DA najbolji haj-faj muzički sistemi dostižu vrtoglavu cenu, koja premašuje čak i milion evra, poznato je mnogima, ali samo dobri poznavaoci iz audiofilske svetske branše znaju da eksluzivne gramofonske ručice za najbolje gramofone na svetu proizvodi jedan Trsteničanin.

Zove se Zoran Mihajlović i 2016. godine je izumeo unikatnu ručicu nazvanu "tangenta". Iza revolucionarnog proizvoda koji kupuju samo privilegavani naručioci stoji firma "Suprim-analog".


PROČITAJTE JOŠ: Rakovi došli preko Mađarske, pojedoše srpsku ribu: Godišnje šteta više miliona evra, ima ih u Dunavu, Savi, Tisi!

U kratkoj pauzi između gostovanja na haj-faj događajima u Portugaliji, Nemačkoj i Italiji, Mihajlović je pristao da, eksluzivno za "Novosti", govori o svom uspehu, motivima da ostane u Trsteniku i Srbiji, gde je organizovao kompletnu proizvodnju, kao i o činjenici da su kupci spremni da za njegove ručice, izrađene po specijalnim narudžbinama, daju i više od 20.000 evra.

- Specijalizovao sam se za gramofonske ručice, ali sam slavu u haj-faj svetu stekao dosta ranije - svedoči, za "Novosti", Zoran Mihajlović. - Počeo sam još 1996. godine sa pravljenjem perifernih dodataka za haj-faj uređaje. To su bili "spajkovi" za zvučnike, tzv. šiljci, odnosno nožice koje se koriste za mnoge muzičke komponente. Ipak, najinteresantnija tema mi je bio gramofon, i na sve moguće načine pokušavao sam da umanjim vibracije prilikom puštanja ploča. To je s vremenom postala moja kreativna opsesija.

Prvi uspeh Mihajlović je postigao sa proizvodnjom tegova ("klampova") koji se postavljaju na gramofonske ploče kako bi težinom doprineli smanjenju vibracija. Prvi "klamp" prodao je 16. novembra 1996. godine. Danas firma "Suprim-analog" ima najveći svetski asortiman tegova u ponudi i pojedini tegovi se izrađuju po unikatnim zahtevima kupaca. Potom je usledila izrada "matova" - podloge za ploče, koje i danas radi od granita, gume i klirita.


- Gramofonska ručica je bila prirodni nastavak dotadašnjeg rada - otkriva nam Mihajlović. - Imao sam ideju i nacrt i posavetovao sam se sa ocem koji je dugo radio u vojnom pogonu "Prve Petoletke". Ceo život sam proveo sa mašinskim radnicima, strugarima, glodačima, brusačima, konstruktorima i inženjerima i od njih dosta naučio. U saradnji sa tehničkim stručnjacima napravljena je prva simulacija u "Autokedu", a onda sam napravio i ručicu. Premijeru je "tangenta" imala 2016. u Kaliforniji, i kada smo tamo pokupili sjajne kritike znao sam da sam na pravom putu.

"Tajna" ručice, koju audio-eksperti svrstavaju među tri najbolje u svetu, a smatraju je nenadmašnom po "ezoteriji", bogatstvu i neutralnosti zvuka, jeste u specijalnim lagerima. Autor ih naziva "dijamantskim". Rade se specijalno za "tangentu" i upravo one daju ručici neverovatnu pokretljivost, koja je presudna za dobar zvuk. "Skakanje" igle po gramofonskoj ploči usled izraženih vibracija u slučaju "tangente" praktično ne postoji i zvuk se prenosi najkonkretnije, onako kako je zapisan na ploči.


- Mnoge gramofonske ručice unose veštačku pozadinu i obojenost zvuka - pojašnjava Mihajlović, i dodaje da se većina ručica uglavnom proizvodi od karbona, jeftinih metala i plastike.- Na primer, kada slušate izvođenje simfonijskog orkestra trebalo bi da sasvim jasno čujete i raspoređenost muzičkih instrumenata u orkestru. Budući da su skoro svi muzički instrumenti izrađeni od drveta ili mesinga (ili kombinacijom ta dva materijala), to nam je dalo ideju da od istih materijala napravimo ručicu. Trudili smo se da što više približimo zvuk prirodnosti instrumenata.

