U VIKIPEDIJI pod pojmom "seksualna revolucija" piše da je to izraz kojim se opisuju promene društvenih pogleda i morala u odnosu na seksualnost, karakteristične za zapadni svet šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. U to doba, navodi se dalje, mnogi do tada ignorisani, prećutkivani ili odbacivani oblici seksualnosti postali su prihvaćeni u društvu kao normalni.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Kralj Milan hteo da proda Srbiju Austriji

Međutim, nekoliko decenija pre ovog planetarnog pokreta, srpski komunisti, kao ljudi posebnog kova i avangardisti, počeli su da zagovaraju i primenjuju slobodnu ljubav. Zaživela je ideja da bi probrani ljudi koji menjaju svet za dobrobit čovečanstva, trebalo da održavaju redovnu seksualnu higijenu.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Srbija između tri carstva

Po Beogradu se, u drugoj polovini tridesetih godina, zuckalo o "sastancima" komunista i skojevaca, koji su zanimljiviji i uzbudljiviji od najboljih bogataških žurki u gradu. Mladi komunisti, pogotovu na Univerzitetu, zalagali su se za društvo u kojem neće biti eksploatacije radnika, ali i za život bez lažnog morala, a to se, normalno, naročito odnosilo na slobodnu ljubav.


KADA se Aleksandar Ranković, docnije neprikosnoveni drugi čovek partije i najbliži Titov saradnik, 1935. godine vratio sa šestogodišnje robije, pri prvom susretu sa Milovanom Đilasom, na pitanje šta se dešava u redovima SKJ na Univerzitetu u Beogradu, dobio je odgovor:

- Eto tako, sve na gomili?!

Osam godina posle Brionskog plenuma, 1974. godine, još dok je Tito bio živ, Ranković je istoričaru Vjenceslavu Glišiću rekao:

- Primetio sam da je u Partiji, posebno na Univerzitetu, dosta maha uzela slobodna ljubav, i to pod uticajem ideja Vilhelma Rajha. Pitao sam Đilasa kako je došlo do toga da se u jednoj patrijarhalno--građanskoj sredini prihvate te ideje. Odgovorio je da su pomoću slobodne ljubavi uvlačili devojke u Partiju. Obojica smo se založili da se ova pojava među našim članovima suzbije. Glavni propagator ovih ideja, student Mladen Paternoster, koji je istovremeno išao sa dve devojke, izvršio je samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima.

STRADANjE GENERALA ĐURIĆA

NA Šestom kongresu KPJ u Zagrebu predsedavao je Petar Stambolić. U pauzi, u toku koktela, general Ljubodrag Đurić je popio neku više, i kada je izašao za govornicu održao je besnu tiradu kako u Partiji vlada nemoral, da se poštenima otimaju žene.

"To je bio strašan incident. Atmosfera se uzburkala, desetine delegata skočili su i počeli da viču Đuriću da laže. A Tito je rekao: Isterajte ovoga luđaka napolje! Đurića su momentalno uhapsili, razrešili ga funkcije sekretara vlade, bio je dva-tri meseca u zatvoru" - zabeležiće u svojim hronikama Vjenceslav Glišić.

Godinama posle toga Ljubodrag Đurić je radio kao učitelj u osnovnoj školi nekog sela u Sremu. Tito ga je delimično rehabilitovao kada je 1967. objavio "Ratni dnevnik", i tada je postavljen za direktora.

A ko je bio Mladen Paternoster, čije su ideje o slobodnoj ljubavi uzburkale konzervativni i Beograd, ali istovremeno omogućile da Komunistička partija, koja je bila u ilegali, dobije ogroman broj simpatizera?


ROĐEN je 23. decembra 1910. godine u Tuzli, u profesorskoj porodici. Otac mu je bio Viktor Paternoster, Slovenac, koji je predavao u mostarskoj, tuzlanskoj i banjalučkoj gimnaziji, iz koje je Mladen izbačen zbog neobuzdanog duha i komunističkog delovanja. Maturirao je 1930. godine u Državnoj realnoj gimnaziji u Čačku, a potom upisao Pravni fakultet u Beogradu.

Aktivno je učestvovao u svim studentskim demonstracijama, neustrašivo je jurišao na policiju i žandarme i agente, a i sam je organizovao proteste. Kada je u "Lajpciškom procesu" osuđen Georgije Dimitrov, decembra 1933. godine, zajedno sa desetak studenata učestvuje u kamenovanju nemačke ambasade u Beogradu. Za ovaj prestup kažnjen je sa mesec dana zatvora i proterivanjem iz Beograda na godinu dana.

Bio je izuzetan šahista, a 1936. se okitio i titulom prvaka Beograda. Međutim, bio je i veliki pobornik ideja koje su plasirali Vilhelm Rajh u knjizi "Seksualna revolucija", i Aleksandra Kolontaj posle Oktobarske revolucije, koja je tvrdila da je seks ista vrsta potrebe kao i ona za vodom.

Te ideje naići će na pogodno tlo i u jednoj patrijarhalno-građanskoj sredini kakva je bio Beograd. Ali, to se nije dopalo novom partijskom rukovodstvu. Mladen Paternoster biva izložen opštem bojkotu od svih komunista i skojevaca. To je, navodno, bio povod da izvrši samoubistvo. U svakom slučaju, u nedelju, 28. marta 1937, Mladen je tragično skončao, ispavši, ili iskočivši, iz voza kod Rakovice.

