Od narednog meseca Vlada RS počinje pripreme Zakona o upravnoj inspekciji, prema kojem će neprijavljivanje radnika biti krivično delo! Tako će, ubuduće, osim novčane kazne poslodavcu kod kojeg se pronađe radnik na crno, uslediti i krivična prijava. Prema saznanjima "Novosti", kazna za ovo krivično delo mogla bi biti i oko tri godine zatvora!

Pročitajte još: Siva ekonomija razjeda prevoz

Nove mere kažnjavanja posebno će da zabrinu poslodavce u oblastima ugostiteljstva, trgovine, eksploatacije i prerade drveta, građevinarstva, kao i uslužnim delatnostima. Jer, kako kažu za naš list u Republičkoj inspekciji rada, upravo to su grane u kojima najčešće bivaju otkrivani radnici angažovani na crno.

Kako, za "Novosti", navode u Republičkoj inspekciji rada, posebna pažnja tokom kontrola i rada svih nadležnih inspektora usmerena je na suzbijanje neprijavljenog rada.

Pročitajte još: NAGRADNA IGRA U CILjU SUZBIJANjA SIVE EKONOMIJE: Fond od 800.000 KM i stanovi na poklon

- U izveštajnom periodu za šest meseci ove godine, po osnovu ugovora o radu kontrolisan je 6.181 radnik zatečen na radu kod poslodavca, od čega 138 radnika ili dva odsto nije imalo zaključen ugovor o radu i nisu bili prijavljeni na obavezne vidove osiguranja. U istom izveštajnom periodu, za šest meseci 2018. godine inspektori su po osnovu ugovora o radu kontrolisali 7.481 radnika, od čega 225 radnika ili tri odsto nije imalo zaključen ugovor o radu i nisu bili prijavljeni na obavezne vidove osiguranja, pojasnili su u Inspektoratu.

PROPUSTI Najčešće utvrđene nepravilnosti tokom kontrola odnosile su se na obračun i rokove isplate plata i naknada plata, zaključivanje i primenu ugovora o radu, raspored radnog vremena i vođenje evidencije o dnevnoj prisutnosti radnika na radu, sprovođenje poslova zaštite na radu i drugo, navode za "Novosti" u Republičkoj inspekciji rada.

Iz Unije poslodavaca RS kažu za "Novosti" da su uvek za borbu protiv sive ekonomije, ali i primenu postojećih zakona koji regulišu oblast zapošljavanja i kontrole.

- Mi poslodavci znamo da u Srpskoj ima povlašćenih i onih kod kojih nikada inspekcija ne dolazi. Ukoliko bi zakon bio jednak za sve i da nema povlašćenih poslodavaca, lako bismo se rešili sive ekonomije i neprijavljenih radnika - kaže za "Novosti" Dragutin Škrebić, predsednik Unije poslodavaca RS.

Na najavu da će poslodavci koji budu imali radnike na crno dobiti i krivične prijave, on kaže da nije protiv ovakvog rešenja, ali samo ako to bude značilo za sve poslodavce u Srpskoj.

- Ne bih želeo da se sada kontrola svede na poštene i normalne poslodavce, a da oni koji drže radnike na crno i dalje budu povlašćeni. Onda ovakvo zakonsko rešenje nema smisla - kaže Škrebić.

Prema njegovim rečima, umesto uvođenja krivičnog dela, Vlada RS je trebalo da pokuša da smanjenjem poreza i nameta poslodavcima olakša rad na terenu, pa bi se verovatno i rad na crno smanjio.

Obrad Belenzada, bivši predsednik Konfederacije sindikata RS, kaže za "Novosti" da se "siva" ekonomija u Srpskoj i rad na crno lako mogu rešiti ako institucije to žele.

- Mora se samo poštovati i primenjivati zakon. Uvođenje krivičnog dela za rad na crno je više psihološka represija prema poslodavcima. Oni koji daju novac u koverte i ne prijavljuju radnike, to će i dalje nastaviti da rade. Ako se želi suzbiti rad na crno, potrebna je bolja kontrola i primena postojećih zakona - ističe Belenzada.

Inače, kada se govori o kontrolama na terenu, Republička inspekcija rada je u prvom polugodištu ove godine sprovela 2.543 kontrole, od čega su 823 kontrole sa utvrđenim nepravilnostima. Poslodavcima je izrečeno 635 upravnih mera kojima je naloženo otklanjanje propusta u radu, dok su zbog počinjenih prekršaja izdata 222 prekršajna naloga u vrednosti od 437.900 KM, a nadležnim sudovima je podneto 60 prekršajnih prijava.

KAZNE

Zakonom o radu u Republici Srpskoj propisano je da ukoliko poslodavac primi na rad radnika, a da prethodno nije zaključio ugovor o radu sa njim i nije ga prijavio na obavezne vidove osiguranja, kazna iznosi od 5.000 do 20.000 KM, dok za odgovorno lice kod poslodavca iznosi od 500 KM do 2.000 KM. Za ovaj prekršaj za poslodavca kao fizičko lice propisana je kazna od 2.000 KM do 7.000 KM.