MEĐU evropskim zemljama traje preispitivanje ponovnog uvođenja vojne obaveze i produženja postojeće. U ovim inicijativama, najdalje su otišle Nemačka i Austrija, koje su na korak do promene zakonskih propisa u toj oblasti. Ali nogu je povukla Švedska, koja je lane vratila vojnu obavezu, ukinutu 2010. godine, uz obrazloženje da se pogoršala bezbednosna situacija u Evropi i da "su prisutne pojačane demonstracije vojne moći Rusije".

Švedski ministar odbrane Peter Hildkvist objasnio je prošle godine da vlada želi stabilniju situaciju kad je sigurnost zemlje u pitanju i ocenjuje da je neophodno jačanje vojnih kapaciteta. Ova skandinavska zemlja karakteristična je po tome što i žene podležu služenju vojnog roka, ali u kasarne ne idu svi nego samo izabrani. Tako je prošle godine, po vraćanju vojne obaveze, na regrutaciju bilo pozvano 13.000 rođenih 1999. godine ili kasnije, ali je samo 4.000 njih i otišlo u vojsku, u skladu sa sposobnostima i motivaciji.

Vladajuća stranka u Nemačkoj, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koju vodi kancelarka Angela Merkel, predložila je da se za punoletne građane uvede obavezna jednogodišnja "služba za Nemačku". Predviđa se da građani, pošto napune 18 leta, u roku od godinu dana odluče da li će služiti u uniformi, ili u socijalnim institucijama. I pre ukidanja vojne obaveze, jula 2011. godine, Nemci su mogli da biraju da li će zemlji služiti u uniformi ili u civilu.

Pročitajte još - Većina za obavezni vojni rok

Austrijski ministar odbrane Mario Kunasek traži produženje vojnog roka sa šest na osam meseci. Istraživanje javnog mnjenja, koje je objavio nedeljnik "Profil", pokazuje, međutim, da 49 odsto Austrijanaca odbija produženje vojnog roka. Samo 32 odsto podržava predlog ministra, koji svoj predlog argumentuje boljom spremnošću vojske da ispunjava zadatke na odbrani zemlje.

Pokrećući ovu inicijativu u Nemačkoj, generalna sekretarka CDU Anegret Kramp-Karenbauer ukazala je na činjenicu da odluka od pre osam godina, kojom je vojna obaveza ukinuta, ne važi u sadašnjem odnosu snaga i može biti izrazito štetna po državnu bezbednost i sigurnost na celom kontinentu. Procena tadašnjeg nemačkog ministra odbrane Karla Teodora Cu Guetenberga je prevaziđena i pred tom činjenicom se ne smeju zatvarati oči, ističe Kramp-Karenbeuerova.

Predlažući održavanje referenduma o ovoj temi, premijer pokrajine Saksonija Mihael Krečmer ocenio je da bi služenje vojske moglo da doprinese boljem savladavanju izazova u socijalnoj oblasti, ali i odbrani zemlje.

GLAS PROTIV

I protivnici obaveznog vojnog roka u Nemačkoj ne sede skrštenih ruku. Oni tvrde da bi se znatno povećao pritisak na državni budžet i ukazuju na to da nju koči ustavopravna situacija u zemlji, pošto nemački ustav ne predviđa uvođenje obavezne vojne službe.