- Na pojedinim vrhovima bio sam više od 10, 20, pa i 30 puta i uvek su drugačije okolnosti, drugačiji osećaj i vremenski uslovi. Imam preko 10.000 napravljenih fotografija različitih prizora prirodnih lepota, navodi Miodrag.

Miodrag je kaže još kao dete voleo boravak na planini, skijanje i istraživanje po nepoznatom terenu. A pre nekih desetak godina u jednom vakumu života odlučuje da se vrati prirodi i počne svoje slobodno vreme provoditi na planinarskim usponima. Za kratko vreme to je postao njegov način života, a tu je upoznao i svoju suprugu i to je od tada jedna neraskidiva veza između njih i planine.

- Kroz planinarenje upoznajem veliki broj pozitivnih ljudi koji se takođe bave ovim vidom aktivnog odmora. Taj krug prijatelja i poznanika se neverovatno brzo širi i uvek neko od nas kaže „Kad ćemo na planinu?” Od tih prvih dana svoje aktivnosti u pogledu planinarenja pa do danas, da je moguće, svo vreme bih proveo na nekom od planinskih vrhova, kaže Miodrag.

Kada bi ih krenuo nabrajati, ne zna ni sam koji su to sve bili vrhovi. Ali, još teže bi bilo kada bih nabrajao koliko puta se peo na neku planinu, imajući u vidu da svaka planina, pored najvišeg ima i dosta drugih vrhova.

PROČITAJTE JOŠ - OSVAJA VRHOVE IAKO JE DETE: David (9) je najmlađi planinar u Srbiji

- To bi zaista bio poduži spisak, jer svake godine bude više od 30 odlazaka u planinu, na jedan, dva ili tri dana. Često i godišnji odmor provodim npr. na Durmitoru koji ima 48 vrhova iznad 2.000 metara nadmorske visine, tako da je to onda dosta dug spisak vrhova na kojima sam bio. Na pojedinim vrhovima bio sam više od 10, 20, pa i 30 puta i uvijek su drugačije okolnosti, drugačiji osećaj i vremenski uslovi. Na Durmitoru sam bio više od 30 puta, prehodao sam ga sa svih strana, stazama koje vode u srce planine i popeo veliki broj vrhova. Na najviši vrh Durmitora, Bobotov kuk, izašao sam više od 10 puta. Tu su zatim i Prokletije, Komovi, Maglić, Volujak, Prenj, Treskavica, Visočica,Vranica,Zelengora, kao i ostale planine sa svojim vrhovima ...




On nam otkriva da pre polaska na planinu, moramo nešto i naučiti, da znamo šta nas čeka na tom putu. Postoje planine i vrhovi koji su kaže tehnički i fizički zahtevni, manje ili više.

- Npr. onaj ko se ne bavi planinarenjem, moći će izaći na neki tehnički, ne zahtevan vrh, na 2.500 pa i 3.000 metara nadmorske visine, ali neće moći popeti vrh koji je 1.700 ili 2.000 metara nadmorske visine jer za njega treba znanje, upotreba opreme, tako da visina nije presudna, niti je meni posebno bitna. Bitno je uživati u prirodi u planini, bitan je onaj dan, prizor i sve ono što se doživi od polaska do povratka. Mi koji uživamo u čarima planine,kažemo „Bili smo na planini, peli smo vrh određenim smerom,ili stazom” nikad ne kažemo “osvojili smo vrh”, vrh se ne osvaja.

Osim kompletne planinarske opreme koju nosim tu je i kamera i fotoaparat.
Za sve godine bavljenja planinarenjem, ima preko 10.000 napravljenih fotografija različitih prizora,vremenskih uslova, zaista mnogo snimljenog video materijala, a to je kaže bogatstvo, neprocenljiva vrednost za njega.

- Na svom kanalu na ''Jutjubu'' imam objavljeno više od 100 snimaka uspona, zahvaljujući kojima čovek koji se snalazi u planini, može sam da ide i da zna šta ga čeka, šta da očekuje na kojoj planinarskoj stazi.

Osim uobičajenih planinarskih uspona Miodrag organizuje nesvakidašnje avanture, kao što je npr. noćenje na vrhu Maglića,ili noćni usponi na neki vrh sa jutarnjim izlaskom sunca.

- Takve fotografije i snimci se naprave jednom i nikad više i priliku za to nema svako, taj prizor je takav samo to jutro i tog trena i nikada više. Četiri godine zaredom sam noćio na vrhu Maglića i čekao izlazak sunca. U prve tri godine ujutro me čekala magla, vetar, jednom čak i sneg 4. juna, ali pravi izlazak sunca, onaj koji se priželjkuje, doživio sam tek četvrte godine, oko 4.30 časova. Tada sam imao priliku da snimim izlazak sunca sa najviše tačke u BiH sa 2.386 metara nadmorske visine, otkriva nam ovaj zaljubljenik u prirodu, koji je i član planinarskog sportskog društva Runolist 05, i planinarskog društva Javorina, kao i član GSS stanice Foča i ujedno GSS Republike Srpske.

U svim tim organizacijama, on se trudi da skrene pažnju na prirodne lepote, ali i da pomogne njihovom očuvanju i zaštiti, što nije nimalo lak zadatak, ali ga ipak obavlja sa velikom ljubavlju.