ne umem, a i nije to moj vid zabave. Razlikujemo se: Srbi kad popiju i žele da se opuste, igraju, pevaju, zbijaju šale, a Kinezi igraju igre sa kockicama. Dobra stvar karaoka je što se kroz njih ujedno uči jezik.

Anđela Branković Foto M. Popović

Mladi Kinezi nemaju baš mnogo znanja o Srbiji.

- Kada im kažete da ste iz Srbije, prvo vas pitaju da li je to Sibir. Na drugom mestu je Sirija. Kada pomenete Evropu, pitaju kojim jezikom se govori u Srbiji. Kada čuju srpski, pitaju da li sam iz Rusije. Kada me vide, pitaju da li sam iz Turske. Ali, zato stariji ljudi znaju za Jugoslaviju, Valtera i Tita, tu nema promašaja.

ATRAKCIJA ANĐELA kaže da je u početku njeno prisustvo na koledžu bilo prava atrakcija. - Prilično su me zagledali, stranci nisu baš česta pojava. Mladi ovde uglavnom ne ispuštaju telefon, čak i na prezentacijama koje su nama bile neka vrsta vežbi. Kada sam ja držala prezentaciju, svi su spuštali telefone i zatvarali tablete, jer se dešavalo nešto retko i atraktivno.

Još jedan simbol prepoznavanja je Novak Đoković, koga znaju sve generacije. Anđela kaže i da Kinezi mnogo poštuju naš fudbal i da znaju fudbalere koji igraju u Kini, ali i one najzapaženije iz najjačih evropskih liga.

Kinezi sve više putuju. Srbija je na listi atraktivnih destinacija, ali letovanje u Grčkoj koje je za nas tako podrazumevajuće, za njih je čista egzotika.

Ljubav Anđele i Kine je obostrana, iako je za sve morala da se izbori sama i često ne baš na lak način.

- Stranac si i moraš da poštuješ pravila. Bilo je kriza, ali nikada nisam u preispitivanjima došla do trenutka da razmišljam o pakovanju stvari. Bez borbe neću da se predam, pogotovo posle toliko uloženog truda.

Anđela Branković Foto M. Popović


PORODICA

JOŠ nije odlučila kuda će kada završi master. U Lapovu su joj mama i tata, sestra je udata i živi u Beogradu.

- Sve zavisi od svetske poslovne klime. Možda će moj kineski trebati nekom u Srbiji, a možda se i ovde otvore neke opcije. Čujem se sa mojima, u kontaktu smo, podržavaju me u svemu što sam odlučila da radim u životu.


PROČITAJTE JOŠ - Srbi u centru pažnje u Fošanu (FOTO, VIDEO)


KINEZI ŽIVE NA TELEFONU

ANĐELIN master je na temu o razlikama između Kine i Srbije, odnosno kako mladi koriste društvene mreže i kako to utiče na njihovo ponašanje.

- Oni drugačije postavljaju stvari na mrežama. Nama služe za komunikaciju, razmenu informacija i ćaskanje. Kinezima je društvena mreža način života i okvir za njegovu organizaciju. Mreža wechat služi i za razgovor i za poruke, ali oni preko nje plaćaju razne stvari, od kućnih računa do šopinga, zovu taksi, naručuju hranu i robu, kupuju ulaznice... Onda nije čudno što ih vidite da su najčešće zagledani u ekrane mobilnih telefona.