BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA


JESTE da su suverenisti i ekologisti napravili prodor na izborima za Evropski parlament, ali su liberali postali najpoželjnije udavače.

Imajući u vidu drastičnu promenu u političkom životu EU, da narodnjaci (EPP) i socijaldemokrate (SD) više neće moći sami da vladaju, balans će, po svoj prilici, vršiti grupa ADLE (alijansa liberala i demokrata plus tri nacionalne partije), koja će u budućem sazivu imati ozbiljnu težinu, s tridesetak poslanika više nego do sada, jer su 2014. osvojili 68, a 2019. čak 109 poslaničkih mesta.

PROČITAJTE JOŠ - IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT: Počele priče o koalicijama

Posebnu zanimljivost čini podatak da će u poslaničkom klubu liberala sedeti poslanici iz stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ispalo je, tako, da je Makron izgubio kod kuće od Marin le Pen (doduše tesno, ali s velikom simboličnom težinom), dok će u Evropi biti sudija. Liberali će zbog ove podrške zauzvrat tražiti i značajne ustupke od svojih budućih partnera.

PROČITAJTE JOŠ - IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT: EPP i socijaldemokrate i dalje najbrojniji u EP; Marin Le Pen potukla Makrona

To se već ogleda u izboru novog predsednika Evropske komisije. Šefovi država ili vlada zemalja članica okupiće se danas u Briselu da započnu diskusiju na tu temu, a izbor ličnosti bi trebalo da padne najkasnije do 2. jula i prvog zasedanja novog saziva. Budući šef evropske izvršne vlasti moraće da ima podršku većine od 376 poslanika da bi mogao nesmetano da sprovodi politiku i komplikovane reforme koje predstoje. A tu sada već dolazi do zatezanja.

Kandidat narodnjaka Manfred Veber smatra da mu prirodno pripada uloga lidera, s obzirom na to da je njegova opcija ostvarila najviše glasova. Obećao je da će uzeti u obzir stavove i budućih koalicionih partnera, ali mu ne pada na pamet da odustane od funkcije.

Međutim, u samom krilu narodnjaka postoji podela, a najveću ulogu u svemu tome imaju Francuzi. Iza kulisa se ističe da Veber nije baš po ukusu francuskog predsednika Makrona i da bi on na toj funkciji radije video dosadašnjeg komesara i glavnog pregovarača za "bregzit" Mišela Barnijea.

Socijaldemokrate, međutim, smatraju da, ukoliko narodnjaci žele njihovu podršku, moraju da učine ustupke na glavnim funkcijama, a jednu takvu, na čelu Evropske komisije, vide baš za sebe i svog kandidata Fransa Timermansa, dosadašnjeg prvog potpresednika Evropske komisije, koji je izašao kao pobednik izbora u Holandiji i daleko iza sebe ostavio populiste.

Bilo bi jednostavno kada bi tu bio kraj. Jer, baš liberali, koji bi trebalo da dodaju potrebnu težinu za poslaničku većinu, traže to mesto za sebe. Tu vide svoju predstavnicu Margret Vestager, komesarku za konkurenciju! Inače će, u najgorem slučaju narodnjaci morati da traže novog saveznika, moguće među zelenima (EFA), koji su, zajedno s populistima, napravili značajan uzlet. A ko zna šta će zeleni tražiti zauzvrat.

Za to vreme, populisti, podeljeni u tri grupe, pokušavaju da se organizuju. Iz tabora Marin le Pen ističu da su se u Milanu uz Matea Salvinija saglasili sa 12 različitih stranaka i da se sprema velika koalicija u Briselu. Analitičari kažu da će to, ipak, biti teško. Mnogo toga zavisi i od mađarskog premijera Viktora Orbana. Kako sada stvari stoje, Orban je bliže odluci da iz senke podržava narodnjake, odakle je Fides suspendovan, da bi zadržao korektniji politički kadar. Međutim, njegovo biračko telo većinski naginje ujedinjenju sa ostalim evropskim suverenistima.

SRBIN U PARLAMENTU EU

PRVI državljanin Srbije koji je postao poslanik u Evropskom parlamentu Andor Deli po svoj prilici će i u narednih pet godina obavljati ovu dužnost kao predstavnik mađarske koalicije Fides - Hrišćanska demokratska narodna partija (KDNP). Pravniku iz Bečeja, članu Saveza vojvođanskih Mađara, stolica u najvišem zakonodavnom telu EU pripala je i zahvaljujući podršci sugrađana iz Vojvodine. Na evropskim izborima, naime, prvi put su glasali i državljani Srbije koji, osim srpskog, imaju državljanstvo članice EU.

