U Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu razvijen je prvi inteligentni mobilni robot sa kognitivnim sposobnostima RAICO (Robot with Artificial Intelligence based Cognition), od milošte nazvan - Rajko. U narednom periodu on bi trebalo da bude značajno usavršen, ali i da dobije svog "drugara", sa kojim će moći da "komunicira" i u saradnji s njim da izvršava zadatke.

Rajko je rezultat šestomesečnog rada donedavno studenta master studija Lazara Đokića, na Modulu za proizvodno mašinstvo, pod mentorstvom prof. dr Zorana Miljkovića i uz podršku docenta dr Milice Petrović i doktoranda Aleksandra Jokića. On je, ujedno, i projektant konfiguracije i inteligentnog upravljanja, odnosno višestruko senzorski ojačanog prototipa ovog mobilnog robota. Ono što Rajka razlikuje od ostalih robota jeste to što ima dva "oka", odnosno dve industrijske kamere, tako da može da prepoznaje objekte u okruženju i oceni njihovu udaljenost.

- RAJKO može samostalno da detektuje da li može da "dodirne" objekte u okruženju ili ne - objašnjava nam Lazar Đokić, uskoro student doktorskih studija pod mentorstvom profesora Miljkovića. - Na osnovu slike karakterističnih objekata, vidi mašine, koje može da razdvoji od pozadine i prepozna da li je reč, recimo, o modelu struga ili glodalice. Rajka ćemo i dalje usavršavati, a krajnji cilj istraživanja je da ono što je razvijeno u laboratoriji bude primenljivo u realnom okruženju. Tako bi Rajko radio na tehnološkim zadacima unutrašnjeg transporta, odnosno nosio bi materijale i delove od jedne mašine do druge. Pritom, bio bi svestan sebe, svog okruženja i zadataka koje treba da izvrši. Najviše muke zadala mi je elektronika, ali smo, ipak, uspeli.

Docent Milica Petrović, kao najmlađi doktor nauka na Katedri za proizvodno mašinstvo u istoriji Mašinskog fakulteta, svesrdno je učestvovala u stvaranju Rajka. Veštačke neuronske mreže kod ovog robota su razvijene na osnovu analogije sa ljudskom neuronskom mrežom, koja, inače, čoveku omogućava da uči na osnovu iskustva. Praktično, Rajko je sposoban da kontinuirano uči, da uoči svaku promenu u datom okruženju i tome se prilagodi.

RUKOVODILAC Laboratorije za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju prof. dr Zoran Miljković izuzetno je ponosan na svoje studente i ističe da mu je misija da ih zadrži na fakultetu i u Srbiji, kako bi nastavili tradiciju Beogradske škole robotike.

Profesor je jedan od eksperata u Evropskoj komisiji za rangiranje projekata "Horizont 2020", čiji je budžet 246 miliona evra, što je, inače, dva puta više nego godišnji budžet za celokupnu nauku u Srbiji.

PROČITAJTE I: NEISKORIŠĆENO BLAGO: Voda koja gori dizala na noge! (FOTO)

- Trudim se da svojim kompetencijama u domenu robotike i veštačke inteligencije, pored ličnog angažovanja u ovim aktivnostima pod okriljem Evropske komisije, predstavljam ne samo Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet i Laboratoriju za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju, nego i Srbiju, kao zemlju u kojoj je čuvena Beogradska škola robotike i dalje na visokom nivou - kaže prof. Miljković.

Budući inženjeri, koji se školuju u ovoj visokoškolskoj ustanovi, odmah po završetku studija su osposobljeni da počnu da rade. Dualno obrazovanje, o kome se dosta priča u poslednje vreme, na Mašinskom fakultetu se primenjuje već decenijama, posebno na Katedri za proizvodno mašinstvo. Uskoro će studenti master akademskih studija izučavati robotiku i veštačku inteligenciju i u okviru novog studijskog programa, poznatog kao Industry 4.0.

JAPANCI OD NAS UČILI

TRADICIJA izučavanja robotike na Mašinskom fakultetu u Beogradu datira još od sedamdesetih godina prošlog veka. U javnosti je malo poznato da su Japanci učili robotiku od izuzetnih profesora beogradske škole robotike, čiji je osnivač akademik Miomir Vukobratović, nekadašnji gostujući profesor i na Katedri za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta. On je tvorac teorijskog modela kretanja humanoidnog robota, što je danas osnovni koncept na kome se zasniva kretanje svih vrsta androida.

SPREMNI ZA IZAZOVE

- NAŠI nivoi i sadržaji istraživanja u robotici i veštačkoj inteligenciji su izuzetni i u projektima "Horizont 2020" - naglašava prof. dr Miljković. - Moja očekivanja su da smo, uz najavljena dodatna ulaganja naše države u veštačku inteligenciju i kognitivnu robotiku, spremni za izazove u teškoj konkurentskoj utakmici za finansiranje ovakvih evropskih projekata, koji su dobrodošli i svuda u svetu.