NI sve čari Grada svetlosti, ni dobro plaćen posao, ni roditelji koji žive i rade u francuskoj prestonici, nisu bili dovoljno primamljivi razlozi da Zoran Stojkić (37) ostane u zemlji Gala. "Selo moje lepše od Pariza" prevagnulo je na njegovoj vagi važnih životnih odluka, onaj tas na kom su bili hektari plodne zemlje u rodnoj Maloj Jasikovi kod Zaječara i silna želja da ih pretvori u voćnjake.

Ono što je tada zamislio, Zoran je i ostvario. Iz Pariza se vratio na dedovinu i na obroncima Deli Jovana, pre šest godina zasadio prva stabla dunje. Sada pod ovim voćem ima plantaže na tri hektara, a još dve su spremne za nove sadnice i to isključivo domaćih sorti - leskovačke dunje i vranjskog dunjca. Uz sve to, Zoran je, kako to domaćinu i dolikuje, zasnovao porodicu. U Maloj Jasikovi sada živi sa suprugom Blagicom (28), sinom Ognjenom (6) i šestomesečnom ćerkom Danicom.


PROČITAJTE JOŠ: Handke je od njih već dobio nagradu: Da li još neko srpsko selo ima potpis nobelovca?

- Nijednog trenutka se nisam pokajao što sam se pre šest i po godina iz Pariza vratio u svoje selo - priča Zoran dok nam s ponosom pokazuje dunje iz svog voćnjaka. - Završio sam Mašinsku školu u Boru i posle nekoliko godina traganja za poslom u struci, otisnuo sam se, 2006. godine, za roditeljima u Francusku. U Parizu sam se brzo zaposlio kao građevinski radnik i lepo sam zarađivao. Ali, sve mi je nekako bilo skučeno, bio sam robotizovan, nisam to više mogao da izdržim. Sa suprugom koja je, takođe, bila sa mnom pet meseci, "presekao" sam, i odlučili smo da se vratimo. Da zajedno pokušamo da ostvarimo moj san o velikim voćnjacima.

Nisu se Zoran i Blagica uplašili velikih i višegodišnjih izazova koji su im u Maloj Jasikovi tek predstojali. Strpljivo, redom, počeli su na 20 ari, obavljajući sve važne poslove neophodne za podizanje voćnjaka. Kupili su traktor, podrivač, frezu pipalicu... Ove godine su, zahvaljujući vrlo povoljnom kreditu koji su dobili uz pomoć jednog velikog srpskog preduzeća, nabavili i atomizer od 1.000 litara i dobili besplatne nove sadnice za površinu od dva hektara.

- Sad sam svoj na svome i radujem se svakom novom jutru i danu, jer vidim plodove supruginog i svog rada - zadovoljno govori Zoran. - Prošle godine su stigli i prvi prinosi, vagon sa tri hektara, a ove očekujem tri vagona. Iz godine u godinu rod će biti sve veći, jer dunja tek sa tri godine daje prvi rod, sa četiri-pet se očekuje bolji, a u 10. godini je u punom rodu. Moj voćnjak je još mlad i, bože zdravlja, tek ćemo da se radujemo njegovim plodovima. Predstoji nam da završimo poslove oko navodnjavanja i da na još 50 ari podignemo jedan ogledni, gust zasad.


Priča nam naš sagovornik da odluka da uzgaja baš dunje nije bila nimalo slučajna.

- Srbija je najveći proizvođač dunja u Evropi - kaže Zoran. - Za njom je uvek velika potražnja na tržištu, uvek je deficitarna i dosad nije bilo problema sa otkupom po povoljnim cenama. Klima je, takođe, ovde podno Deli Jovana, idealna za dunju. Čak joj prijaju i ovdašnji letnji vetrovi. Osim toga, dunja je laka za održavanje i uzgoj, a za berbu mi ne treba mnogo ljudi. Mora se samo pažljivo brati jer su plodovi osetljivi na pritisak. Prošle godine smo sav rod brali supruga i ja, a ove godine trebaće nam i radnik, jer supruga zbog bebe, ove godine neće moći mnogo da radi u voćnjaku.

Dok nam je pokazivao svoje voćnjake, Zoran nije skidao osmeh s lica koji je jasno odražavao zadovoljstvo s kojim obavalja posao koji je izabrao i u kom vidi, kako kaže, stabilnu budućnost za svoju porodicu:

- Sad jedva čekam jesenje dane berbe. To su oni dani i trenuci kada mi srce, čini mi se, od sreće brže kuca, kao da će da iskoči iz grudi. Nema, verujte mi, bogatijeg čoveka od onog koji radi posao koji voli, ma šta to bilo. U svakom drugom slučaju čovek je robot koji mehanički radi zadate poslove. To sam okusio i nije mi se dopalo. Zato sam ovde na mojoj zemlji, u mojoj Srbiji za koju duboko verujem da je zemlja poljoprivrede.


I DECA VOĆARI

VOLEO bih da, kad stasaju, Ognjen i Danica nastave ovo što smo započeli - kaže naš sagovornik. - Decu, međutim, ne možete uslovljavati, ali ostaje pravo da se nadamo i da ih usmeravamo. Sin već zna kako se dunje sade, da je u svakom trećem redu svaka treća sadnica vranjski dunjac, a ostale u leskovačke dunje. Zna još mnogo detalja, vidim da uživa kada je s nama u voćnjaku, a videćemo da li će vreme ispuniti naša očekivanja.


PROČITAJTE JOŠ: "JOŠ UVEK OREMO SVE NAŠE NjIVE": Ovaj čovek je napisao reči na Zejtinliku koje su oduševile Srbiju (FOTO)

PROIZVODI UMESTO SIROVINA

ŠLjIVU nisam zaboravio, to je u Srbiji nemoguće - kaže Zoran Stojkić. - Planiram da tri sorte zasadim na jednom hektaru. Imam kazan, pekao bih rakiju i od šljiva i od dunja. Želim, da u budućnosti tržištu ponudim finalni proizvod, poput rakije i drugih produkata od obe vrste voća. To je, naravno, mnogo isplativije od prodaje sirovine. No, idemo polako, korak po korak, pa će doći vreme i za prodaju finalnih proizvoda.