Očekuje se da će između 11 i 14 mandata od ukupno 21, koliko pripada Mađarskoj, dobiti ova koalicija na čijem je čelu aktuelni premijer Viktor Orban.

- Veoma je važno da u novi saziv Evropskog parlamenta uđu ljudi koji imaju pozitivan odnos prema proširenju EU. Nadam se da će Evropsku komisiju voditi komesari i glavne uprave kojima je proširenje na istaknutom mestu i da će iz Brisela stizati dobre poruke za Srbiju - izjavio je Deli. I. S.

NEDOVOLjNO ZA MANDAT, DOVOLjNO ZA PONOS

SRBI u Hrvatskoj su na izborima za parlament EU osvojili gotovo tri odsto glasova, oko 30.000 birača je stalo iza njih što nije bilo dovoljno za mesto u Briselu, ali nisu nezadovoljni.

- Rezultat nije dovoljan za mandat, ali je dovoljan za ponos - kaže dr Dejan Jović, koji je bio glavni kandidat SDSS-a.

Zadovoljan je i Milorad Pupovac koji, za "Novosti", kaže da je SDSS postao vidljiv na hrvatskoj političkoj sceni i da će slediti mnoge aktivnosti stranke koje treba da poboljšaju položaj Srba u Hrvatskoj.

- Treba više jednakosti i pravednosti i to će biti naš glavni cilj ubuduće. Radićemo na drugačiji način - kaže Pupovac, otvarajući mogućnost povezivanja SDSS-a sa levim strankama, dok je Jović dodao: "Samo napred, pametno i hrabro, otvaraju se nove mogućnosti." J. K.

BENON: NAROD VRAĆA SVOJE ZEMLjE

BIVŠI strateg Bele kuće Stiv Benon rekao je juče, dan nakon izbora za EP, da su evropske integracije "mrtve". Narod "vraća svoje zemlje", istakao je Benon i dodao da će "supergrupa" evroskeptičnih partija blokirati svaki pokušaj produbljivanja integracija među zemljama članicama EU.

- Svaki dan će biti kao bitka za Staljingrad - zaključio je Benon.

NIKO KAO MATEO SALVINI

MEĐU suverenistima apsolutni pobednik je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, čija je Liga osvojila 34,29 odsto glasova, više čak i od najoptimističnijih predviđanja koja su pominjala 30 procenata. Tako će ENF, Evropa nacija i sloboda (Salvinijeva alijansa), imati 58 poslanika u parlamentu EU, što je znatno više od prethodnih 37 osvojenih 2014. godine.

Evroskeptične, desničarske grupacije pobedile su u Velikoj Britaniji i Francuskoj, Mađarskoj i Poljskoj. U Austriji je ubedljivo trijumfovao kancelar Sebastijan Kurc, koji govori o neophodnim reformama u EU iako je u svom prvom nastupu nedvosmisleno stao iza kandidata narodnjaka za predsednika evropske komisije Vebera.

U Velikoj Britaniji partija Bregzit Najdžela Faraža odnela je pobedu, dok su laburisti i konzervativci pretrpeli velike gubitke. Od ukupno 64 poslanička mesta, Faražova partija osvojila je 28. To je omogućilo da stranka EFDD, Evropa slobode i direktne demokratije (Pokret 5 zvezdica + partija za "bregzit"), ima 54 poslanika umesto 41.

U Francuskoj, desničarska partija Nacionalno okupljanje Marin le Pen i stranka predsednika Emanuela Makrona Republika u pokretu imaće podjednak broj mesta, po 23 poslanička mesta, iako je Le Penova pobedila sa razlikom manjom od jednog procenta.

Poljska vladajuća Partija prava i pravde, koja je poput Orbana u Mađarskoj, u čestim sukobima sa administracijom EU, odnela je najveću pobedu sa osvojenih 45,6 odsto glasova.

U Mađarskoj je vladajuća koalicija FIDES-KDNP osvojila 52,33 odsto glasova. Evropski konzervativci i reformisti (ECR), koji pripadaju ovom bloku, imaće u novom sazivu 59 poslanika.