Koliko su ideje nesrećnog Mladena bile popularne, govori podatak da je oko 2.000 studenata, radnika, naprednih književnika i umetnika prusustvovalo njegovom poslednjem ispraćaju.

Mladen Paternoster

POKUŠAJI Leke Rankovića i Milovana Đilasa da koliko-toliko zaustave ovaj nalet uživanja u ljubavi nije mnogo uticao na pojedine istaknute partijske radnike. Pričalo se da je Petar Stambolić u desetak gradova i sela imao po jednu ljubavnicu, i to uglavnom učiteljice. Moma Marković je 1937. godine dobio vanbračnog sina sa istaknutom partijskom funkcionerkom iz Kragujevca, a pet godina kasnije i ćerku sa Verom Miletić, koju i dan-danas pamti cela Srbija. Bila je to Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića. Zvanično je priznao ćerku tek kada je ona napunila 14 godina.

Narodni heroj Milan Mijalković Čiča iz Jagodine, instruktor Pokrajinskog komiteta KP Srbije, nije prisustvovao Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. u Zagrebu zato što je bio partijski kažnjen pošto je istovremeno živeo sa Canom Babović i sa udovicom Vidom Milosavljević, majkom petoro dece. Vida je bila majka Ljubinke Milosavljević, sekretara PK SKOJ u Srbiji.

Po partijskim kuloarima se zuckalo da ga je sa spiska učesnika na zagrebačkoj konferenciji skinuo lično Josip Broz iz ljubomore, jer je on jedno vreme bio u intimnoj vezi sa Canom Babović.

ALEKSANDAR Ranković će u spomenutom razgovoru sa istoričarem Glišićem reći još i ovo:

- Kasnije, u toku Narodnooslobodilačke borbe, Đilas i ja bili smo začetnici ideje o primenjenoj etici, po kojoj su komunisti ljudi posebnog kova, sa asketskim moralom i spremnošću na žrtvovanje. Posebno se vodilo računa o odnosu između muškaraca i žena. Sa znanjem Partije mogla se imati samo jedna, makar i nevenčana žena. Tako se ponašao i Tito, jer je sve vreme rata proveo sa Davorjankom Paunović, koja mu je istovremeno bila i sekretarica.

Aleksandra Kolonataj


Valja ovde napomenuti da je Broz za sve to vreme bio u zvaničnom braku sa Hertom Has, sa kojom je imao sina, a koja je bila zatočena u jasenovačkom logoru.

I dok su ratni partizanski komandanti i partijski funkcioneri mogli imati jednu, pa i nevenčanu ženu, mnogi borci bivali su streljani ako su bili zatečeni u ljubavnom zagrljaju sa nekom drugaricom. Tako je prošao i Mile Cvetić u trenutku kada je bio "selektiran" za borca Prvog proleterskog bataljona.

HIPOKRIZIJA i "nemoral" kod partijskih funkcionera nastaviće se i posle rata. U narodu su propagirali jedno, pozivali na obnovu zemlje, obećavali svetlu budućnost, ubeđivali da su skromnost i uzornost najveće vrline. A oni su živeli bahato, pojedinci čak i razvratno.

Ljubavnih afera je bilo gotovo na svakom koraku i one su, zapravo, bile začetak razdora u rukovodstvu Partije i države. Jedna od najtragičnijih epizoda koja na najbolji način ilustruje atmosferu u vrhu države je slučaj ratnog generala Ljubodraga Đurića, koji je bio i generalni sekretar Titovog kabineta, a zatim i Vlade FNRJ.

Njegova odiseja počinje kad su ga Tito i Ranković pozvali na razgovor i predočili mu da je brat njegove žene Slavke Morić pristalica Informbiroa. Đurić je bio zaprepašćen ovim saznanjem. Uočivši njegovo zaprepašćenje, dvojica čelnih ljudi bili su neumoljivi, pitali su:

- Šta ti je važnije, žena ili Partija?

- Partija - rekao je nesrećnik i razveo se od žene.

Oženio se potom drugi put, ali posle samo pet-šest meseci braka, nova supruga mu je rekla da čeka bebu, a da je otac deteta Petar Stambolić!

General Ljubodrag Đurić

PREDRATNE i poratne ljubavne avanture Petra Stambolića ostaviće trag na odnose između njega i Aleksandra Rankovića. Zbog ukupne atmosfere u vrhu države, Leka, kao organizacioni sekretar Centralnog komiteta SKJ, formirao je komisiju za nemoral u kojoj su bili Spasenija Cana Babović i Slobodan Penezić Krcun. Među prvima na tapetu se našao slučaj Petra Stambolića, povodom Đurićeve žene. Zvanični zaključci ovog partijskog tela nikad nisu saopšteni, niti su docnije obelodanjeni zapisi sa tih sastanaka, ako ih je uopšte bilo.

Ostalo je zapamćeno samo Krcunovo upozorenje Rankoviću:

- Pera ti to nikada neće zaboraviti!

I nije! Stambolić će biti najagilniji za smenu Rankovića, čak je tražio i njegovo hapšenje.