Mediji u Evropskoj uniji danas ističu iznenađujuću pobedu holandskih socijaldemokrata i zelenih i očekivani uspeh vladajuće stranke centra u Irskoj na izborima za Evropski parlament (EP), kao pokazatelj realnijih opredeljenja evropskih građana i moguće manje podrške krajnje desnim antievropskim partijama.

Ali, takođe vidno upozoravaju da je u kampanji za izbore za parlament EU velika pažnja data "igri prestola", bitci evropskih političkih grupacija za vodeće položaje u budućim institucijama.

Mediji podvlače da su u kampanji "opasno zaboravljeni" ključni problemi rastuće socijalne nejednakosti, imigracije, terorizma, korupcije, dužničke i krize evrozone koji su izazvali nezadovoljstvo i nepoverenje širokih slojeva građana u tradicionalne partije i institucije EU i doveli na vlast ili blizu vlasti antievropske, ekstremne snage.

PROČITAJTE JOŠ - Evropski izbori: Dan 3 glasanja sa "posebno velikim ulogom"

Španski dnevnik Pais predočava da je trebalo da među "ključnim temama bude i kost u grlu EU, a to je uključivanje Zapadnog Balkana u članstvo”, i ocenjuje da će budući sastav EP biti "od temeljne važnosti za utvrđivanje stavova o budućem ugrađivanju balkanskog poluostrva u Uniju".

Pais i komentatori drugih medija predočavaju da su političke snage u EU morale mnogo više da se posvete zaštiti životne sredine i energetskoj budućnosti Evrope, imajući u vidu da će na planeti biti iscrpljena fosilna goriva, ali tako da EU ne svali teret ekološko-energetskog preobražaja na narodne slojeve.

PROČITAJTE JOŠ - Pamela Anderson:Hrvatskoj potreban politički potres

Većina medija ukazuje i na goruća pitanja stabilizacije evrozone, delotvornije socijalne zaštite građana, uključujući minimalnu platu, kao i zajedničke odbrane, trgovinskog rata (i bezbednosnih razmimoilaženja) sa SAD, pa i Kinom, podela unutar Unije i izlaska Velike Britanije iz članstva.

Ugledni francuski institut za istraživanje CNRS u studiji o "evroskepticizmu" zaključuje da "jeste došlo do jačanja pokretačke snage protivnika evropske integracije, iako podaci pokazuju da većina nije za to".

"Otud su", navodi CNRS, "zalog izbora za EP više razne kritike na račun sistema i predlozi za političke alternative u ravni EU".

Nemački nedeljnik Špigel nema sumnje u to da su "desničarski populisti spremili plan da iznutra razore Evropu, u čemu ih neće omesti politički skandal u Austriji", gde je njihov saveznik, vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe morao da podnese ostavku.

Nemački radio Dojčlandfunk, međutim, ima nešto više vere u to šta će iznedriti izbori za EP, jer smatra da 480 miliona evropskih glasača "ipak mnogo više brinu o problemima koji se mogu rešiti samo zajednički u EU, a to su klimatske promene, imigracija, uloga Evrope u sve više neprijateljskom svetu, što izaziva mnogo više interesa nego televizijske rasprave vodećih kandidata" za čelne položaje u EU.

Irski list Ajriš tajms navodi da su izbori za EP "glasanje za vrednosti, budući da su građani EU pred izborom dva temeljito različita pristupa politici EU".

"Populističke stranke mogu biti podeljene oko raznih pitanja, od ekonomske politike do stava prema Rusiji, ali jesu ozbiljna opasnost za širi liberalno-demokratski konsenzus na kojem počiva EU", smatra irski dnevnik.

Grčki list Katimerini primećuje da su politika i praksa EU za "prosečnog evropskog glasača isto što i bolnička hrana: nužna za lečenje, ali bez ukusa, jer i doktor kaže da moraju da je gutaju da bi se izlečili".

"A to glasače čini još više ljutitim, jer jedva čekaju da se izbave iz bolesničke sobe", navodi Katimerini.

Izbori za 751 poslanika EP završavaju se u nedelju, kada glasaju i Nemci i Francuzi, a istraživanja mogućih rezultata pokazuju da, čak i da uđu u savez, stranke desnog centra i socijalisti (socijaldemokrate) ne mogu dostići dosadašnju većinu.

To daje ozbiljne izglede liberalima, koji nastupaju zajedno sa strankom francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i zelenima, da postanu bitan teg na političkoj vagi.