Bazična verzija Zoranove ručice, koju u haj-faj svetu zovu "srpska lepotica", izrađuje se u kombinaciji korena oraha i mesinga u srebrnoj mat verziji.Ta ručica prodaje se po ceni od 14.000 evra, ali ona može dostići i veću cenu ukoliko postoje posebni zahtevi naručioca, poput korišćenja pozlate ili egzotičnog drveta iz određene zemlje. Tako je za jednog kupca iz Manile konstruisana i izrađena 24-karatna ručica od crne ebanovine iz Gabona, čija cena nije za one sa slabijim srcem.


- Pošto smo ekskluzivna i unikatna firma, mesečno pravimo od dve do tri ručice, a za vrlo zahtevne porudžbine izdvajamo mnogo više vremena - iznosi sagovornik "Novosti" - Trenutno ima posla za narednih 15 meseci. Ručicu putem inostranih distributera, pa čak i bez posrednika, kupuju poznati vlasnici audio-salona za prezentaciju svojih haj-faj sistema, tu su i najpoznatiji svetski proizvođači gramofona poput VPi, kronosi, orakle-audio, zatim razni konstruktori, VIP osobe u haj-faj svetu, kao i bogati kolekcionari koji su zaljubljenici u analogni svet vinila.

Mihajlović ima informaciju da je jedan eksluzivni nabavljač u Moskvi kupio ručicu za ruskog premijera Medvedeva. Zoranovi proizvodi prodaju se na svim kontinentima, a veoma je popularan u Kini, Hongkongu, Singaupuru, Maleziji, Tajlandu, SAD i Kanadi. Ipak," srpsku lepoticu" ne može svako da kupi.


PROČITAJTE JOŠ: Neprocenjivo blago Dečana i SPC: U digitalnim zapisima i fermani Sulejmana Veličanstvenog, knjiga gostiju sa potpisima Tita i oficira Ozne

- Probirljiv sam kada su kupci u pitanju, jer mi je važno da budući vlasnik ima dobar muzički sistem ili istoriju u haj-faju - kaže nam tvorac "tangente", koja u Srbiji ne može da se kupi, već samo dobije na poklon. - Nikada nisam želeo da prodam patent za ručicu. Planiram da i dalje radim u mom Trsteniku. Naredni korak je okupljanje i predstavljanje srpskih haj-faj proizvođača. Imamo odlične stručnjake i konstruktore iz te oblasti, desetak vrlo ozbiljnih firmi i bilo bi lepo da se zajedno predstave na audio tržištu. Neki od njih su već svetski poznati i ljudi treba da znaju kakve genijalce imamo.

PROMOCIJA ZA ODABRANE

ZORAN Mihajlović tokom većeg dela godine putuje i promoviše svoje proizvode na haj-faj sajmovima ili privatnim demonstracijama za odabrane klijente. Samo u oktobru boraviće u Ljubljani, Lisabonu, Zagrebu i Budimpešti, dok ga u novembru očekuju gostovanja u Milanu i Varšavi. Gde god da gostuje i priča, trudi se da bude ambasador koji promoviše Srbiju. Govori o našoj istoriji i kulturi, o poznatim naučnicima, umetnicima i sportistima.

ANALOGNO SE VRAĆA U MODU

PRAVO uživanje u muzici pruža samo analogni sistem. Zoran Mihajlović predočava kako je puštanje ploče jedinstven ritual, od vađenja ploče iz omota, preko čišćenja, postavljanja na gramofon, do spuštanja ručice. Mihajlović kaže da je razlog zbog čega digitalni zvuk nikada ne može da pobedi analogni pre svega činjenica da digitalnim zvukom nikada ne može da se dobije visoka vernost u reprodukciji muzičkog materijala.

- Iako digitalni zvuk ima pokrivenost od možda nula herca do 50 kiloherca, a naša čujnost je daleko manja, to ne znači da mi samo treba da čujemo zvuke, već treba i da ih osećamo kroz vibracije - kaže sagovornik "Novosti". - Koliko god da je nešto od muzičkih materijala digitalno remasterizovano, digitalna tehnologija maskira brojne elementa iz muzičkog dela i vi ih uopšte ne čujete i ne osećate kao što je to slučaj sa analognim zvukom.


PROČITAJTE JOŠ: Kako je slobodna ljubav nekim komunistima došla glave

ZVUK OD PRAVOG ZLATA

MEĐU ambicioznim planovima najuspešnijeg autora haj-faj proizvoda sa prostora bivše SFRJ je i izrada eksluzivnog muzičkog sistema u saradnji sa srpskim proizvođačima i posebno sa portugalskim proizvođačem gramofona ("Rui Borž"). Plan je da se proizvedu najviše dva u toku godine, budući da će biti od zlata i težiće 350 kilograma.