KO je pratio komemoracije i kazivanja stradalnika povodom desete godišnjice kratkog, ali krvavog petodnevnog rata u Južnoj Osetiji, od 8. do 12. avgusta 2008. morao je da se zapita kako je moguće da je Vašington sve vreme podržavao čoveka kome je njegov narod još dok je bio na vlasti u Gruziji dao nadimak "Miša Psih".

Velika većina Gruzina odavno je shvatila da je Mihail Sakašvili, tadašnji predsednik, glavni krivac za rat, a njegove ratničke ambicije su podgrevali američki instruktori koji su se u zgradi Ministarstva odbrane u Tbilisiju ponašali kao kod kuće.

Uzalud se Buš pravdao tadašnjem premijeru Rusije Putinu da nisu ništa znali o planovima Sakašvilija. Tadašnja državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs priznala je da im se Gruzin "otrgao sa povoca" i da je on glavni krivac za rat.

Taj isti Miša, koji je izazvao sukob u Osetiji, kasnije je stigao u Ukrajinu i najpre bio sa pučistima koji su uz američku pomoć srušili legalno izabranog predsednika Viktora Janukoviča, a zatim je došao u otvoreni sukob i sa njegovim naslednikom Petrom Porošenkom.

Pročitajte još - Oštro "ne" Moskve za Gruziju u Nato

Bez obzira na to što nam Kavkaz i Gruzija geografski nisu blizu, postoji jedna kopča sa ovim prostorima. I tamo, a zatim i u Ukrajini kao i na Balkanu su u prljave poslove uključeni američki vojni instruktori i njihova diplomatija. Razlika je jedino što su takvi u Tbilisiju sedeli na četvrtom spratu Ministarstva odbrane, a u Zagrebu ili Prištini su na nekom drugom.

Posle pogroma i stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj i kasnije na Kosovu i Metohiji, iz Vašingtona su stizale osude i formalna solidarnost sa žrtvama. Ali kad vreme prođe i prozbori se otvoreno, onda se vidi da se psi rata nisu slučajno otrgli sa lanca...